Исаија 6:1 У години када је умро цар Озија видео сам и Господа како седи на а престолу, високом и уздигнутом, и његов воз је испунио храм. 6:2 Над њим су стајали серафими: сваки је имао по шест крила; са два он покрио лице своје, и двама је покрио ноге своје, а двама он летео. 6:3 И један другоме повикаше говорећи: Свет, свет, свет је Господ војске: сва је земља пуна славе његове. 6:4 И стубови на вратима помакоше се од гласа онога који је викао, и кућа се напунила димом. 6:5 Тада рекох: Тешко мени! јер сам поништен; јер сам човек нечист усне, и ја пребивам усред народа нечистих усана: за моје очи су виделе Цара, Господа над војскама. 6:6 Тада ми је долетео један од серафима, са живим угљем у руци, које је узео клештима са олтара: 6:7 И ставио је то на моја уста и рекао: Ево, ово се дотаче усана твојих; и безакоње твоје је уклоњено, и грех твој очишћен. 6:8 И чух глас Господњи који говори: кога да пошаљем и кога ће ићи за нас? Тада рекох: Ево ме; Пошаљи ми. 6:9 И рече: Идите и реците овом народу: Чујте, али разумите не; и заиста видите, али не опажате. 6:10 Угојите срце овог народа, и отежајте уши њихове и затворите их њихове очи; да не виде очима и чују ушима и разумети срцем својим, и обратити се, и бити исцељен. 6:11 Тада рекох: Господе, докле? А он одговори: Докле не буду опустошени градови без становника, и куће без човека, и земља потпуно пуста, 6:12 И Господ је удаљио људе далеко, и биће велико напуштање усред земље. 6:13 Али ипак ће у њему бити десетина, и вратиће се, и биће поједено: као теил дрво, и као храст, чија је супстанца у њима, када они баци своје лишће: тако ће свето семе бити његова супстанца.