Судије 17:1 И беше један човек са горе Јефремове, по имену Михеј. 17:2 И рече својој мајци: Тисућу тисућу сикела сребра то узете су од тебе, за које си проклео и говорио о њима уши моје, гле, сребро је са мном; Ја сам га узео. И његова мајка рече: Благословен си од Господа, сине мој. 17:3 И када је вратио једанаест стотина сикела сребра својим мајко, рече његова мајка, ја сам у потпуности посветила сребро Господу из моје руке за сина мога да направим резан лик и лијевани лик: сада зато ћу ти га вратити. 17:4 Али вратио је новац својој мајци; а мајка му је узела два сто сикела сребра и дао их ктитору који је направио од тога резан лик и лијевани лик: и беху у кући од Мицах. 17:5 И човек Михеј је имао кућу богова, и начинио је оплећак и терафим, и посветио једног од својих синова, који му је постао свештеник. 17:6 У то време није било цара у Израиљу, али је сваки чинио оно што био у праву у сопственим очима. 17:7 И беше један младић из Витлејема Јуде из породице Јудиног, који беше левит, и ту је боравио. 17:8 И човек је отишао из града из Витлејема Јуде да борави где је могао наћи место: и дође на Јефремову гору у кућу Михеја, док је путовао. 17:9 А Михеј му рече: Одакле долазиш? А он му рече: јесам левит из Витлејема Јуде, и ја идем да боравим где могу наћи а место. 17:10 А Михеј му рече: остани са мном и буди ми отац и свештенику, и даћу ти десет сикала сребра годишње, и а одело и твоје намирнице. Тако је левит ушао. 17:11 И Левит је био задовољан да живи са тим човеком; а младић је био њему као једном од његових синова. 17:12 И Михеј посвети левита; и младић му постаде свештеник, и беше у кући Михеј. 17:13 Тада рече Михеј: Сада знам да ће ми Господ учинити добро, пошто имам левит мом свештенику.