Јеремија 4:1 Ако се вратиш, Израеле, вели Господ, врати се к мени; одбацићеш своје гадости са очију мојих, онда ћеш не уклонити. 4:2 И закуни се да је жив Господ у истини, на суду и у праведност; и народи ће се благословити у њему и у њему да ли ће се они славити. 4:3 Јер овако вели Господ људима Јуде и Јерусалима: разбијте своје угар и не сеј међу трње. 4:4 Обрежите се Господу, и скините кожице своје срце, људи Јуде и становници Јерусалима, да не дође гнев мој напред као огањ, и гори да га нико не може угасити због зла ваших дела. 4:5 Објавите у Јуди, и објавите у Јерусалиму; и реци: Дуни труба у земљи: вичите, саберите се и реците: саберите се, и да идемо у брањене градове. 4:6 Поставите мерило према Сиону: повуците се, не останите, јер ћу донети зло са севера, и велика разарања. 4:7 Лав је изашао из гуштара свога, и уништитељ незнабожаца је на путу; отишао је са свог места да направи земљу твоју пусто; и градови твоји биће опустошени, без становника. 4:8 За ово те опаши костријет, јадикуј и урлај, за жестоки гнев од нас се Господ није вратио. 4:9 И догодиће се у онај дан, говори Господ, да срце краљ ће пропасти и срце кнезова; и свештеници зачудиће се, и пророци ће се чудити. 4:10 Тада рекох: Ах, Господе Боже! сигурно си јако обмануо овај народ и Јерусалим говорећи: имаћете мир; док мач досеже до душе. 4:11 У то време ће се рећи овом народу и Јерусалиму: Суво ветар узвишица у пустињи према кћери мојој људи, не навијати, нити чистити, 4:12 До мене ће доћи и ветар пун са оних места; сада ћу и ја осудити против њих. 4:13 Гле, он ће изаћи као облаци, и његова кола ће бити као вихор: коњи су му бржи од орлова. Тешко нама! јер јесмо покварено. 4:14 Јерусалиме, опери срце своје од зла, да будеш сачувана. Докле ће твоје сујетне мисли боравити у теби? 4:15 Јер глас јавља из Дана и објављује невољу с горе Јефрем. 4:16 Спомињите народе; гле, објави против Јерусалима, то посматрачи долазе из далеке земље и дају свој глас против градови Јуде. 4:17 Као чувари поља, они су против ње около; јер она побунио се против мене, говори Господ. 4:18 Твој пут и твоја дела су ти прибавили ове ствари; ово је твоје зло, јер је горко, јер допире до твог срца. 4:19 Моја црева, моја црева! Боли ме само срце; моје срце чини а бука у мени; Не могу да ћутим, јер си чула, душо моја, звук трубе, узбуна рата. 4:20 Виче се уништење за уништењем; јер је сва земља покварена: одједном су моји шатори покварени, и завесе моје у тренутку. 4:21 Докле ћу гледати заставу и чути звук трубе? 4:22 Јер мој народ је луд, не познаје ме; љупки су деца, а немају разума: они су мудри да чине зло, али да чине добро немају знања. 4:23 Видех земљу, и гле, беше без облика и празна; анд тхе небеса, а нису имали светлости. 4:24 Видех планине, и гле, задрхташе, и сва се брда помакоше лагано. 4:25 Видех, и гле, није било човека, и све птице небеске су побегли. 4:26 Видех, и гле, плодно место беше пустиња, и све градови његови срушени су пред Господом и његовим жесток гнев. 4:27 Јер овако је Господ рекао: Сва ће земља бити пуста; ипак ће Нећу до краја. 4:28 За ово ће оплакивати земља, и небеса горе црна, јер Ја сам то изговорио, намеравао сам, и нећу се покајати, нити ћу Враћам се од тога. 4:29 Цео град ће побећи од буке коњаника и стрелаца; они ући ће у шипражје и попети се на стене: сваки град ће бити напуштени, и нико у њему не пребива. 4:30 А кад си размажен, шта ћеш учинити? Иако ти одећа себе гримизом, иако те окитиш златним украсима, премда ћеш сликати лице своје, узалуд ћеш чинити тхиселф фаир; љубавници твоји ће те презрети, живот твој ће тражити. 4:31 Јер сам чуо глас као од жене у породу, и муку као од она која рађа своје прво дете, глас кћери Сион, који се оплакује, који шири руке своје говорећи: Тешко! ми сада! јер се душа моја уморила од убица.