Јудитх 7:1 Сутрадан је Олоферн заповедио свом војском и свим својим народом који је су дошли да узму његову улогу, да уклоне свој логор против Бетулија, да предузме успоне на брдовиту земљу и да направи рат против синова Израиљевих. 7:2 Тада су њихови јаки људи тог дана уклонили своје логоре и војску ратника је било сто седамдесет хиљада пешака и дванаест хиљаде коњаника, поред пртљага, и других људи који су били на путу међу њима врло велико мноштво. 7:3 И улогорише се у долини близу Витулије, код извора, и ширили су се у ширину преко Дотаима чак до Белмаима и у дужине од Бетулије до Кинамона, који је насупрот Есдралону. 7:4 А синови Израиљеви, кад видеше њихово мноштво, беху узнемиривши се веома, и рече сваки своме ближњем: Сад ће ови људи лижу лице земље; јер ни високе планине, ни долине, ни брда, у стању су да поднесу њихову тежину. 7:5 Тада је сваки узео своје ратно оружје, и кад се оно распали ватре на њиховим кулама, они су остали и гледали целу ту ноћ. 7:6 Али другог дана Олоферн изведе све своје коњанике у поглед на синове Израиљеве који су били у Бетулији, 7:7 И погледаше пролазе до града, и дођоше до извора њихове воде, и заузео их, и поставио гарнизоне ратних људи над њима, и сам се удаљио према свом народу. 7:8 Тада дођоше к њему сви поглавари синова Исавових и сви намесници народа Моавског и заповедници морске обале, и рекао, 7:9 Нека наш господар сада чује реч, да не буде преврата у вашем армије. 7:10 Јер овај народ синова Израиљевих не узда се у своја копља, него у висини планина у којима живе, јер то није лако доћи до врхова њихових планина. 7:11 Сада, дакле, мој господару, не бори се против њих у борбеном реду, и неће погинути ни један човек из твог народа. 7:12 Остани у свом табору и чувај све људе своје војске, и нека слуге добијају у своје руке извор воде који излази подножја планине: 7:13 Јер сви становници Витулије имају воду одатле; тако ће уби их жеђ, и они ће напустити свој град, и ми и наш људи ће се попети на врхове гора које су близу и хоће утаборите се на њих, да пазите да нико не изађе из града. 7:14 Тако ће они и њихове жене и њихова деца бити уништени огњем, и пре него што мач дође на њих, они ће бити свргнути у улицама у којима живе. 7:15 Тако ћеш им дати злу награду; јер су се побунили, и није срео своју личност мирно. 7:16 И ове речи су се свиделе Олоферну и свим његовим слугама и њему постављени да ураде оно што су говорили. 7:17 Тако је отишао логор синова Амонових, а с њима петоро хиљада Асираца, и утаборише се у долини и заузеше воде и изворе вода синова Израиљевих. 7:18 Тада су синови Исавови отишли са синовима Амоновим и улогорили се у брдовитом крају против Дотаима; и послаше неке од њих према југу, а према истоку према Екребелу, који је близу Цхуса, то је на потоку Моцхмур; и остатак од армија Асираца улогорила се у равници и покрила лице цела земља; а њихови шатори и кочије били су разапети до веома великог мноштво. 7:19 Тада су синови Израиљеви завапили ка Господу Богу своме, јер су њихови срце је отказало, јер су их сви непријатељи опколили, и није било начина да се извуче из њих. 7:20 Тако је остало око њих сва чета Асурова, обојица њихови пешаци, кола и коњанике тридесет и четири дана, тако да сва њихова пловила воде изневерили су сви инхибитори Бетулије. 7:21 И цистерне су се испразниле, и нису имали воде да пију напунити за један дан; јер су их напојили по мери. 7:22 Зато су њихова мала деца била без срца, а њихове жене и младићи су се онесвестили од жеђи и пали на улицама града, и поред пролаза капија, и више није било снаге у њима. 7:23 Тада се сав народ скупи код Озије и поглавара града, и младићи, и жене и деца, и повикаше из свег гласа, и рече пред свим старцима: 7:24 Нека Бог суди између нас и вас, јер сте нам нанели велику повреду, у да нисте тражили мир од синова Асурових. 7:25 Јер сада немамо помоћника, али нас је Бог предао у њихове руке, то треба да будемо бачени пред њих са жеђу и великим уништењем. 7:26 Сада их, дакле, позовите к себи, и дајте цео град за плен Олоферновом народу и свој његовој војсци. 7:27 Јер је боље за нас да им будемо плен, него да умремо за њих жеђ: јер ћемо му бити слуге, да живе душе наше, а не видите смрт наше деце пред нашим очима, ни наших жена ни наших деца да умру. 7:28 Узимамо за сведочанство против вас небо и земљу, и нашег Бога и Господ отаца наших, који нас кажњава по гресима нашим и према грехе отаца наших, да не чини како ми данас рекосмо. 7:29 Тада је настао велики плач са једним пристанком усред света скупштина; и завапише Господу Богу из свег гласа. 7:30 Тада им Озија рече: Браћо, будите храбри, издржимо још пет дана, у ком простору Господ Бог наш може окренути своју милост нас; јер нас неће сасвим оставити. 7:31 И ако прођу ови дани, а не дође нам помоћи, учинићу по твојој речи. 7:32 И растјерао је народ, свакога на своју одговорност; а они отишли до зидина и кула свог града и послали жене и деца у своје куће, и они су били врло ниско доведени у град.