Јеврејима 4:1 Бојмо се, дакле, да нам не остане обећање у које уђемо његов одмор, изгледа да било коме од вас недостаје. 4:2 Јер и нама је проповедано јеванђеље, као и њима, али реч проповедано им није користило, не мешајући се са вером у њих да чуо. 4:3 Јер ми који смо поверовали улазимо у покој, као што рече: као што ја имам заклети се гневом мојим ако уђу у мој починак: иако дела су завршени од постанка света. 4:4 Јер је на једном месту седмог дана говорио овако: И Бог одмарао се седми дан од свих својих дела. 4:5 И опет на овом месту, ако уђу у мој починак. 4:6 Пошто, дакле, остаје да неки морају ући унутра, а они да коме је прво проповедано није ушао због неверовања: 4:7 Опет ограничава одређени дан, говорећи у Давиду: Данас, после толико времена време; као што је речено: Данас ако чујете глас његов, не отврдњавајте свој срца. 4:8 Јер да их је Исус дао одморити, онда не би говори о другом дану. 4:9 Стога остаје одмор народу Божијем. 4:10 Јер ко је ушао у његов починак, он је и од својих престао дела, као што је Бог учинио од својих. 4:11 Потрудимо се, дакле, да уђемо у тај починак, да не би ко пао исти пример неверја. 4:12 Јер је реч Божија брза и моћна и оштрија од сваке двосекли мач, пробијајући чак до раскола душе и духа, и зглобова и сржи, и проницљив је у мислима и намерама срца. 4:13 Нити постоји створење које се не појави у његовим очима, него све ствари су голе и отворене за очи онога с ким морамо урадите. 4:14 Видећи дакле да имамо великог првосвештеника, то је прешло у небеса, Исусе Сине Божији, држимо се свог заповедања. 4:15 Јер ми немамо првосвештеника који се не може дотакнути осећањем наших немоћи; али је у свему био у искушењу као и ми без греха. 4:16 Хајдемо, дакле, храбро приступити престолу благодати, да можемо задоби милост и нађи благодат да помогне у невољи.