Јеремија
2:1 И дође ми реч Господња говорећи:
2:2 Идите и вичите у уши Јерусалима говорећи: Овако вели Господ; И
сети се тебе, доброте младости твоје, љубави твојих заручника,
кад си ишао за мном у пустињи, у земљи које није било
посејана.
2:3 Израиљ је био светиња Господу и првине од рода његовог.
сви који га прождиру саблазниће; зло ће доћи на њих, вели
ГОСПОДЕ.
2:4 Чујте реч Господњу, доме Јаковљев, и све породице
дом Израиљев:
2:5 Овако вели Господ: какво безакоње нађоше оци ваши у мени, то
удаљише се од мене и пођоше за таштином и постадоше
сујетан?
2:6 Нити су рекли: где је Господ који нас је извео из земље
Египта, који нас је водио кроз пустињу, кроз земљу пустиња
и од јама, кроз земљу сушну и смртну сенку,
кроз земљу кроз коју нико није прошао и где нико није становао?
2:7 И довео сам вас у земљу богату да једете плодове њене и
његова доброта; али кад сте ушли, оскврнили сте земљу моју и направили
моје наслеђе је грозота.
2:8 Свештеници не рекоше: где је Господ? и они који се баве законом
не познаше ме: и пастири преступише против мене и пророци
прорекао је од Вала и ишао за стварима које немају користи.
2:9 Зато ћу се још судити с вама, говори Господ, и са вама
деце деце ћу се изјаснити.
2:10 Јер пређи преко острва Китим и види; и пошаљи у Кедар, и
пажљиво размотри, и види да ли постоји тако нешто.
2:11 Зар је народ променио своје богове, који још нису богови? али људи моји
променили су своју славу за оно што не користи.
2:12 Зачудите се, небеса, томе, и ужасно се уплашите, будите веома
пуста, говори Господ.
2:13 Јер мој народ учини два зла; они су ме оставили
извор воде живе, и исклесаше им чатрње, разбијене чатрње,
који не може да задржи воду.
2:14 Да ли је Израел слуга? да ли је он домаћи роб? зашто је размажен?
2:15 Млади лавови су рикали на њега и викали, и направили су његову земљу
отпад: његови градови су спаљени без становника.
2:16 И синови Нофа и Тахапанеса сломили су круну твоју
глава.
2:17 Зар ниси ово прибавио себи, тиме што си напустио
ГОСПОД, Бог твој, кад те је водио путем?
2:18 А шта ти сад чиниш на путу египатском, да пијеш воде
Сихор? или шта имаш да радиш на путу Асирије, да пијеш
воде реке?
2:19 Твоја злоћа ће те исправити, и твоја одступница ће те
укори те: знај дакле и види да је то зло и
горко што си оставио Господа Бога свога и што је мој страх
не у теби, говори Господ Господ над војскама.
2:20 Јер од давнина сломих јарам твој, и покидах окове твоје; и ти
рече: Нећу преступити; кад на сваком високом брду и под сваком
зелено дрво луташ, блуднице.
2:21 Али ја сам ти засадио племениту лозу, потпуно право семе: како онда уметност
претворио си ми се у дегенерисану биљку туђе лозе?
2:22 Јер иако се опереш нитратом и узмеш много сапуна, ипак
безакоње је означено преда мном, говори Господ Господ.
2:23 Како можеш да кажеш: Нисам прљав, нисам ишао за Баалима? види
свој пут у долини, знај шта си учинио: брз си
дромедар који прелази њене путеве;
2:24 Дивљи магарац навикнут на пустињу, који гуши ветар на њу
задовољство; у њеној прилици ко је може одбити? сви који је траже
неће се уморити; у њеном месецу наћи ће је.
2:25 Задржи ногу своју да не будеш обувена и грло своје од жеђи, али
ти си рекао: Нема наде: не; јер сам волео странце и после
њих ћу ићи.
2:26 Као што се лопов стиди када се нађе, тако је и дом Израиљев
стиди се; они, њихови краљеви, њихови кнезови, и њихови свештеници, и њихови
пророци,
2:27 Рекавши стаду: Ти си мој отац; и до камена си донео
мене, јер су ми окренули леђа, а не лице.
али у време невоље своје ће рећи: Устани и спаси нас.
2:28 Али где су твоји богови које си створио? нека устану, ако су
може те спасити у време невоље твоје: јер према броју
твоји градови су твоји богови, Јуда.
2:29 Зашто ћете се судити са мном? сви сте преступили против мене,
говори Господ.
2:30 Узалуд побих децу твоју; нису добили никакву исправку: твој
сопствени мач је прождирао твоје пророке, као лав који уништава.
2:31 О генерације, видите реч Господњу. Да ли сам био пустиња
Израел? земља таме? зато каже народ мој: ми смо господари; ми
неће више доћи к теби?
2:32 Може ли слушкиња заборавити своје украсе, или невеста своју одећу? ипак људи моји
заборавили су ме дани без броја.
2:33 Зашто скраћујеш свој пут да тражиш љубав? зато си и ти поучавао
зли путеви твоји.
2:34 И у твојим сукњама налази се крв душа сиромашних
невини: Нисам га нашао тајним трагањем, већ на свим овим.
2:35 Али ти кажеш, јер сам невин, сигурно ће се његов гнев окренути
ја. Ево, ја ћу се судити с тобом, јер ти кажеш: нисам
згрешио.
2:36 Зашто се толико мучиш да промениш свој начин? и ти ћеш бити
стиди се Египта, као што си се стидео Асирије.
2:37 Да, изаћи ћеш из њега, и руке твоје на глави, јер
ГОСПОД је одбацио твоја поуздања, и ти нећеш успети
њих.