Јудитх 12:1 Затим је заповедио да је уведу тамо где је био постављен његов тањир; и рекао да нека за њу припреме своје јело и да пије сопственог вина. 12:2 А Јудита рече: Нећу јести од тога да не буде саблазан обезбедиће ми се ствари које сам донео. 12:3 Тада јој Олоферн рече: Ако твоја опскрба пропадне, како би дајемо ти слично? јер нема међу нама никога од твог народа. 12:4 Тада му Јудита рече Жива душа твоја, господару, слушкињо твоја нећу потрошити оно што имам, пре него што Господ учини са мојим преда ствари које је одредио. 12:5 Тада су је слуге Олофернове унеле у шатор, и она је заспала до поноћи, и устала је кад је било према јутарњој стражи, 12:6 И послао Олоферну, спасавајући: Нека мој господар сада нареди да твој слушкиња може изаћи на молитву. 12:7 Тада је Олоферн наредио својој стражи да је не задржавају: овако остала је у логору три дана, а ноћу је изашла у долини Бетулије, и умила се у извору воде поред камп. 12:8 И када је изашла, молила је Господа Бога Израиљевог да је упути пут ка подизању деце свог народа. 12:9 Тако је ушла чиста, и остала у шатору, док је није појела месо увече. 12:10 А четвртог дана Олоферн приреди гозбу само својим слугама, и никог од официра није позвао на банкет. 12:11 Тада рече евнуху Багои, који је био задужен за све што је имао: Иди сада и убеди ову Јеврејку која је с тобом да дође нама и једи и пиј с нама. 12:12 Јер, ето, биће срамота за нашу особу, ако дозволимо такву жену иди, немајући њено друштво; јер ако је не привучемо к себи, она хоће смејати нас на подсмех. 12:13 Тада је Багоас отишао од Олоферна, и дошао к њој, и рече: Нека се ова лепа девојка не боји да дође мом господару и да буде почашћен у његовом присуству, и пиј вино, и весели се с нама и буди учинила данас као једна од кћери Асираца, које служе у кућа Навуходоносора. 12:14 Тада му Јудита рече: Ко сам ја сада да се противим своме господару? сигурно ћу учинити све што му је драго, и биће моје радост до дана смрти моје. 12:15 И она устаде, и обуче се својом одећом и свим својим женским одећу, а њена слушкиња је отишла и положила јој меке коже на земљу против Олоферна, које је добила од Багоа за своју свакодневну употребу, да би седела и јела на њима. 12:16 Сада када је Јудита ушла и села, Олоферну је срце било разорено са њом, и његов ум је био потресен, и он је веома желео њено друштво; јер је чекао неко време да је превари од дана када ју је видео. 12:17 Тада јој Олоферн рече: Пиј сада и весели се с нама. 12:18 Јудита рече: Сад ћу пити, господару, јер је мој живот увећан у мени овај дан више него сви дани откако сам се родио. 12:19 Затим је узела и јела и пила пред њим оно што је њена слушкиња припремила. 12:20 И Олоферн се веома одушевио њоме, и пио је више вина од њега је пио било када у једном дану од рођења.