Јеврејима
4:1 Бојмо се, дакле, да нам не остане обећање у које уђемо
његов одмор, изгледа да било коме од вас недостаје.
4:2 Јер и нама је проповедано јеванђеље, као и њима, али реч
проповедано им није користило, не мешајући се са вером у њих да
чуо.
4:3 Јер ми који смо поверовали улазимо у покој, као што рече: као што ја имам
заклети се гневом мојим ако уђу у мој починак: иако дела
су завршени од постанка света.
4:4 Јер је на једном месту седмог дана говорио овако: И Бог
одмарао се седми дан од свих својих дела.
4:5 И опет на овом месту, ако уђу у мој починак.
4:6 Пошто, дакле, остаје да неки морају ући унутра, а они да
коме је прво проповедано није ушао због неверовања:
4:7 Опет ограничава одређени дан, говорећи у Давиду: Данас, после толико времена
време; као што је речено: Данас ако чујете глас његов, не отврдњавајте свој
срца.
4:8 Јер да их је Исус дао одморити, онда не би
говори о другом дану.
4:9 Стога остаје одмор народу Божијем.
4:10 Јер ко је ушао у његов починак, он је и од својих престао
дела, као што је Бог учинио од својих.
4:11 Потрудимо се, дакле, да уђемо у тај починак, да не би ко пао
исти пример неверја.
4:12 Јер је реч Божија брза и моћна и оштрија од сваке
двосекли мач, пробијајући чак до раскола душе и
духа, и зглобова и сржи, и проницљив је у мислима
и намерама срца.
4:13 Нити постоји створење које се не појави у његовим очима, него све
ствари су голе и отворене за очи онога с ким морамо
урадите.
4:14 Видећи дакле да имамо великог првосвештеника, то је прешло у
небеса, Исусе Сине Божији, држимо се свог заповедања.
4:15 Јер ми немамо првосвештеника који се не може дотакнути осећањем
наших немоћи; али је у свему био у искушењу као и ми
без греха.
4:16 Хајдемо, дакле, храбро приступити престолу благодати, да можемо
задоби милост и нађи благодат да помогне у невољи.