Исаија
64:1 О да би раздерао небеса, да би сишао,
да се планине спуштају пред твојим присуством,
64:2 Као када ватра која се топи, ватра изазива воду да прокључа,
да објавиш име твоје противницима твојим да народи могу
дрхти пред твојим присуством!
64:3 Када си учинио страшне ствари које нисмо очекивали, дошао си
доле, планине су текле пред твојим присуством.
64:4 Јер од почетка света људи нису чули, нити приметили
на ухо ни око није видело, Боже, поред тебе шта има
припремљен за онога који га чека.
64:5 Сусрећете се са оним који се радује и чини правду, са онима који
сети те се на путевима твојим: гле, ти си гневан; јер смо згрешили:
у њима је постојаност, и бићемо спасени.
64:6 Али сви смо као нечисти, и све наше праведности су као
прљаве крпе; и сви ми бледимо као лист; и наша безакоња, попут
ветар, однео нас је.
64:7 И нема никога ко призива твоје име, ко се узбурка
да те ухватим, јер си сакрио лице своје од нас и имаш
прождире нас због безакоња наших.
64:8 Али сада, Господе, ти си наш отац; ми смо глина, а ти наш
поттер; и сви смо ми дело руку твојих.
64:9 Не љути се много, Господе, нити се сећај безакоња заувек:
гле, види, молимо те, сви смо ми људи твоји.
64:10 Твоји свети градови су пустиња, Сион је пустиња, Јерусалим а
пустош.
64:11 Наша света и наша лепа кућа, где су те наши оци славили, јесте
огњем изгорео: и све наше пријатне ствари су опустошене.
64:12 Хоћеш ли се суздржати од ових ствари, Господе? хоћеш ли држати своје
мир, и да нас јако мучи?