Јеремија 2:1 И дође ми реч Господња говорећи: 2:2 Идите и вичите у уши Јерусалима говорећи: Овако вели Господ; И сети се тебе, доброте младости твоје, љубави твојих заручника, кад си ишао за мном у пустињи, у земљи које није било посејана. 2:3 Израиљ је био светиња Господу и првине од рода његовог. сви који га прождиру саблазниће; зло ће доћи на њих, вели ГОСПОДЕ. 2:4 Чујте реч Господњу, доме Јаковљев, и све породице дом Израиљев: 2:5 Овако вели Господ: какво безакоње нађоше оци ваши у мени, то удаљише се од мене и пођоше за таштином и постадоше сујетан? 2:6 Нити су рекли: где је Господ који нас је извео из земље Египта, који нас је водио кроз пустињу, кроз земљу пустиња и од јама, кроз земљу сушну и смртну сенку, кроз земљу кроз коју нико није прошао и где нико није становао? 2:7 И довео сам вас у земљу богату да једете плодове њене и његова доброта; али кад сте ушли, оскврнили сте земљу моју и направили моје наслеђе је грозота. 2:8 Свештеници не рекоше: где је Господ? и они који се баве законом не познаше ме: и пастири преступише против мене и пророци прорекао је од Вала и ишао за стварима које немају користи. 2:9 Зато ћу се још судити с вама, говори Господ, и са вама деце деце ћу се изјаснити. 2:10 Јер пређи преко острва Китим и види; и пошаљи у Кедар, и пажљиво размотри, и види да ли постоји тако нешто. 2:11 Зар је народ променио своје богове, који још нису богови? али људи моји променили су своју славу за оно што не користи. 2:12 Зачудите се, небеса, томе, и ужасно се уплашите, будите веома пуста, говори Господ. 2:13 Јер мој народ учини два зла; они су ме оставили извор воде живе, и исклесаше им чатрње, разбијене чатрње, који не може да задржи воду. 2:14 Да ли је Израел слуга? да ли је он домаћи роб? зашто је размажен? 2:15 Млади лавови су рикали на њега и викали, и направили су његову земљу отпад: његови градови су спаљени без становника. 2:16 И синови Нофа и Тахапанеса сломили су круну твоју глава. 2:17 Зар ниси ово прибавио себи, тиме што си напустио ГОСПОД, Бог твој, кад те је водио путем? 2:18 А шта ти сад чиниш на путу египатском, да пијеш воде Сихор? или шта имаш да радиш на путу Асирије, да пијеш воде реке? 2:19 Твоја злоћа ће те исправити, и твоја одступница ће те укори те: знај дакле и види да је то зло и горко што си оставио Господа Бога свога и што је мој страх не у теби, говори Господ Господ над војскама. 2:20 Јер од давнина сломих јарам твој, и покидах окове твоје; и ти рече: Нећу преступити; кад на сваком високом брду и под сваком зелено дрво луташ, блуднице. 2:21 Али ја сам ти засадио племениту лозу, потпуно право семе: како онда уметност претворио си ми се у дегенерисану биљку туђе лозе? 2:22 Јер иако се опереш нитратом и узмеш много сапуна, ипак безакоње је означено преда мном, говори Господ Господ. 2:23 Како можеш да кажеш: Нисам прљав, нисам ишао за Баалима? види свој пут у долини, знај шта си учинио: брз си дромедар који прелази њене путеве; 2:24 Дивљи магарац навикнут на пустињу, који гуши ветар на њу задовољство; у њеној прилици ко је може одбити? сви који је траже неће се уморити; у њеном месецу наћи ће је. 2:25 Задржи ногу своју да не будеш обувена и грло своје од жеђи, али ти си рекао: Нема наде: не; јер сам волео странце и после њих ћу ићи. 2:26 Као што се лопов стиди када се нађе, тако је и дом Израиљев стиди се; они, њихови краљеви, њихови кнезови, и њихови свештеници, и њихови пророци, 2:27 Рекавши стаду: Ти си мој отац; и до камена си донео мене, јер су ми окренули леђа, а не лице. али у време невоље своје ће рећи: Устани и спаси нас. 2:28 Али где су твоји богови које си створио? нека устану, ако су може те спасити у време невоље твоје: јер према броју твоји градови су твоји богови, Јуда. 2:29 Зашто ћете се судити са мном? сви сте преступили против мене, говори Господ. 2:30 Узалуд побих децу твоју; нису добили никакву исправку: твој сопствени мач је прождирао твоје пророке, као лав који уништава. 2:31 О генерације, видите реч Господњу. Да ли сам био пустиња Израел? земља таме? зато каже народ мој: ми смо господари; ми неће више доћи к теби? 2:32 Може ли слушкиња заборавити своје украсе, или невеста своју одећу? ипак људи моји заборавили су ме дани без броја. 2:33 Зашто скраћујеш свој пут да тражиш љубав? зато си и ти поучавао зли путеви твоји. 2:34 И у твојим сукњама налази се крв душа сиромашних невини: Нисам га нашао тајним трагањем, већ на свим овим. 2:35 Али ти кажеш, јер сам невин, сигурно ће се његов гнев окренути ја. Ево, ја ћу се судити с тобом, јер ти кажеш: нисам згрешио. 2:36 Зашто се толико мучиш да промениш свој начин? и ти ћеш бити стиди се Египта, као што си се стидео Асирије. 2:37 Да, изаћи ћеш из њега, и руке твоје на глави, јер ГОСПОД је одбацио твоја поуздања, и ти нећеш успети њих.