Јеремија
4:1 Ако се вратиш, Израеле, вели Господ, врати се к мени;
одбацићеш своје гадости са очију мојих, онда ћеш
не уклонити.
4:2 И закуни се да је жив Господ у истини, на суду и у
праведност; и народи ће се благословити у њему и у њему
да ли ће се они славити.
4:3 Јер овако вели Господ људима Јуде и Јерусалима: разбијте своје
угар и не сеј међу трње.
4:4 Обрежите се Господу, и скините кожице своје
срце, људи Јуде и становници Јерусалима, да не дође гнев мој
напред као огањ, и гори да га нико не може угасити због зла
ваших дела.
4:5 Објавите у Јуди, и објавите у Јерусалиму; и реци: Дуни
труба у земљи: вичите, саберите се и реците: саберите се,
и да идемо у брањене градове.
4:6 Поставите мерило према Сиону: повуците се, не останите, јер ћу донети зло
са севера, и велика разарања.
4:7 Лав је изашао из гуштара свога, и уништитељ незнабожаца
је на путу; отишао је са свог места да направи земљу твоју
пусто; и градови твоји биће опустошени, без становника.
4:8 За ово те опаши костријет, јадикуј и урлај, за жестоки гнев
од нас се Господ није вратио.
4:9 И догодиће се у онај дан, говори Господ, да срце
краљ ће пропасти и срце кнезова; и свештеници
зачудиће се, и пророци ће се чудити.
4:10 Тада рекох: Ах, Господе Боже! сигурно си јако обмануо овај народ
и Јерусалим говорећи: имаћете мир; док мач досеже
до душе.
4:11 У то време ће се рећи овом народу и Јерусалиму: Суво
ветар узвишица у пустињи према кћери мојој
људи, не навијати, нити чистити,
4:12 До мене ће доћи и ветар пун са оних места; сада ћу и ја
осудити против њих.
4:13 Гле, он ће изаћи као облаци, и његова кола ће бити као
вихор: коњи су му бржи од орлова. Тешко нама! јер јесмо
покварено.
4:14 Јерусалиме, опери срце своје од зла, да будеш
сачувана. Докле ће твоје сујетне мисли боравити у теби?
4:15 Јер глас јавља из Дана и објављује невољу с горе
Јефрем.
4:16 Спомињите народе; гле, објави против Јерусалима, то
посматрачи долазе из далеке земље и дају свој глас против
градови Јуде.
4:17 Као чувари поља, они су против ње около; јер она
побунио се против мене, говори Господ.
4:18 Твој пут и твоја дела су ти прибавили ове ствари; ово је твоје
зло, јер је горко, јер допире до твог срца.
4:19 Моја црева, моја црева! Боли ме само срце; моје срце чини а
бука у мени; Не могу да ћутим, јер си чула, душо моја,
звук трубе, узбуна рата.
4:20 Виче се уништење за уништењем; јер је сва земља покварена:
одједном су моји шатори покварени, и завесе моје у тренутку.
4:21 Докле ћу гледати заставу и чути звук трубе?
4:22 Јер мој народ је луд, не познаје ме; љупки су
деца, а немају разума: они су мудри да чине зло,
али да чине добро немају знања.
4:23 Видех земљу, и гле, беше без облика и празна; анд тхе
небеса, а нису имали светлости.
4:24 Видех планине, и гле, задрхташе, и сва се брда помакоше
лагано.
4:25 Видех, и гле, није било човека, и све птице небеске
су побегли.
4:26 Видех, и гле, плодно место беше пустиња, и све
градови његови срушени су пред Господом и његовим
жесток гнев.
4:27 Јер овако је Господ рекао: Сва ће земља бити пуста; ипак ће
Нећу до краја.
4:28 За ово ће оплакивати земља, и небеса горе црна, јер
Ја сам то изговорио, намеравао сам, и нећу се покајати, нити ћу
Враћам се од тога.
4:29 Цео град ће побећи од буке коњаника и стрелаца; они
ући ће у шипражје и попети се на стене: сваки град ће бити
напуштени, и нико у њему не пребива.
4:30 А кад си размажен, шта ћеш учинити? Иако ти одећа
себе гримизом, иако те окитиш златним украсима,
премда ћеш сликати лице своје, узалуд ћеш чинити
тхиселф фаир; љубавници твоји ће те презрети, живот твој ће тражити.
4:31 Јер сам чуо глас као од жене у породу, и муку као од
она која рађа своје прво дете, глас кћери
Сион, који се оплакује, који шири руке своје говорећи: Тешко!
ми сада! јер се душа моја уморила од убица.