Исаија 57:1 Праведник гине, и нико то не ставља к срцу, а милостиви људи узимају се, нико не сматра да је праведник одузет зло које долази. 57:2 Он ће ући у мир: они ће почивати у својим креветима, сваки понаособ корачајући у својој усправности. 57:3 Али приближите се овамо, ви синови чаробнице, семе прељубник и курва. 57:4 Против кога се борите? на кога отворите уста, и извадити језик? нисте ли деца преступа, семе од лаж, 57:5 Палите се идолима испод сваког зеленог дрвета, убијајући деца у долинама под литицама стена? 57:6 Међу глатким камењем потока је твој део; они, они су твоји жреб: и њима си излио налив, принео си а понуда меса. Да ли треба да добијем утеху у овим? 57:7 На високој и високој планини поставио си свој кревет: чак и тамо ишао си да принесеш жртву. 57:8 И иза врата и стубова поставио си своју успомену: јер си се открио другоме осим мени, и попео си се; проширио си постељу своју, и склопио си савез с њима; ти заволео си кревет њихов где си га видео. 57:9 И отишао си краљу са помашћу, и повећао си своју мирисе, и послао си далеко своје гласнике, и унизио си себе чак и до пакла. 57:10 Ти си уморан од величине свог пута; али ниси рекао: Тамо нема наде: нашао си живот руке своје; дакле био си не ожалошћен. 57:11 И кога си се плашио или плашио, да си лагао, и зар ме се ниси сетио, нити си то ставио на срце? зар нисам држао своје мир од давнина, а ти се мене не бојиш? 57:12 Објавићу твоју правду и твоја дела; јер неће профит те. 57:13 Када вичете, нека вас ваше чете избаве; али ветар ће однесите их све; сујета ће их узети, а ко ставља своје уздај се у мене, поседоваће земљу и наследиће моју свету гору; 57:14 И рећи ће: Подигните се, баците се, припремите пут, узмите камен спотицања са пута мог народа. 57:15 Јер овако каже високи и узвишени који настањује вечност, чији име је Свето; Ја пребивам на високом и светом месту, с њим и то скрушеног и смиреног духа, да оживи дух смирених, и да оживи срце скрушених. 57:16 Јер нећу се свађати заувек, нити ћу се увек љутити, јер дух треба да пропадне преда мном, и душе које сам створио. 57:17 За безакоње његове похлепе разгњевих се и ударих га, сакрих се мене, и разгневио се, и кренуо је лукаво путем свог срца. 57:18 Видео сам његове путеве, и исцелићу га, такође ћу га водити, и врати утеху њему и његовим ожалошћенима. 57:19 Ја стварам плод усана; Мир, мир ономе који је далеко, и ономе који је близу, говори Господ; и ја ћу га исцелити. 57:20 Али зли су као узбуркано море, када не може да мирује, чије воде бацају блато и прљавштину. 57:21 Нема мира, каже мој Бог, за зле.