Исаија 58:1 Вичи гласно, не штеди, подигни свој глас као труба и покажи мој људи преступе своје, а дом Јаковљев грехе своје. 58:2 Ипак, они ме траже свакодневно, и уживају да знају моје путеве, као нација која учинише правду и не оставише наредбу Бога свога: питају од мене наредбе правде; уживају у приближавању Бог. 58:3 Зашто смо постили, кажу они, а ти не видиш? због чега имати ми смо мучили своју душу, а ти не узимаш знања? Гле, у дану у свом посту налазите задовољство и изискујете све своје трудове. 58:4 Гле, постите за свађу и расправу, и да ударате песницом зло: нећете постити као што чините данас да бисте подстакли свој глас да се чује на висини. 58:5 Да ли је то тако пост који сам изабрао? дан за човека да мучи своје душа? да ли је да сагне главу своју као шипак и да простре костријет а пепео под њим? хоћеш ли ово назвати постом и даном прихватљивим Господу? 58:6 Није ли ово пост који сам изабрао? да олабавим траке злоће, да скине тешка бремена, и пусти потлачене на слободу, и да разбијате сваки јарам? 58:7 Зар није да делиш свој хлеб гладнима, и да донесеш сиромашнима који су избачени у кућу твоју? кад видиш голог, да ти покриј га; и да се не скриваш од свог тела? 58:8 Тада ће твоја светлост избити као јутро, и твоје здравље ће брзо пролете, и правда твоја ићи ће пред тобом; тхе слава Господња биће твоја награда. 58:9 Тада ћеш позвати, и Господ ће се одазвати; ти ћеш плакати, а он рећи ће: Ево ме. Ако скинеш из средине себе јарам, истицање прста и говорење таштине; 58:10 И ако привучеш душу своју гладнима и задовољиш унесрећене душа; тада ће се твоја светлост уздићи у тами, и тама твоја бити као она подневи дан: 58:11 И Господ ће те водити непрестано, и задовољиће твоју душу у суша, и угоји кости своје, и бићеш као напојен врт, и као извор воде, чије воде не престају. 58:12 И они који буду од тебе изградиће стара пустош: ти подићи ће темеље многих генерација; а ти ћеш бити звани, Поправљач пукотина, Обнављач стаза на којима треба боравити. 58:13 Ако одвратиш своју ногу од суботе, да не чиниш своје задовољство на мој свети дан; и назови суботу насладом, светињом Господњом, почасни; и почасти га, не чинећи путеве своје, нити налазећи своје задовољство, нити изговарање својих речи: 58:14 Онда ћеш уживати у Господу; и натераћу те да јаши по узвишицама земље и нахрани те наслеђем Јакова оца твога, јер су то говорила уста Господња.