Јеремија 8:1 У то време, говори Господ, изнеће кости његове краљеви Јуде и кости кнезова његових и кости јуде свештеници, и кости пророка, и кости становника Јерусалима, из њихових гробова: 8:2 И рашириће их пред сунцем и месецом и свиме војска небеска, коју су волели и којој су служили, и за којим су ишли и кога су тражили и кога су клањали су се: неће се скупљати, нити сахрањивати; они ће нека буде балега по лицу земље. 8:3 И смрт ће бити изабрана радије него живот од свих осталих који остају од ове зле породице, који остају на свим местима где Ја сам их отерао, говори Господ над војскама. 8:4 Штавише, реци им: Овако вели Господ; Да ли ће пасти, а не настати? хоће ли се окренути и неће се вратити? 8:5 Зашто је, дакле, овај народ Јерусалима заувек враћен назад назадовање? чврсто држе превару, одбијају да се врате. 8:6 Слушао сам и чуо, али не рекоше право: нико се за њега није покајао његову злоћу, говорећи: Шта сам учинио? сваки се окренуо своме наравно, док коњ јури у битку. 8:7 Да, рода на небу зна своја времена; и корњача а ждрал и ласта посматрају време свог доласка; али мој људи не знају за суд Господњи. 8:8 Како кажете: ми смо мудри, и закон је Господњи с нама? ло, сигурно је узалуд то учинио; узалудно је перо писара. 8:9 Мудраци су посрамљени, уплашени су и ухваћени; гле, имају одбацио реч Господњу; и каква је мудрост у њима? 8:10 Зато ћу њихове жене дати другима, и њихове њиве њима који ће их наследити: јер сваки од најмањег до највећа је похлепа, од пророка до свештеника свако ради лажно. 8:11 Јер су благо излечили рану кћери мог народа, говорећи: Мир, мир; кад нема мира. 8:12 Да ли су се стидели када су починили гадост? не, били су нимало се стидећи, нити су могли поцрвенети: зато ће пасти међу онима који падају: у време њихове посете биће бачени доле, говори Господ. 8:13 Ја ћу их сигурно истрести, говори Господ, неће бити грожђа на лоза, ни смокве на смокви, и лист ће увенути; анд тхе ствари које сам им дао проћи ће од њих. 8:14 Зашто мирно седимо? окупите се и дозволите нам да уђемо у брањене градове и тамо ћутимо, јер Господ Бог наш има ућутка нас и даде нам да пијемо воду жучне, јер имамо сагрешио Господу. 8:15 Тражили смо мир, али није било добро; и за време здравља, и гле невоље! 8:16 Од Дана се чуло хркање његових коња: сва се земља задрхтала на звук њиштања његових силних; јер су дошли, и прогуташе земљу и све што је у њој; град, и оне које боравити у њему. 8:17 Јер, ево, послаћу међу вас змије, кокатрисе, које ће не очарајте се, па ће вас угристи, говори Господ. 8:18 Кад бих се утешио од туге, срце ми је клонуло. 8:19 Погледајте глас вапаја кћери народа мога због њих који живе у далекој земљи: Није ли Господ на Сиону? није њен краљ њеној? Зашто су ме изазвали на гнев својим ликовима, и са чудним сујетама? 8:20 Жетва је прошла, лето је прошло, а ми нисмо спасени. 8:21 За повреду кћери мог народа ја сам повређен; Ја сам црн; запрепашћење ме обузе. 8:22 Зар нема балзама у Галаду; зар тамо нема лекара? зашто онда није здравље кћери мог народа опоравило се?