Јеремија 17:1 Јудин грех је написан гвозденим пером и врхом а дијамант: урезан је на трпези срца њиховог и на роговима од ваших олтара; 17:2 Док се њихова деца сећају својих олтара и својих лугова поред зелено дрвеће на високим брдима. 17:3 О моја гора у пољу, даћу твоју имовину и све твоје благо на плен, и узвишице твоје за грех, по целој твојој границе. 17:4 И ти, чак и сам, одустаћеш од свог наслеђа које ја дао ти; и учинићу те да служиш својим непријатељима у земљи што не знаш: јер сте у гневу моме запалили огањ који гореће заувек. 17:5 Овако вели Господ; Нека је проклет човек који се узда у човека и ствара месо руку његову, и чије се срце удаљава од Господа. 17:6 Јер он ће бити као вест у пустињи, и неће видети када добро долази; али ће насељавати сасушена места у пустињи, у слана земља и ненасељена. 17:7 Благо човеку који се узда у Господа, и чија се нада Господу је. 17:8 Јер он ће бити као дрво засађено крај вода и које се шири њено корење поред реке, и неће видети када дође топлота, него њен лист биће зелено; а ни у сушној години неће пазити ће престати да доноси плодове. 17:9 Срце је варљиво изнад свега, и очајнички опако: ко може знам га? 17:10 Ја Господ испитујем срце, испитујем узде, чак и да дам сваком човеку по путевима његовим и према плоду дела његових. 17:11 Као што јаребица седи на јајима и не излеже их; па он то стече богатство, а не по праву, оставиће их усред својих дана, и на крају ће бити будала. 17:12 Славни високи престо од почетка је место наше светиње. 17:13 Господе, надо Израиља, постидеће се сви који те напусте, и они који оду од мене биће записани на земљи, јер они оставили су Господа, извор воде живе. 17:14 Исцели ме, Господе, и бићу исцељен; спаси ме, и бићу спасен: јер ти си моја похвала. 17:15 Гле, они ми говоре: где је реч Господња? нека дође Сада. 17:16 Што се мене тиче, нисам пожурио да будем пастир да те следим: нити сам пожелео тужан дан; ти знаш: оно што је изашло усана мојих беше пред тобом. 17:17 Не буди ми страх, ти си моја нада у дан зла. 17:18 Нека се посраме они који ме прогоне, али нека се не посрамим. нека се уплашени, али нека се ја не уплашим: доведи на њих дан зла, и уништи их двоструким уништењем. 17:19 Овако ми рече Господ; Иди и стани на капију деце народ, којим краљеви Јудеји улазе и којим одлазе напољу и на свим вратима јерусалимским; 17:20 И реци им: Чујте реч Господњу, цареви Јудини, и сав Јуда и сви становници Јерусалима који улазе по њима капије: 17:21 Овако вели Господ; Пазите на себе и не носите терет на себи суботњи дан, нити га унесите на врата Јерусалима; 17:22 И не носите бремена из кућа у суботу, нити радите никакав посао, него светите суботу, као што сам заповедио твоји очеви. 17:23 Али они не послушаше, нити пригнуше своје ухо, него врате свој укочени, да не чују, нити примају поуку. 17:24 И догодиће се, ако ме пажљиво слушате, каже ГОСПОДЕ, да не унесеш никакав терет кроз врата овога града на дан суботе, али дан суботњи посветите, да у њему не радите никакав посао; 17:25 Тада ће ући на врата овог града краљеви и кнезови седећи на престолу Давидовом, јашући у колима и на коњима, они и њихови кнезови, људи Јуде и становници Јерусалим: и овај град ће остати заувек. 17:26 И доћи ће из Јудиних градова и из околине Јерусалим, и из земље Венијаминове, и из равнице, и из планине, и од југа, доносећи жртве паљенице, и жртве, и приносе меса, и тамјан, и приношење жртава од хвала дому Господњем. 17:27 Али ако ме не послушате да светим суботњи дан, а не да носите бреме, чак и улазећи на врата Јерусалима у суботу дан; тада ћу запалити огањ на вратима његовим и прождреће палате јерусалимске, и неће се угасити.