Судије
17:1 И беше један човек са горе Јефремове, по имену Михеј.
17:2 И рече својој мајци: Тисућу тисућу сикела сребра то
узете су од тебе, за које си проклео и говорио о њима
уши моје, гле, сребро је са мном; Ја сам га узео. И његова мајка
рече: Благословен си од Господа, сине мој.
17:3 И када је вратио једанаест стотина сикела сребра својим
мајко, рече његова мајка, ја сам у потпуности посветила сребро Господу
из моје руке за сина мога да направим резан лик и лијевани лик: сада
зато ћу ти га вратити.
17:4 Али вратио је новац својој мајци; а мајка му је узела два
сто сикела сребра и дао их ктитору који је направио
од тога резан лик и лијевани лик: и беху у кући од
Мицах.
17:5 И човек Михеј је имао кућу богова, и начинио је оплећак и терафим,
и посветио једног од својих синова, који му је постао свештеник.
17:6 У то време није било цара у Израиљу, али је сваки чинио оно што
био у праву у сопственим очима.
17:7 И беше један младић из Витлејема Јуде из породице Јудиног,
који беше левит, и ту је боравио.
17:8 И човек је отишао из града из Витлејема Јуде да борави
где је могао наћи место: и дође на Јефремову гору у кућу
Михеја, док је путовао.
17:9 А Михеј му рече: Одакле долазиш? А он му рече: јесам
левит из Витлејема Јуде, и ја идем да боравим где могу наћи а
место.
17:10 А Михеј му рече: остани са мном и буди ми отац и
свештенику, и даћу ти десет сикала сребра годишње, и а
одело и твоје намирнице. Тако је левит ушао.
17:11 И Левит је био задовољан да живи са тим човеком; а младић је био
њему као једном од његових синова.
17:12 И Михеј посвети левита; и младић му постаде свештеник,
и беше у кући Михеј.
17:13 Тада рече Михеј: Сада знам да ће ми Господ учинити добро, пошто имам
левит мом свештенику.