Исаија
58:1 Вичи гласно, не штеди, подигни свој глас као труба и покажи мој
људи преступе своје, а дом Јаковљев грехе своје.
58:2 Ипак, они ме траже свакодневно, и уживају да знају моје путеве, као нација која
учинише правду и не оставише наредбу Бога свога: питају
од мене наредбе правде; уживају у приближавању
Бог.
58:3 Зашто смо постили, кажу они, а ти не видиш? због чега имати
ми смо мучили своју душу, а ти не узимаш знања? Гле, у дану
у свом посту налазите задовољство и изискујете све своје трудове.
58:4 Гле, постите за свађу и расправу, и да ударате песницом
зло: нећете постити као што чините данас да бисте подстакли свој глас
да се чује на висини.
58:5 Да ли је то тако пост који сам изабрао? дан за човека да мучи своје
душа? да ли је да сагне главу своју као шипак и да простре костријет
а пепео под њим? хоћеш ли ово назвати постом и даном прихватљивим
Господу?
58:6 Није ли ово пост који сам изабрао? да олабавим траке
злоће, да скине тешка бремена, и пусти потлачене на слободу,
и да разбијате сваки јарам?
58:7 Зар није да делиш свој хлеб гладнима, и да донесеш сиромашнима
који су избачени у кућу твоју? кад видиш голог, да ти
покриј га; и да се не скриваш од свог тела?
58:8 Тада ће твоја светлост избити као јутро, и твоје здравље ће
брзо пролете, и правда твоја ићи ће пред тобом; тхе
слава Господња биће твоја награда.
58:9 Тада ћеш позвати, и Господ ће се одазвати; ти ћеш плакати, а он
рећи ће: Ево ме. Ако скинеш из средине себе јарам,
истицање прста и говорење таштине;
58:10 И ако привучеш душу своју гладнима и задовољиш унесрећене
душа; тада ће се твоја светлост уздићи у тами, и тама твоја бити као она
подневи дан:
58:11 И Господ ће те водити непрестано, и задовољиће твоју душу у
суша, и угоји кости своје, и бићеш као напојен
врт, и као извор воде, чије воде не престају.
58:12 И они који буду од тебе изградиће стара пустош: ти
подићи ће темеље многих генерација; а ти ћеш бити
звани, Поправљач пукотина, Обнављач стаза на којима треба боравити.
58:13 Ако одвратиш своју ногу од суботе, да не чиниш своје задовољство на
мој свети дан; и назови суботу насладом, светињом Господњом,
почасни; и почасти га, не чинећи путеве своје, нити налазећи
своје задовољство, нити изговарање својих речи:
58:14 Онда ћеш уживати у Господу; и натераћу те да
јаши по узвишицама земље и нахрани те наслеђем
Јакова оца твога, јер су то говорила уста Господња.