Исаија 2:1 Реч коју је Исаија, син Амосов, видео о Јуди и Јерусалиму. 2:2 И догодиће се у последњим данима да ће гора на Дом Господњи ће се утврдити на врховима гора, и биће буди узвишен изнад брда; и сви ће се народи слити у њега. 2:3 И многи ће људи отићи и рећи: Дођите, да идемо горе гора Господња, у дом Бога Јаковљева; и он ће научи нас путевима његовим, и ми ћемо ићи стазама његовим, јер из Сиона изаћи ће закон и реч Господња из Јерусалима. 2:4 И он ће судити међу народима, и укориће многе народе, и прековаће своје мачеве у плугове и копља своја српе: ни народ неће подићи мач на народ хоће ли се више учити рату. 2:5 Доме Јаковљев, дођите, да ходамо у светлости Господњој. 2:6 Зато си оставио народ свој дом Јаковљев, јер они напуњени са истока, и гатари су као Филистеји, и угађају се у туђој деци. 2:7 И њихова је земља пуна сребра и злата, и нема јој краја њихова блага; пуна им је и земља коња, ни нема крај њихових кола: 2:8 И њихова је земља пуна идола; обожавају своје дело руке, оно што су њихови прсти направили: 2:9 И зли се човек сагне, и велики се понизи. зато им не опраштај. 2:10 Уђи у стену и сакриј се у прах, од страха од Господа, и за славу његовог величанства. 2:11 Узвишени погледи људи биће понижени, а охолост људи поклониће се, и само ће се Господ узвисити у онај дан. 2:12 Јер ће дан Господа над војскама бити на свакоме који се поноси и узвишени, и на сваком који се уздиже; и биће доведен ниско: 2:13 И на свим кедровима либанским, који су високи и уздигнути, и на све храстове башанске, 2:14 И на свим високим планинама и на свим брдима која се уздижу горе, 2:15 И на свакој високој кули и на сваком ограђеном зиду, 2:16 И на свим бродовима у Тарсису и на свим лепим сликама. 2:17 И узвишеност људска ће бити погнута, и охолост људи понизиће се, и само ће се Господ узвисити у онај дан. 2:18 И идоле ће потпуно укинути. 2:19 И ући ће у рупе на стенама и у пећине земље, из страха од Господа и за славу величанства његовог, када он устаје да страшно потресе земљу. 2:20 У онај дан излиће човек своје идоле од сребра и своје идоле од злата, које су направили сваки за себе да се поклони кртицама и слепи мисеви; 2:21 Да уђем у пукотине стена и у врхове одрпана стене, из страха од Господа и за славу Његовог величанства, када он устаје да страшно потресе земљу. 2:22 Престаните од човека чији је дах у ноздрвама, јер у чему је да узети у обзир ?