Исаија
57:1 Праведник гине, и нико то не ставља к срцу, а милостиви људи
узимају се, нико не сматра да је праведник одузет
зло које долази.
57:2 Он ће ући у мир: они ће почивати у својим креветима, сваки понаособ
корачајући у својој усправности.
57:3 Али приближите се овамо, ви синови чаробнице, семе
прељубник и курва.
57:4 Против кога се борите? на кога отворите уста,
и извадити језик? нисте ли деца преступа, семе од
лаж,
57:5 Палите се идолима испод сваког зеленог дрвета, убијајући
деца у долинама под литицама стена?
57:6 Међу глатким камењем потока је твој део; они, они су твоји
жреб: и њима си излио налив, принео си а
понуда меса. Да ли треба да добијем утеху у овим?
57:7 На високој и високој планини поставио си свој кревет: чак и тамо
ишао си да принесеш жртву.
57:8 И иза врата и стубова поставио си своју успомену:
јер си се открио другоме осим мени, и попео си се;
проширио си постељу своју, и склопио си савез с њима; ти
заволео си кревет њихов где си га видео.
57:9 И отишао си краљу са помашћу, и повећао си своју
мирисе, и послао си далеко своје гласнике, и унизио си
себе чак и до пакла.
57:10 Ти си уморан од величине свог пута; али ниси рекао: Тамо
нема наде: нашао си живот руке своје; дакле био си
не ожалошћен.
57:11 И кога си се плашио или плашио, да си лагао, и
зар ме се ниси сетио, нити си то ставио на срце? зар нисам држао своје
мир од давнина, а ти се мене не бојиш?
57:12 Објавићу твоју правду и твоја дела; јер неће
профит те.
57:13 Када вичете, нека вас ваше чете избаве; али ветар ће
однесите их све; сујета ће их узети, а ко ставља своје
уздај се у мене, поседоваће земљу и наследиће моју свету гору;
57:14 И рећи ће: Подигните се, баците се, припремите пут, узмите
камен спотицања са пута мог народа.
57:15 Јер овако каже високи и узвишени који настањује вечност, чији
име је Свето; Ја пребивам на високом и светом месту, с њим и то
скрушеног и смиреног духа, да оживи дух смирених, и
да оживи срце скрушених.
57:16 Јер нећу се свађати заувек, нити ћу се увек љутити, јер
дух треба да пропадне преда мном, и душе које сам створио.
57:17 За безакоње његове похлепе разгњевих се и ударих га, сакрих се
мене, и разгневио се, и кренуо је лукаво путем свог срца.
57:18 Видео сам његове путеве, и исцелићу га, такође ћу га водити, и
врати утеху њему и његовим ожалошћенима.
57:19 Ја стварам плод усана; Мир, мир ономе који је далеко, и
ономе који је близу, говори Господ; и ја ћу га исцелити.
57:20 Али зли су као узбуркано море, када не може да мирује, чије
воде бацају блато и прљавштину.
57:21 Нема мира, каже мој Бог, за зле.