Јудитх
7:1 Сутрадан је Олоферн заповедио свом војском и свим својим народом који је
су дошли да узму његову улогу, да уклоне свој логор против
Бетулија, да предузме успоне на брдовиту земљу и да направи
рат против синова Израиљевих.
7:2 Тада су њихови јаки људи тог дана уклонили своје логоре и војску
ратника је било сто седамдесет хиљада пешака и дванаест
хиљаде коњаника, поред пртљага, и других људи који су били на путу
међу њима врло велико мноштво.
7:3 И улогорише се у долини близу Витулије, код извора, и
ширили су се у ширину преко Дотаима чак до Белмаима и у
дужине од Бетулије до Кинамона, који је насупрот Есдралону.
7:4 А синови Израиљеви, кад видеше њихово мноштво, беху
узнемиривши се веома, и рече сваки своме ближњем: Сад ће ови
људи лижу лице земље; јер ни високе планине, ни
долине, ни брда, у стању су да поднесу њихову тежину.
7:5 Тада је сваки узео своје ратно оружје, и кад се оно распали
ватре на њиховим кулама, они су остали и гледали целу ту ноћ.
7:6 Али другог дана Олоферн изведе све своје коњанике у
поглед на синове Израиљеве који су били у Бетулији,
7:7 И погледаше пролазе до града, и дођоше до извора
њихове воде, и заузео их, и поставио гарнизоне ратних људи над њима,
и сам се удаљио према свом народу.
7:8 Тада дођоше к њему сви поглавари синова Исавових и сви
намесници народа Моавског и заповедници морске обале, и
рекао,
7:9 Нека наш господар сада чује реч, да не буде преврата у вашем
армије.
7:10 Јер овај народ синова Израиљевих не узда се у своја копља,
него у висини планина у којима живе, јер то није
лако доћи до врхова њихових планина.
7:11 Сада, дакле, мој господару, не бори се против њих у борбеном реду, и
неће погинути ни један човек из твог народа.
7:12 Остани у свом табору и чувај све људе своје војске, и нека
слуге добијају у своје руке извор воде који излази
подножја планине:
7:13 Јер сви становници Витулије имају воду одатле; тако ће
уби их жеђ, и они ће напустити свој град, и ми и наш
људи ће се попети на врхове гора које су близу и хоће
утаборите се на њих, да пазите да нико не изађе из града.
7:14 Тако ће они и њихове жене и њихова деца бити уништени огњем,
и пре него што мач дође на њих, они ће бити свргнути у
улицама у којима живе.
7:15 Тако ћеш им дати злу награду; јер су се побунили, и
није срео своју личност мирно.
7:16 И ове речи су се свиделе Олоферну и свим његовим слугама и њему
постављени да ураде оно што су говорили.
7:17 Тако је отишао логор синова Амонових, а с њима петоро
хиљада Асираца, и утаборише се у долини и заузеше
воде и изворе вода синова Израиљевих.
7:18 Тада су синови Исавови отишли са синовима Амоновим и улогорили се
у брдовитом крају против Дотаима; и послаше неке од њих
према југу, а према истоку према Екребелу, који је
близу Цхуса, то је на потоку Моцхмур; и остатак од
армија Асираца улогорила се у равници и покрила лице
цела земља; а њихови шатори и кочије били су разапети до веома великог
мноштво.
7:19 Тада су синови Израиљеви завапили ка Господу Богу своме, јер су њихови
срце је отказало, јер су их сви непријатељи опколили, и
није било начина да се извуче из њих.
7:20 Тако је остало око њих сва чета Асурова, обојица њихови пешаци,
кола и коњанике тридесет и четири дана, тако да сва њихова пловила
воде изневерили су сви инхибитори Бетулије.
7:21 И цистерне су се испразниле, и нису имали воде да пију
напунити за један дан; јер су их напојили по мери.
7:22 Зато су њихова мала деца била без срца, а њихове жене и
младићи су се онесвестили од жеђи и пали на улицама града,
и поред пролаза капија, и више није било снаге
у њима.
7:23 Тада се сав народ скупи код Озије и поглавара града,
и младићи, и жене и деца, и повикаше из свег гласа,
и рече пред свим старцима:
7:24 Нека Бог суди између нас и вас, јер сте нам нанели велику повреду, у
да нисте тражили мир од синова Асурових.
7:25 Јер сада немамо помоћника, али нас је Бог предао у њихове руке, то
треба да будемо бачени пред њих са жеђу и великим уништењем.
7:26 Сада их, дакле, позовите к себи, и дајте цео град за плен
Олоферновом народу и свој његовој војсци.
7:27 Јер је боље за нас да им будемо плен, него да умремо за њих
жеђ: јер ћемо му бити слуге, да живе душе наше, а не
видите смрт наше деце пред нашим очима, ни наших жена ни наших
деца да умру.
7:28 Узимамо за сведочанство против вас небо и земљу, и нашег Бога и
Господ отаца наших, који нас кажњава по гресима нашим и према
грехе отаца наших, да не чини како ми данас рекосмо.
7:29 Тада је настао велики плач са једним пристанком усред света
скупштина; и завапише Господу Богу из свег гласа.
7:30 Тада им Озија рече: Браћо, будите храбри, издржимо још
пет дана, у ком простору Господ Бог наш може окренути своју милост
нас; јер нас неће сасвим оставити.
7:31 И ако прођу ови дани, а не дође нам помоћи, учинићу
по твојој речи.
7:32 И растјерао је народ, свакога на своју одговорност; а они
отишли до зидина и кула свог града и послали жене и
деца у своје куће, и они су били врло ниско доведени у град.