Јеврејима
12:1 Зато смо и ми, гледајући, окружени тако великим облаком
сведоци, одбацимо сваку тежину и грех који то чини
лако нас обузе, и пустимо да трчимо са стрпљењем у трци која је постављена
Пре нас,
12:2 Гледајући у Исуса, зачетника и довршитеља наше вере; ко на радост
који је стављен пред њега поднео је крст, презревши срамоту, и јесте
спустио се с десне стране престола Божијег.
12:3 Јер размислите о ономе који је претрпео такву противречност грешника против
себе, да не будете уморни и клонули умовима својим.
12:4 Још се нисте одупирали до крви, борећи се против греха.
12:5 И заборавили сте опомену која вам се обраћа
децо, сине мој, не презири кажњавање Господње и не клонуј
кад си укорен од њега:
12:6 Јер кога љуби Господ, кажњава и бичује сваког сина кога је
прима.
12:7 Ако трпите кажњавање, Бог поступа с вама као са синовима; за каквог сина
зар није онај кога отац не кажњава?
12:8 Али ако сте без казне, у којој су сви учесници, онда јесте
гадови, а не синови.
12:9 Штавише, имали смо очеве по телу који су нас исправљали, и ми
одао им поштовање: нећемо ли радије бити потчињени
Оче духова, и живи?
12:10 Јер, они су нас, заиста, неколико дана кажњавали по својој вољи;
него он ради наше користи, да бисмо били учесници његове светости.
12:11 Никакво кажњавање за садашњост не изгледа као радосно, него тужно:
ипак после доноси мирни плод праведности
онима који се тиме врше.
12:12 Зато подигните руке које висе и нејака колена;
12:13 И направите равне стазе за своје ноге, да се не би окренуло оно што је хромо
с пута; али нека радије оздрави.
12:14 Следите мир са свим људима и светост, без које нико неће видети
Господ:
12:15 Пажљиво гледајући да ко не изгуби благодат Божију; да не би било који корен
од горчине која вас узнемирава, и тиме се многи оскврњују;
12:16 Да не буде блудника или блудника, као што је Исав, који би
залогај меса продао своје првородство.
12:17 Јер знате како то после, када би наследио
благословивши, био је одбачен: јер није нашао места за покајање
пажљиво је тражио са сузама.
12:18 Јер нисте дошли на гору која се може додирнути, и то
изгорео огњем, ни до таме, и таме, и олује,
12:19 И звук трубе, и глас речи; који глас они
који су чули молили да им се реч не говори
више:
12:20 (Јер они нису могли да поднесу оно што им је заповеђено, и ако чак а
звер додирне планину, биће каменована или пробијена а
стрелица:
12:21 И призор је био тако страшан да је Мојсије рекао: Веома се бојим и
потрес :)
12:22 Али дошли сте на гору Сион и у град Бога живога,
небески Јерусалим, и безбројном друштву анђела,
12:23 Општем сабору и цркви првенца, који су написани
на небу, и Богу Судији свих, и духовима праведних људи
направљен савршеним,
12:24 И Исусу посреднику новог савеза и крви од
прскање, које говори боље од Авељевог.
12:25 Пазите да не одбијате онога који говори. Јер ако су побегли не коме
одбили Онога који је говорио на земљи, много више нећемо побећи ако будемо
одврати се од онога који говори с неба:
12:26 чији је глас тада потресао земљу, а сада је обећао говорећи:
још једном тресе не само земљу, него и небо.
12:27 И ова реч, још једном, означава уклањање тих ствари
који су потресени, као од ствари које су створене, да оне ствари које
не може се потрести може остати.
12:28 Зато примамо царство које се не може померити, имајмо
благодаћу, којом можемо служити Богу прихватљиво са страхопоштовањем и побожно
бојати се:
12:29 Јер наш Бог је огањ који прождире.