Генесис 43:1 И глад је била велика у земљи. 43:2 И догоди се, када су појели кукуруз који су имали извео из Египта, њихов отац им рече: Идите поново, купите нам а мало хране. 43:3 И рече му Јуда, говорећи: Човек нам је свечано протестовао, говорећи: Нећете видети моје лице, ако ваш брат не буде с вама. 43:4 Ако пошаљеш нашег брата са нама, ми ћемо отићи и купити те храна: 43:5 Али ако га ти не пошаљеш, нећемо сићи, јер је човек рекао нама: Нећете видети моје лице, осим што ваш брат не буде с вама. 43:6 И рече Израиљ: Зашто сте ми тако лоше поступили да сте рекли човеку да ли сте још имали брата? 43:7 А они рекоше: Човек нас је строго питао за нашу државу и за нашу род, говорећи: је ли још жив отац твој? имаш ли другог брата? и рекли смо му према тенору ових речи: могли бисмо свакако знаш да ће рећи: Доведи свог брата? 43:8 И Јуда рече свом оцу Израиљу: пошаљи дечака са мном, па ћемо устани и иди; да живимо, а не умремо, и ми, и ти, и такође наши малишани. 43:9 Ја ћу бити гарант за њега; од моје руке тражићеш га: ако донесем њега не теби, и стави га пред себе, онда ми дозволи да сносим кривицу заувек: 43:10 Јер осим што смо се задржали, сигурно смо се сада вратили овај други пут. 43:11 А њихов отац Израиљ им рече: Ако треба сада, учините ово; узмите најбоље плодове на земљи у својим судовима и носите их човеку поклон, мало мелема и мало меда, зачина и смирне, ораси и бадеми: 43:12 И узми дупли новац у руке; и новац који је поново донесен у устима својих врећа, опет га носи у руци; можда то био превид: 43:13 Узми и брата свога, и устани, иди опет код човека. 43:14 И свемогући Бог да вам да милост пред човеком, да га отпусти твој други брат и Бењамин. Ако будем лишен своје деце, јесам ожалошћени. 43:15 И људи узеше тај поклон, и узеше дупли новац у руке, и Бењамин; и устаде и сиђе у Египат, и стаде испред Јосепх. 43:16 И када је Јосиф видео Венијамина са њима, рекао је свом владару кућу, доведите ове људе кући, убијте и припремите; за ове људе вечераће са мном у подне. 43:17 И човек учини како је Јосиф рекао; а човек је увео људе Јосифова кућа. 43:18 И људи су се уплашили, јер су доведени у Јосифову кућу; а они рекоше: Због новца који је враћен у нашим врећама у први пут смо доведени; да тражи повод против нас, и навали на нас, и узми нас за робове и магарце наше. 43:19 И приђоше управитељу Јосифове куће и разговараху са њим на вратима куће, 43:20 И рекао, господине, заиста смо први пут дошли да купимо храну: 43:21 И догоди се, када смо дошли у гостионицу, отворили смо вреће, и гле, свачији новац беше у устима његове вреће, наш новац у пуној тежини: и опет смо га донели у руци. 43:22 И други новац смо донели у нашим рукама да купимо храну: не можемо реци ко нам је ставио новац у вреће. 43:23 А он рече: „Мир теби, не бој се, твој Бог и Бог твој оче, дао ти је благо у врећама: имао сам твој новац. И он извео им Симеона. 43:24 И човек уведе људе у Јосифову кућу и даде им воде, и опрали су ноге своје; и магарцима им даде храну. 43:25 И припремили су поклон против Јосифа који је дошао у подне, јер су они чуо да тамо треба да једу хлеб. 43:26 И када је Јосиф дошао кући, донели су му поклон који је био унутра своју руку у кућу и поклонише му се до земље. 43:27 И упитао их је за њихово добро, и рекао, да ли је твој отац здрав, старче о коме сте говорили? Да ли је још жив? 43:28 А они су одговорили: Твој слуга, наш отац је здрав, још је жив. И погнуше главе и поклонише се. 43:29 И подиже очи своје, и угледа брата Бењамина, мајке своје сине и рече: Да ли је ово твој млађи брат, о коме си ми говорио? А он рече: Бог ти милостив, сине мој. 43:30 И Јосиф пожури; јер је његова црева жудела за његовим братом: и он тражио где да плаче; и уђе у своју одају и тамо заплака. 43:31 И уми лице своје, и изиђе, уздржи се и рече: Ставите на хлеб. 43:32 И кренули су за њега сами, и за њих сами, и за Египћани, који су јели с њим, сами: јер Египћани можда не би јели хлеб са Јеврејима; јер то је ан одвратност Египћанима. 43:33 И седоше пред њим, прворођени по свом првородству, и најмлађи по младости својој; други. 43:34 И узео је и послао им нереде испред себе, али Бењаминову неред је био пет пута већи од било ког њиховог. И пили су, и били весело с њим.