Јудитх
14:1 Тада им Јудита рече: Чујте ме сада, браћо моја, и узмите ово
главу и окачи је на највише место својих зидова.
14:2 И чим ће се јутро појавити, и сунце ће изаћи
на земљи, узмите свако своје оружје и идите сваки
храброг човека из града и поставите заповедника над њима као да
силазили бисте у поље према стражи Асирцима; али
не иди доле.
14:3 Затим ће узети своје оружје, и отићи ће у свој логор, и
подигните војсковође Асурске војске и отрчаће у шатор
Олоферна, али га неће наћи: тада ће их обузети страх и
они ће побећи пред твојим лицем.
14:4 Дакле, ви и сви који настањују обалу Израиљеву, гоните их, и
збаци их док иду.
14:5 Али пре него што учините ове ствари, зовите ме Ахиор Амонац, да може
видите и упознајте онога који је презрео дом Израиљев и који га је послао
нас као до његове смрти.
14:6 Тада позваше Ахија из куће Озије; и када је дошао,
и видео главу Олоферна у мушкој руци у скупштини
људи, пао је ничице, и дух му је клонуо.
14:7 Али када су га нашли, он паде пред ноге Јудити, и
поштовао је и рекао: Благословена си у свим шаторима
Јуда, и у свим народима, који ће се зачудити име твоје.
14:8 Сада ми, дакле, реци све што си учинио ових дана.
Тада му Јудита усред народа исприча све што она
учинила, од дана када је изашла до оног часа када је проговорила
њима.
14:9 И када је престала да говори, народ је повикао из свег гласа
глас, и подигоше радосну буку у свом граду.
14:10 И када је Ахиор видео све што је Бог Израиљев учинио, он
веома поверовао у Бога, и обрезао препуцијум своју, и
био припојен дому Израиљевом до данас.
14:11 И чим је јутро освануло, обесише Олофернову главу
на зиду, и сваки је узео своје оружје, и они су прошли
траке до теснаца планине.
14:12 Али када су их Асирци видели, послали су својим вођама, који су дошли
својим капетанима и трибунима и сваком од њихових владара.
14:13 И дођоше у Олофернов шатор и рекоше ономе који је био задужен за
све његове ствари, Пробуди сада нашег господара: јер су се робови смели
сиђите на нас у бој, да буду потпуно уништени.
14:14 Затим уђе у Багоас, и покуца на врата шатора; јер је мислио
да је спавао са Јудитом.
14:15 Али пошто се нико није јавио, отворио је и ушао у спаваћу собу,
и нађоше га баченог на под мртвог, а глава му је одузета.
14:16 Зато је повикао из свег гласа, са плачем и уздисањем, и
силни плач и раздери хаљине своје.
14:17 Након што је ушао у шатор где је Јудита преноћила, и када је нашао
не, он је скочио к људима и повикао:
14:18 Ови робови су се издајнички понашали; једна жена Јевреја има
осрамотио је дом цара Навуходоносора, јер гле,
Холоферн лежи на земљи без главе.
14:19 Кад су војсковође асирске војске чуле ове речи, раздвојише се
њихови капути и њихови умови били су чудесно узнемирени, и било је а
плач и врло велика бука по логору.