Исаија
6:1 У години када је умро цар Озија видео сам и Господа како седи на а
престолу, високом и уздигнутом, и његов воз је испунио храм.
6:2 Над њим су стајали серафими: сваки је имао по шест крила; са два он
покрио лице своје, и двама је покрио ноге своје, а двама он
летео.
6:3 И један другоме повикаше говорећи: Свет, свет, свет је Господ
војске: сва је земља пуна славе његове.
6:4 И стубови на вратима помакоше се од гласа онога који је викао, и
кућа се напунила димом.
6:5 Тада рекох: Тешко мени! јер сам поништен; јер сам човек нечист
усне, и ја пребивам усред народа нечистих усана: за моје
очи су виделе Цара, Господа над војскама.
6:6 Тада ми је долетео један од серафима, са живим угљем у руци,
које је узео клештима са олтара:
6:7 И ставио је то на моја уста и рекао: Ево, ово се дотаче усана твојих;
и безакоње твоје је уклоњено, и грех твој очишћен.
6:8 И чух глас Господњи који говори: кога да пошаљем и кога
ће ићи за нас? Тада рекох: Ево ме; Пошаљи ми.
6:9 И рече: Идите и реците овом народу: Чујте, али разумите
не; и заиста видите, али не опажате.
6:10 Угојите срце овог народа, и отежајте уши њихове и затворите их
њихове очи; да не виде очима и чују ушима и
разумети срцем својим, и обратити се, и бити исцељен.
6:11 Тада рекох: Господе, докле? А он одговори: Докле не буду опустошени градови
без становника, и куће без човека, и земља потпуно
пуста,
6:12 И Господ је удаљио људе далеко, и биће велико напуштање
усред земље.
6:13 Али ипак ће у њему бити десетина, и вратиће се, и биће поједено:
као теил дрво, и као храст, чија је супстанца у њима, када они
баци своје лишће: тако ће свето семе бити његова супстанца.