Јеремија
17:1 Јудин грех је написан гвозденим пером и врхом а
дијамант: урезан је на трпези срца њиховог и на роговима
од ваших олтара;
17:2 Док се њихова деца сећају својих олтара и својих лугова поред
зелено дрвеће на високим брдима.
17:3 О моја гора у пољу, даћу твоју имовину и све твоје
благо на плен, и узвишице твоје за грех, по целој твојој
границе.
17:4 И ти, чак и сам, одустаћеш од свог наслеђа које ја
дао ти; и учинићу те да служиш својим непријатељима у земљи
што не знаш: јер сте у гневу моме запалили огањ који
гореће заувек.
17:5 Овако вели Господ; Нека је проклет човек који се узда у човека и ствара
месо руку његову, и чије се срце удаљава од Господа.
17:6 Јер он ће бити као вест у пустињи, и неће видети када
добро долази; али ће насељавати сасушена места у пустињи, у
слана земља и ненасељена.
17:7 Благо човеку који се узда у Господа, и чија се нада Господу
је.
17:8 Јер он ће бити као дрво засађено крај вода и које се шири
њено корење поред реке, и неће видети када дође топлота, него њен лист
биће зелено; а ни у сушној години неће пазити
ће престати да доноси плодове.
17:9 Срце је варљиво изнад свега, и очајнички опако: ко може
знам га?
17:10 Ја Господ испитујем срце, испитујем узде, чак и да дам сваком човеку
по путевима његовим и према плоду дела његових.
17:11 Као што јаребица седи на јајима и не излеже их; па он то
стече богатство, а не по праву, оставиће их усред својих
дана, и на крају ће бити будала.
17:12 Славни високи престо од почетка је место наше светиње.
17:13 Господе, надо Израиља, постидеће се сви који те напусте, и
они који оду од мене биће записани на земљи, јер они
оставили су Господа, извор воде живе.
17:14 Исцели ме, Господе, и бићу исцељен; спаси ме, и бићу спасен:
јер ти си моја похвала.
17:15 Гле, они ми говоре: где је реч Господња? нека дође
Сада.
17:16 Што се мене тиче, нисам пожурио да будем пастир да те следим:
нити сам пожелео тужан дан; ти знаш: оно што је изашло
усана мојих беше пред тобом.
17:17 Не буди ми страх, ти си моја нада у дан зла.
17:18 Нека се посраме они који ме прогоне, али нека се не посрамим.
нека се уплашени, али нека се ја не уплашим: доведи на њих
дан зла, и уништи их двоструким уништењем.
17:19 Овако ми рече Господ; Иди и стани на капију деце
народ, којим краљеви Јудеји улазе и којим одлазе
напољу и на свим вратима јерусалимским;
17:20 И реци им: Чујте реч Господњу, цареви Јудини, и
сав Јуда и сви становници Јерусалима који улазе по њима
капије:
17:21 Овако вели Господ; Пазите на себе и не носите терет на себи
суботњи дан, нити га унесите на врата Јерусалима;
17:22 И не носите бремена из кућа у суботу,
нити радите никакав посао, него светите суботу, као што сам заповедио
твоји очеви.
17:23 Али они не послушаше, нити пригнуше своје ухо, него врате свој
укочени, да не чују, нити примају поуку.
17:24 И догодиће се, ако ме пажљиво слушате, каже
ГОСПОДЕ, да не унесеш никакав терет кроз врата овога града на
дан суботе, али дан суботњи посветите, да у њему не радите никакав посао;
17:25 Тада ће ући на врата овог града краљеви и кнезови
седећи на престолу Давидовом, јашући у колима и на коњима,
они и њихови кнезови, људи Јуде и становници
Јерусалим: и овај град ће остати заувек.
17:26 И доћи ће из Јудиних градова и из околине
Јерусалим, и из земље Венијаминове, и из равнице, и из
планине, и од југа, доносећи жртве паљенице, и
жртве, и приносе меса, и тамјан, и приношење жртава од
хвала дому Господњем.
17:27 Али ако ме не послушате да светим суботњи дан, а не да
носите бреме, чак и улазећи на врата Јерусалима у суботу
дан; тада ћу запалити огањ на вратима његовим и прождреће
палате јерусалимске, и неће се угасити.