Генесис
43:1 И глад је била велика у земљи.
43:2 И догоди се, када су појели кукуруз који су имали
извео из Египта, њихов отац им рече: Идите поново, купите нам а
мало хране.
43:3 И рече му Јуда, говорећи: Човек нам је свечано протестовао,
говорећи: Нећете видети моје лице, ако ваш брат не буде с вама.
43:4 Ако пошаљеш нашег брата са нама, ми ћемо отићи и купити те
храна:
43:5 Али ако га ти не пошаљеш, нећемо сићи, јер је човек рекао
нама: Нећете видети моје лице, осим што ваш брат не буде с вама.
43:6 И рече Израиљ: Зашто сте ми тако лоше поступили да сте рекли човеку
да ли сте још имали брата?
43:7 А они рекоше: Човек нас је строго питао за нашу државу и за нашу
род, говорећи: је ли још жив отац твој? имаш ли другог брата? и
рекли смо му према тенору ових речи: могли бисмо свакако
знаш да ће рећи: Доведи свог брата?
43:8 И Јуда рече свом оцу Израиљу: пошаљи дечака са мном, па ћемо
устани и иди; да живимо, а не умремо, и ми, и ти, и такође
наши малишани.
43:9 Ја ћу бити гарант за њега; од моје руке тражићеш га: ако донесем
њега не теби, и стави га пред себе, онда ми дозволи да сносим кривицу
заувек:
43:10 Јер осим што смо се задржали, сигурно смо се сада вратили овај други пут.
43:11 А њихов отац Израиљ им рече: Ако треба сада, учините ово;
узмите најбоље плодове на земљи у својим судовима и носите их
човеку поклон, мало мелема и мало меда, зачина и смирне,
ораси и бадеми:
43:12 И узми дупли новац у руке; и новац који је поново донесен
у устима својих врећа, опет га носи у руци; можда то
био превид:
43:13 Узми и брата свога, и устани, иди опет код човека.
43:14 И свемогући Бог да вам да милост пред човеком, да га отпусти
твој други брат и Бењамин. Ако будем лишен своје деце, јесам
ожалошћени.
43:15 И људи узеше тај поклон, и узеше дупли новац у руке,
и Бењамин; и устаде и сиђе у Египат, и стаде испред
Јосепх.
43:16 И када је Јосиф видео Венијамина са њима, рекао је свом владару
кућу, доведите ове људе кући, убијте и припремите; за ове људе
вечераће са мном у подне.
43:17 И човек учини како је Јосиф рекао; а човек је увео људе
Јосифова кућа.
43:18 И људи су се уплашили, јер су доведени у Јосифову кућу;
а они рекоше: Због новца који је враћен у нашим врећама у
први пут смо доведени; да тражи повод против нас,
и навали на нас, и узми нас за робове и магарце наше.
43:19 И приђоше управитељу Јосифове куће и разговараху
са њим на вратима куће,
43:20 И рекао, господине, заиста смо први пут дошли да купимо храну:
43:21 И догоди се, када смо дошли у гостионицу, отворили смо вреће,
и гле, свачији новац беше у устима његове вреће, наш новац
у пуној тежини: и опет смо га донели у руци.
43:22 И други новац смо донели у нашим рукама да купимо храну: не можемо
реци ко нам је ставио новац у вреће.
43:23 А он рече: „Мир теби, не бој се, твој Бог и Бог твој
оче, дао ти је благо у врећама: имао сам твој новац. И он
извео им Симеона.
43:24 И човек уведе људе у Јосифову кућу и даде им воде,
и опрали су ноге своје; и магарцима им даде храну.
43:25 И припремили су поклон против Јосифа који је дошао у подне, јер су они
чуо да тамо треба да једу хлеб.
43:26 И када је Јосиф дошао кући, донели су му поклон који је био унутра
своју руку у кућу и поклонише му се до земље.
43:27 И упитао их је за њихово добро, и рекао, да ли је твој отац здрав,
старче о коме сте говорили? Да ли је још жив?
43:28 А они су одговорили: Твој слуга, наш отац је здрав, још је
жив. И погнуше главе и поклонише се.
43:29 И подиже очи своје, и угледа брата Бењамина, мајке своје
сине и рече: Да ли је ово твој млађи брат, о коме си ми говорио?
А он рече: Бог ти милостив, сине мој.
43:30 И Јосиф пожури; јер је његова црева жудела за његовим братом: и он
тражио где да плаче; и уђе у своју одају и тамо заплака.
43:31 И уми лице своје, и изиђе, уздржи се и рече:
Ставите на хлеб.
43:32 И кренули су за њега сами, и за њих сами, и за
Египћани, који су јели с њим, сами: јер
Египћани можда не би јели хлеб са Јеврејима; јер то је ан
одвратност Египћанима.
43:33 И седоше пред њим, прворођени по свом првородству, и
најмлађи по младости својој;
други.
43:34 И узео је и послао им нереде испред себе, али Бењаминову
неред је био пет пута већи од било ког њиховог. И пили су, и били
весело с њим.