Генесис 29:1 Тада је Јаков отишао на своје путовање и дошао у земљу народа исток. 29:2 И погледа, и гле бунар у пољу, и гле, три су стада оваца која леже крај њега; јер су из тог бунара заливали стада: и велики камен беше на ушћу бунара. 29:3 И тамо се скупише сва стада, и одваљаше камен од уста бунара, и напоји овце, и поново стави камен ушће бунара на његовом месту. 29:4 А Јаков им рече: Браћо моја, одакле сте? А они рекоше: Од Харан смо ми. 29:5 И рече им: Познајете ли Лавана, сина Нахоровог? А они су рекли: Ми знати га. 29:6 И рече им: Је ли добро? А они рекоше: добро му је. гле, долази кћи његова Рахела са овцама. 29:7 А он рече: Ево, још је велики дан, нити је време да се стока треба да се сакупе: напојите овце и идите и напасите их. 29:8 А они рекоше: Не можемо, док се сва стада не саберу, и док не откотрљају камен са ушћа бунара; онда напојимо овце. 29:9 И док је он још разговарао с њима, Рахела дође са овцама свога оца. јер их је чувала. 29:10 И догоди се, када Јаков угледа Рахелу кћер Лаванову брата мајке и овце Лабанове, брата његове мајке, то Јаков се приближи, одваља камен са ушћа бунара и напоји стадо Лавана, брата његове мајке. 29:11 И Јаков пољуби Рахелу, и подиже глас, и заплака. 29:12 И Јаков је рекао Рахели да је он брат њеног оца, и да јесте Ребекин син: и она отрча и јави оцу. 29:13 И догоди се, када је Лаван чуо вест о Јакову сестре своје сине, да му је потрчао у сусрет, и загрлио га, и пољубио, и довео га својој кући. И рекао је Лавану све ове ствари. 29:14 А Лаван му рече: Ти си заиста моја кост и моје тело. И он боравио код њега месец дана. 29:15 И Лабан рече Јакову: Зато што си ми брат, да ли би зато ми служите за џабе? реци ми каква ће ти бити плата? 29:16 И Лаван је имао две кћери: старија се звала Лија, а она звала се млађа Рахела. 29:17 Лија је била нежних очију; али Рејчел је била лепа и наклоњена. 29:18 И Јаков је волео Рахелу; и рече: Служићу ти седам година Рацхел твоја млађа ћерка. 29:19 А Лаван рече: Боље је да ти је дам, него да је дам дај је другом човеку: остани са мном. 29:20 И Јаков је служио седам година за Рахелу; и чинили су му се само а неколико дана, због љубави коју је имао према њој. 29:21 И Јаков рече Лавану: дај ми моју жену, јер су моји дани испуњени, да уђем к њој. 29:22 И Лаван је окупио све људе тог места и направио гозбу. 29:23 И догоди се увече, да узе Лију кћер своју, и довео је к њему; и уђе к њој. 29:24 И Лабан даде својој кћери Лији Зилпу своју слушкињу за слушкињу. 29:25 И догоди се, ујутро, гле, то је била Лија, и он рече Лавану: Шта си ми ово учинио? нисам служио са тебе за Рацхел? зашто си ме онда преварио? 29:26 А Лабан рече: Не сме се тако радити у нашој земљи, да се да млађи пре првенца. 29:27 Испуни њену недељу, а ми ћемо ти дати и ово за службу која служићеш са мном још седам других година. 29:28 И Јаков учини тако, и испуни њену недељу, и даде му своју Рахелу ћерка жени такође. 29:29 И Лаван даде Рахели кћери својој Билу своју слушкињу да јој буде собарица. 29:30 И уђе и код Рахеле, и заволе Рахелу више него Лију, и служио је са њим још седам других година. 29:31 И када је Господ видео да је Лија омражена, отвори јој утробу; Рацхел је била нероткиња. 29:32 И Лија затрудње и роди сина, и даде му име Рувим, јер она рече: Заиста је Господ погледао на моју невољу; зато сада мој муж ће ме волети. 29:33 И опет затрудње, и роди сина; и рече: Јер Господ има чувши да сам омражен, даде ми и овог сина; и дала му је име Симеон. 29:34 И опет затрудње, и роди сина; и рече: Сада ће ово време моје споји се са мном муж, јер сам му родила три сина; звао се Леви. 29:35 И опет затрудње и роди сина, и рече: сада ћу хвалити ГОСПОД: зато му даде име Јуда; и лево лежиште.