Јудитх
12:1 Затим је заповедио да је уведу тамо где је био постављен његов тањир; и рекао да
нека за њу припреме своје јело и да пије
сопственог вина.
12:2 А Јудита рече: Нећу јести од тога да не буде саблазан
обезбедиће ми се ствари које сам донео.
12:3 Тада јој Олоферн рече: Ако твоја опскрба пропадне, како би
дајемо ти слично? јер нема међу нама никога од твог народа.
12:4 Тада му Јудита рече Жива душа твоја, господару, слушкињо твоја
нећу потрошити оно што имам, пре него што Господ учини са мојим
преда ствари које је одредио.
12:5 Тада су је слуге Олофернове унеле у шатор, и она је заспала
до поноћи, и устала је кад је било према јутарњој стражи,
12:6 И послао Олоферну, спасавајући: Нека мој господар сада нареди да твој
слушкиња може изаћи на молитву.
12:7 Тада је Олоферн наредио својој стражи да је не задржавају: овако
остала је у логору три дана, а ноћу је изашла у
долини Бетулије, и умила се у извору воде поред
камп.
12:8 И када је изашла, молила је Господа Бога Израиљевог да је упути
пут ка подизању деце свог народа.
12:9 Тако је ушла чиста, и остала у шатору, док је није појела
месо увече.
12:10 А четвртог дана Олоферн приреди гозбу само својим слугама,
и никог од официра није позвао на банкет.
12:11 Тада рече евнуху Багои, који је био задужен за све што је имао:
Иди сада и убеди ову Јеврејку која је с тобом да дође
нама и једи и пиј с нама.
12:12 Јер, ето, биће срамота за нашу особу, ако дозволимо такву жену
иди, немајући њено друштво; јер ако је не привучемо к себи, она хоће
смејати нас на подсмех.
12:13 Тада је Багоас отишао од Олоферна, и дошао к њој, и
рече: Нека се ова лепа девојка не боји да дође мом господару и да буде
почашћен у његовом присуству, и пиј вино, и весели се с нама и буди
учинила данас као једна од кћери Асираца, које служе у
кућа Навуходоносора.
12:14 Тада му Јудита рече: Ко сам ја сада да се противим своме господару?
сигурно ћу учинити све што му је драго, и биће моје
радост до дана смрти моје.
12:15 И она устаде, и обуче се својом одећом и свим својим женским
одећу, а њена слушкиња је отишла и положила јој меке коже на земљу
против Олоферна, које је добила од Багоа за своју свакодневну употребу,
да би седела и јела на њима.
12:16 Сада када је Јудита ушла и села, Олоферну је срце било разорено
са њом, и његов ум је био потресен, и он је веома желео њено друштво;
јер је чекао неко време да је превари од дана када ју је видео.
12:17 Тада јој Олоферн рече: Пиј сада и весели се с нама.
12:18 Јудита рече: Сад ћу пити, господару, јер је мој живот увећан
у мени овај дан више него сви дани откако сам се родио.
12:19 Затим је узела и јела и пила пред њим оно што је њена слушкиња припремила.
12:20 И Олоферн се веома одушевио њоме, и пио је више вина од њега
је пио било када у једном дану од рођења.