Генесис
47:1 Тада је Јосиф дошао и рекао фараону, и рекао: Мој отац и моја браћа,
и изиђоше стада њихова и говеда њихова и све што имају
земље хананске; и гле, они су у земљи Гесем.
47:2 И узе неке од своје браће, чак пет људи, и представи их
фараон.
47:3 А фараон рече својој браћи: Шта је ваше занимање? А они
рече фараону: Твоје слуге су пастири, и ми и наши
очеви.
47:4 И рекоше фараону, јер смо дошли да боравимо у земљи;
јер слуге твоје немају паше за стада своја; јер глад је
болно у земљи хананској: сада дакле, молимо те, нека ти
слуге живе у земљи Гесем.
47:5 И фараон рече Јосифу говорећи: Твој отац и твоја браћа су
дођи к теби:
47:6 Пред тобом је земља египатска; у најбољој земљи учини своју
отац и браћа да живе; у земљи Гесем нека живе: и
ако међу њима познајеш неког делатног човека, постави их за владаре
преко моје стоке.
47:7 И Јосиф доведе Јакова оца свога и постави га пред фараона
Јаков је благословио фараона.
47:8 А фараон рече Јакову: Колико имаш година?
47:9 И Јаков рече фараону: Дани година мог ходочашћа су
сто тридесет година: мало и зли имају дане година од
мој живот је био, и нисам стигао до дана година
живот мојих отаца у дане њиховог ходочашћа.
47:10 И Јаков је благословио фараона, и изашао испред фараона.
47:11 И Јосиф је поставио свог оца и своју браћу, и дао им а
посед у земљи египатској, у најбољој земљи, у земљи
Рамзеса, како је фараон заповедио.
47:12 И Јосиф је хранио свог оца, и своју браћу, и све очеве
домаћинство, са хлебом, по породицама.
47:13 И није било хлеба у свој земљи; јер је глад била веома болна, па
да су египатска и сва земља хананска клонуле због
глад.
47:14 И Јосиф је сакупио сав новац који се нашао у земљи
Египту и у земљи хананској за жито које су купили: и
Јосиф је донео новац у фараонов дом.
47:15 И када је новац нестао у земљи египатској и у земљи хананској,
сви Египћани приступише Јосифу и рекоше: дај нам хлеба
да умремо у твом присуству? јер новац пропада.
47:16 А Јосиф рече: Дајте своју стоку; и даћу те за твоју стоку,
ако новац пропадне.
47:17 И доведоше своју стоку Јосифу, и Јосиф им даде хлеба у
размена за коње, и за стада, и за стоку
стада и магарце, и хранио их је хлебом за све њихове
говеда за ту годину.
47:18 Кад се заврши та година, дођоше к њему друге године и рекоше
њему: Нећемо сакрити од мог господара како се троши наш новац;
мој господар има и наша стада стоке; не би требало да остане у
поглед на мог господара, али наша тела и наше земље:
47:19 Зашто ћемо умрети пред твојим очима, и ми и наша земља? купи нас
и нашу земљу за хлеб, и ми и наша земља бићемо слуге
Фараон: и дај нам семе, да живимо, а не умремо, да земља
не буди пуст.
47:20 И Јосиф је купио сву египатску земљу за фараона; за Египћане
продао је сваки своју њиву, јер их је завладала глад
земља је постала фараонова.
47:21 А што се тиче људи, он их је преселио у градове са једног краја
границе Египта чак и до другог краја.
47:22 Само земљу свештеника није купио; јер су свештеници имали а
део који им је доделио фараон, и јели су свој део који
Фараон им је дао, па нису продали своје земље.
47:23 Тада Јосиф рече народу: Ево, данас сам вас купио и
ваша земља за фараона: ево вам семена и посејаћете
земљиште.
47:24 И догодиће се у повећању, да ћете дати пети
део фараону, а четири дела биће твоја, за потомство
њиву, и за храну твоју, и за оне укућане твоје, и за храну
за ваше малишане.
47:25 А они рекоше: Ти си нам спасао животе, дај да нађемо милост у очима
мог господара, и ми ћемо бити фараонове слуге.
47:26 И Јосиф је поставио закон над египатском земљом до данас
Фараон треба да има пети део; осим земље само свештеника,
која није постала фараонова.
47:27 И настаде Израиљ у земљи египатској, у земљи Гесену; и
имали су имања у њој, и расли, и намножили се веома.
47:28 И Јаков је живео у земљи египатској седамнаест година, тако целог века
Јаковљево сто четрдесет и седам година.
47:29 И приближило се време да Израиљ умре, и он је позвао свог сина
Јосиф, и рече му: Ако сам сада нашао милост у очима твојим, стави
Молим те, руку своју под моје бедро, и поступи са мном љубазно и истинито;
не сахрани ме, молим те, у Египту:
47:30 Али ја ћу лежати са очевима својим, а ти ћеш ме извести из Египта,
и сахрани ме на њиховом гробљу. А он рече: учинићу као што си ти
рекао.
47:31 А он рече: Закуни ми се. И он му се закле. И Израиљ се поклони
себе на глави кревета.