Исаија 64:1 О да би раздерао небеса, да би сишао, да се планине спуштају пред твојим присуством, 64:2 Као када ватра која се топи, ватра изазива воду да прокључа, да објавиш име твоје противницима твојим да народи могу дрхти пред твојим присуством! 64:3 Када си учинио страшне ствари које нисмо очекивали, дошао си доле, планине су текле пред твојим присуством. 64:4 Јер од почетка света људи нису чули, нити приметили на ухо ни око није видело, Боже, поред тебе шта има припремљен за онога који га чека. 64:5 Сусрећете се са оним који се радује и чини правду, са онима који сети те се на путевима твојим: гле, ти си гневан; јер смо згрешили: у њима је постојаност, и бићемо спасени. 64:6 Али сви смо као нечисти, и све наше праведности су као прљаве крпе; и сви ми бледимо као лист; и наша безакоња, попут ветар, однео нас је. 64:7 И нема никога ко призива твоје име, ко се узбурка да те ухватим, јер си сакрио лице своје од нас и имаш прождире нас због безакоња наших. 64:8 Али сада, Господе, ти си наш отац; ми смо глина, а ти наш поттер; и сви смо ми дело руку твојих. 64:9 Не љути се много, Господе, нити се сећај безакоња заувек: гле, види, молимо те, сви смо ми људи твоји. 64:10 Твоји свети градови су пустиња, Сион је пустиња, Јерусалим а пустош. 64:11 Наша света и наша лепа кућа, где су те наши оци славили, јесте огњем изгорео: и све наше пријатне ствари су опустошене. 64:12 Хоћеш ли се суздржати од ових ствари, Господе? хоћеш ли држати своје мир, и да нас јако мучи?