Исаија
2:1 Реч коју је Исаија, син Амосов, видео о Јуди и Јерусалиму.
2:2 И догодиће се у последњим данима да ће гора на
Дом Господњи ће се утврдити на врховима гора, и биће
буди узвишен изнад брда; и сви ће се народи слити у њега.
2:3 И многи ће људи отићи и рећи: Дођите, да идемо горе
гора Господња, у дом Бога Јаковљева; и он ће
научи нас путевима његовим, и ми ћемо ићи стазама његовим, јер из Сиона
изаћи ће закон и реч Господња из Јерусалима.
2:4 И он ће судити међу народима, и укориће многе народе, и
прековаће своје мачеве у плугове и копља своја
српе: ни народ неће подићи мач на народ
хоће ли се више учити рату.
2:5 Доме Јаковљев, дођите, да ходамо у светлости Господњој.
2:6 Зато си оставио народ свој дом Јаковљев, јер они
напуњени са истока, и гатари су као Филистеји,
и угађају се у туђој деци.
2:7 И њихова је земља пуна сребра и злата, и нема јој краја
њихова блага; пуна им је и земља коња, ни нема
крај њихових кола:
2:8 И њихова је земља пуна идола; обожавају своје дело
руке, оно што су њихови прсти направили:
2:9 И зли се човек сагне, и велики се понизи.
зато им не опраштај.
2:10 Уђи у стену и сакриј се у прах, од страха од Господа,
и за славу његовог величанства.
2:11 Узвишени погледи људи биће понижени, а охолост људи
поклониће се, и само ће се Господ узвисити у онај дан.
2:12 Јер ће дан Господа над војскама бити на свакоме који се поноси
и узвишени, и на сваком који се уздиже; и биће доведен
ниско:
2:13 И на свим кедровима либанским, који су високи и уздигнути, и
на све храстове башанске,
2:14 И на свим високим планинама и на свим брдима која се уздижу
горе,
2:15 И на свакој високој кули и на сваком ограђеном зиду,
2:16 И на свим бродовима у Тарсису и на свим лепим сликама.
2:17 И узвишеност људска ће бити погнута, и охолост људи
понизиће се, и само ће се Господ узвисити у онај дан.
2:18 И идоле ће потпуно укинути.
2:19 И ући ће у рупе на стенама и у пећине
земље, из страха од Господа и за славу величанства његовог, када он
устаје да страшно потресе земљу.
2:20 У онај дан излиће човек своје идоле од сребра и своје идоле од злата,
које су направили сваки за себе да се поклони кртицама и
слепи мисеви;
2:21 Да уђем у пукотине стена и у врхове одрпана
стене, из страха од Господа и за славу Његовог величанства, када он
устаје да страшно потресе земљу.
2:22 Престаните од човека чији је дах у ноздрвама, јер у чему је да
узети у обзир ?