Генесис
42:1 А када је Јаков видео да у Египту има кукуруза, Јаков је рекао свом
синови, зашто се гледате?
42:2 А он рече: Гле, чуо сам да у Египту има кукуруза;
доле, и купи нам оданде; да живимо, а не да умремо.
42:3 И Јосифових десет браће отишло је да купе кукуруз у Египту.
42:4 Али Венијамина, Јосифовог брата, Јаков није послао са својом браћом; за њега
рече: Да га можда не би задесила невоља.
42:5 И синови Израиљеви дођоше да купе жито међу онима који су дошли
глад је била у земљи хананској.
42:6 И Јосиф је био намјесник над земљом, и он је био тај који је продао
сав народ у земљи, а Јосифова браћа дођоше и поклонише се
себе пред њим лицем ка земљи.
42:7 И Јосиф је видео своју браћу, и познавао их је, али се учинио чудним
њима, и говорио им грубо; и рече им: Откуда
дођи ти? А они рекоше: Из земље хананске да купим храну.
42:8 И Јосиф је познавао своју браћу, али они га нису познавали.
42:9 И Јосиф се сети снова које је сањао о њима, и рече им
њих, ви сте шпијуни; да видите голотињу земље дошли сте.
42:10 А они му рекоше: Не, господару, него да купују храну твоје су слуге
доћи.
42:11 Сви смо ми синови једног човека; ми смо прави људи, твоје слуге нису шпијуни.
42:12 А он им рече: Не, него да видите голотињу земље ви сте
доћи.
42:13 А они рекоше: Твоје слуге су дванаесторица браће, синови једног човека у
земља хананска; и гле, најмлађи је овај дан код наших
отац, а један није.
42:14 А Јосиф им рече: То је оно што сам вам рекао говорећи: Ви
су шпијуни:
42:15 Овим ћете бити доказани: животом фараоновим нећете изаћи
дакле, осим што твој најмлађи брат не дође овамо.
42:16 Пошаљите једног од вас, нека доведе вашег брата, и бићете задржани
тамнице, да се твоје речи могу доказати, има ли истине у томе
ви: или сте фараоновим животом сигурно шпијуни.
42:17 И ставио их је све заједно у одељење три дана.
42:18 И рече им Јосиф трећег дана: Ово учините и живите; јер се бојим
Бог:
42:19 Ако сте прави људи, нека неко од ваше браће буде везан у кући
ваш затвор: идите ви, носите жито за глад кућама својим;
42:20 Али доведи ми свог најмлађег брата; тако ће бити и твоје речи
проверено, и нећете умрети. И они су то урадили.
42:21 И рекоше једни другима: Заиста смо криви за наше
брате, у томе што смо видели муку његове душе, када нас је молио,
и не бисмо чули; зато је ова невоља на нас дошла.
42:22 А Рувим им одговори говорећи: Нисам вам говорио говорећи: Немојте
грех према детету; а ви не бисте чули? дакле, гле, такође
потребна је његова крв.
42:23 И нису знали да их Јосиф разуме; јер им је говорио преко
преводилац.
42:24 И он се окрену од њих и заплака; и вратио им се
опет, и разговарао с њима, и узео од њих Симеона и свезао га
пред њиховим очима.
42:25 Тада је Јосиф наредио да напуне своје џакове кукурузом и да их обнове
свачији новац у своју врећу, и да им дају храну за пут:
и тако им је учинио.
42:26 И натоварише своје магарце кукурузом и одоше оданде.
42:27 И док је један од њих отворио своју врећу да даде своме магарцу храну у гостионици,
шпијунирао је свој новац; јер, гле, беше у устима вреће његове.
42:28 И рече својој браћи: Мој новац је враћен; и гле, равно је
у врећи мојој, и срце им се изневери, и уплаше се говорећи
једни другима: Шта је ово што нам учини Бог?
42:29 И дођоше Јакову свом оцу у земљу хананску и јавише
њега све што их је снашло; говорећи,
42:30 Човек, који је господар земље, грубо нам се обратио и узео нас
за шпијуне земље.
42:31 И ми смо му рекли: Ми смо прави људи; ми нисмо шпијуни:
42:32 Ми смо дванаесторица браће, синови нашег оца; један није, а најмлађи
је овај дан са нашим оцем у земљи хананској.
42:33 И човек, господар земље, рече нам: „Овим ћу сазнати
да сте прави људи; оставите једног од своје браће овде са мном и узмите
храну за глад ваших домаћинстава, и одлазите:
42:34 И доведи ми свог најмлађег брата: тада ћу знати да си ти
без шпијуна, него да сте прави људи; тако ћу вам избавити брата вашег,
а ви ћете трговати земљом.
42:35 И када су празнили своје џакове, гле, сваки
човеков сноп новца био је у његовој врећи: а кад и они и њихов
отац је видео снопове новца, уплашили су се.
42:36 И Јаков њихов отац им рече: Мене сте лишили мог
деца: Јосифа нема, и Симеона нема, а ви ћете узети Венијамина
далеко: све су ове ствари против мене.
42:37 И Рубен рече свом оцу говорећи: Убиј моја два сина, ако доведем
њега не теби: дај га у моје руке и ја ћу ти га довести
опет.
42:38 И рече: Мој син неће ићи с тобом; јер му је брат мртав,
и он остане сам: ако га задеси несташлук путем којим ви
иди, онда ћеш моје сиједе власи с тугом у гроб срушити.