Генесис 47:1 Тада је Јосиф дошао и рекао фараону, и рекао: Мој отац и моја браћа, и изиђоше стада њихова и говеда њихова и све што имају земље хананске; и гле, они су у земљи Гесем. 47:2 И узе неке од своје браће, чак пет људи, и представи их фараон. 47:3 А фараон рече својој браћи: Шта је ваше занимање? А они рече фараону: Твоје слуге су пастири, и ми и наши очеви. 47:4 И рекоше фараону, јер смо дошли да боравимо у земљи; јер слуге твоје немају паше за стада своја; јер глад је болно у земљи хананској: сада дакле, молимо те, нека ти слуге живе у земљи Гесем. 47:5 И фараон рече Јосифу говорећи: Твој отац и твоја браћа су дођи к теби: 47:6 Пред тобом је земља египатска; у најбољој земљи учини своју отац и браћа да живе; у земљи Гесем нека живе: и ако међу њима познајеш неког делатног човека, постави их за владаре преко моје стоке. 47:7 И Јосиф доведе Јакова оца свога и постави га пред фараона Јаков је благословио фараона. 47:8 А фараон рече Јакову: Колико имаш година? 47:9 И Јаков рече фараону: Дани година мог ходочашћа су сто тридесет година: мало и зли имају дане година од мој живот је био, и нисам стигао до дана година живот мојих отаца у дане њиховог ходочашћа. 47:10 И Јаков је благословио фараона, и изашао испред фараона. 47:11 И Јосиф је поставио свог оца и своју браћу, и дао им а посед у земљи египатској, у најбољој земљи, у земљи Рамзеса, како је фараон заповедио. 47:12 И Јосиф је хранио свог оца, и своју браћу, и све очеве домаћинство, са хлебом, по породицама. 47:13 И није било хлеба у свој земљи; јер је глад била веома болна, па да су египатска и сва земља хананска клонуле због глад. 47:14 И Јосиф је сакупио сав новац који се нашао у земљи Египту и у земљи хананској за жито које су купили: и Јосиф је донео новац у фараонов дом. 47:15 И када је новац нестао у земљи египатској и у земљи хананској, сви Египћани приступише Јосифу и рекоше: дај нам хлеба да умремо у твом присуству? јер новац пропада. 47:16 А Јосиф рече: Дајте своју стоку; и даћу те за твоју стоку, ако новац пропадне. 47:17 И доведоше своју стоку Јосифу, и Јосиф им даде хлеба у размена за коње, и за стада, и за стоку стада и магарце, и хранио их је хлебом за све њихове говеда за ту годину. 47:18 Кад се заврши та година, дођоше к њему друге године и рекоше њему: Нећемо сакрити од мог господара како се троши наш новац; мој господар има и наша стада стоке; не би требало да остане у поглед на мог господара, али наша тела и наше земље: 47:19 Зашто ћемо умрети пред твојим очима, и ми и наша земља? купи нас и нашу земљу за хлеб, и ми и наша земља бићемо слуге Фараон: и дај нам семе, да живимо, а не умремо, да земља не буди пуст. 47:20 И Јосиф је купио сву египатску земљу за фараона; за Египћане продао је сваки своју њиву, јер их је завладала глад земља је постала фараонова. 47:21 А што се тиче људи, он их је преселио у градове са једног краја границе Египта чак и до другог краја. 47:22 Само земљу свештеника није купио; јер су свештеници имали а део који им је доделио фараон, и јели су свој део који Фараон им је дао, па нису продали своје земље. 47:23 Тада Јосиф рече народу: Ево, данас сам вас купио и ваша земља за фараона: ево вам семена и посејаћете земљиште. 47:24 И догодиће се у повећању, да ћете дати пети део фараону, а четири дела биће твоја, за потомство њиву, и за храну твоју, и за оне укућане твоје, и за храну за ваше малишане. 47:25 А они рекоше: Ти си нам спасао животе, дај да нађемо милост у очима мог господара, и ми ћемо бити фараонове слуге. 47:26 И Јосиф је поставио закон над египатском земљом до данас Фараон треба да има пети део; осим земље само свештеника, која није постала фараонова. 47:27 И настаде Израиљ у земљи египатској, у земљи Гесену; и имали су имања у њој, и расли, и намножили се веома. 47:28 И Јаков је живео у земљи египатској седамнаест година, тако целог века Јаковљево сто четрдесет и седам година. 47:29 И приближило се време да Израиљ умре, и он је позвао свог сина Јосиф, и рече му: Ако сам сада нашао милост у очима твојим, стави Молим те, руку своју под моје бедро, и поступи са мном љубазно и истинито; не сахрани ме, молим те, у Египту: 47:30 Али ја ћу лежати са очевима својим, а ти ћеш ме извести из Египта, и сахрани ме на њиховом гробљу. А он рече: учинићу као што си ти рекао. 47:31 А он рече: Закуни ми се. И он му се закле. И Израиљ се поклони себе на глави кревета.