Јеремија
8:1 У то време, говори Господ, изнеће кости његове
краљеви Јуде и кости кнезова његових и кости јуде
свештеници, и кости пророка, и кости становника
Јерусалима, из њихових гробова:
8:2 И рашириће их пред сунцем и месецом и свиме
војска небеска, коју су волели и којој су служили, и
за којим су ишли и кога су тражили и кога су
клањали су се: неће се скупљати, нити сахрањивати; они ће
нека буде балега по лицу земље.
8:3 И смрт ће бити изабрана радије него живот од свих осталих
који остају од ове зле породице, који остају на свим местима где
Ја сам их отерао, говори Господ над војскама.
8:4 Штавише, реци им: Овако вели Господ; Да ли ће пасти,
а не настати? хоће ли се окренути и неће се вратити?
8:5 Зашто је, дакле, овај народ Јерусалима заувек враћен назад
назадовање? чврсто држе превару, одбијају да се врате.
8:6 Слушао сам и чуо, али не рекоше право: нико се за њега није покајао
његову злоћу, говорећи: Шта сам учинио? сваки се окренуо своме
наравно, док коњ јури у битку.
8:7 Да, рода на небу зна своја времена; и корњача
а ждрал и ласта посматрају време свог доласка; али мој
људи не знају за суд Господњи.
8:8 Како кажете: ми смо мудри, и закон је Господњи с нама? ло,
сигурно је узалуд то учинио; узалудно је перо писара.
8:9 Мудраци су посрамљени, уплашени су и ухваћени; гле, имају
одбацио реч Господњу; и каква је мудрост у њима?
8:10 Зато ћу њихове жене дати другима, и њихове њиве њима
који ће их наследити: јер сваки од најмањег до
највећа је похлепа, од пророка до свештеника
свако ради лажно.
8:11 Јер су благо излечили рану кћери мог народа,
говорећи: Мир, мир; кад нема мира.
8:12 Да ли су се стидели када су починили гадост? не, били су
нимало се стидећи, нити су могли поцрвенети: зато ће пасти
међу онима који падају: у време њихове посете биће бачени
доле, говори Господ.
8:13 Ја ћу их сигурно истрести, говори Господ, неће бити грожђа на
лоза, ни смокве на смокви, и лист ће увенути; анд тхе
ствари које сам им дао проћи ће од њих.
8:14 Зашто мирно седимо? окупите се и дозволите нам да уђемо у
брањене градове и тамо ћутимо, јер Господ Бог наш има
ућутка нас и даде нам да пијемо воду жучне, јер имамо
сагрешио Господу.
8:15 Тражили смо мир, али није било добро; и за време здравља, и
гле невоље!
8:16 Од Дана се чуло хркање његових коња: сва се земља задрхтала
на звук њиштања његових силних; јер су дошли, и
прогуташе земљу и све што је у њој; град, и оне које
боравити у њему.
8:17 Јер, ево, послаћу међу вас змије, кокатрисе, које ће
не очарајте се, па ће вас угристи, говори Господ.
8:18 Кад бих се утешио од туге, срце ми је клонуло.
8:19 Погледајте глас вапаја кћери народа мога због њих
који живе у далекој земљи: Није ли Господ на Сиону? није њен краљ
њеној? Зашто су ме изазвали на гнев својим ликовима, и
са чудним сујетама?
8:20 Жетва је прошла, лето је прошло, а ми нисмо спасени.
8:21 За повреду кћери мог народа ја сам повређен; Ја сам црн;
запрепашћење ме обузе.
8:22 Зар нема балзама у Галаду; зар тамо нема лекара? зашто онда није
здравље кћери мог народа опоравило се?