Генесис 42:1 А када је Јаков видео да у Египту има кукуруза, Јаков је рекао свом синови, зашто се гледате? 42:2 А он рече: Гле, чуо сам да у Египту има кукуруза; доле, и купи нам оданде; да живимо, а не да умремо. 42:3 И Јосифових десет браће отишло је да купе кукуруз у Египту. 42:4 Али Венијамина, Јосифовог брата, Јаков није послао са својом браћом; за њега рече: Да га можда не би задесила невоља. 42:5 И синови Израиљеви дођоше да купе жито међу онима који су дошли глад је била у земљи хананској. 42:6 И Јосиф је био намјесник над земљом, и он је био тај који је продао сав народ у земљи, а Јосифова браћа дођоше и поклонише се себе пред њим лицем ка земљи. 42:7 И Јосиф је видео своју браћу, и познавао их је, али се учинио чудним њима, и говорио им грубо; и рече им: Откуда дођи ти? А они рекоше: Из земље хананске да купим храну. 42:8 И Јосиф је познавао своју браћу, али они га нису познавали. 42:9 И Јосиф се сети снова које је сањао о њима, и рече им њих, ви сте шпијуни; да видите голотињу земље дошли сте. 42:10 А они му рекоше: Не, господару, него да купују храну твоје су слуге доћи. 42:11 Сви смо ми синови једног човека; ми смо прави људи, твоје слуге нису шпијуни. 42:12 А он им рече: Не, него да видите голотињу земље ви сте доћи. 42:13 А они рекоше: Твоје слуге су дванаесторица браће, синови једног човека у земља хананска; и гле, најмлађи је овај дан код наших отац, а један није. 42:14 А Јосиф им рече: То је оно што сам вам рекао говорећи: Ви су шпијуни: 42:15 Овим ћете бити доказани: животом фараоновим нећете изаћи дакле, осим што твој најмлађи брат не дође овамо. 42:16 Пошаљите једног од вас, нека доведе вашег брата, и бићете задржани тамнице, да се твоје речи могу доказати, има ли истине у томе ви: или сте фараоновим животом сигурно шпијуни. 42:17 И ставио их је све заједно у одељење три дана. 42:18 И рече им Јосиф трећег дана: Ово учините и живите; јер се бојим Бог: 42:19 Ако сте прави људи, нека неко од ваше браће буде везан у кући ваш затвор: идите ви, носите жито за глад кућама својим; 42:20 Али доведи ми свог најмлађег брата; тако ће бити и твоје речи проверено, и нећете умрети. И они су то урадили. 42:21 И рекоше једни другима: Заиста смо криви за наше брате, у томе што смо видели муку његове душе, када нас је молио, и не бисмо чули; зато је ова невоља на нас дошла. 42:22 А Рувим им одговори говорећи: Нисам вам говорио говорећи: Немојте грех према детету; а ви не бисте чули? дакле, гле, такође потребна је његова крв. 42:23 И нису знали да их Јосиф разуме; јер им је говорио преко преводилац. 42:24 И он се окрену од њих и заплака; и вратио им се опет, и разговарао с њима, и узео од њих Симеона и свезао га пред њиховим очима. 42:25 Тада је Јосиф наредио да напуне своје џакове кукурузом и да их обнове свачији новац у своју врећу, и да им дају храну за пут: и тако им је учинио. 42:26 И натоварише своје магарце кукурузом и одоше оданде. 42:27 И док је један од њих отворио своју врећу да даде своме магарцу храну у гостионици, шпијунирао је свој новац; јер, гле, беше у устима вреће његове. 42:28 И рече својој браћи: Мој новац је враћен; и гле, равно је у врећи мојој, и срце им се изневери, и уплаше се говорећи једни другима: Шта је ово што нам учини Бог? 42:29 И дођоше Јакову свом оцу у земљу хананску и јавише њега све што их је снашло; говорећи, 42:30 Човек, који је господар земље, грубо нам се обратио и узео нас за шпијуне земље. 42:31 И ми смо му рекли: Ми смо прави људи; ми нисмо шпијуни: 42:32 Ми смо дванаесторица браће, синови нашег оца; један није, а најмлађи је овај дан са нашим оцем у земљи хананској. 42:33 И човек, господар земље, рече нам: „Овим ћу сазнати да сте прави људи; оставите једног од своје браће овде са мном и узмите храну за глад ваших домаћинстава, и одлазите: 42:34 И доведи ми свог најмлађег брата: тада ћу знати да си ти без шпијуна, него да сте прави људи; тако ћу вам избавити брата вашег, а ви ћете трговати земљом. 42:35 И када су празнили своје џакове, гле, сваки човеков сноп новца био је у његовој врећи: а кад и они и њихов отац је видео снопове новца, уплашили су се. 42:36 И Јаков њихов отац им рече: Мене сте лишили мог деца: Јосифа нема, и Симеона нема, а ви ћете узети Венијамина далеко: све су ове ствари против мене. 42:37 И Рубен рече свом оцу говорећи: Убиј моја два сина, ако доведем њега не теби: дај га у моје руке и ја ћу ти га довести опет. 42:38 И рече: Мој син неће ићи с тобом; јер му је брат мртав, и он остане сам: ако га задеси несташлук путем којим ви иди, онда ћеш моје сиједе власи с тугом у гроб срушити.