Генесис
29:1 Тада је Јаков отишао на своје путовање и дошао у земљу народа
исток.
29:2 И погледа, и гле бунар у пољу, и гле, три су
стада оваца која леже крај њега; јер су из тог бунара заливали
стада: и велики камен беше на ушћу бунара.
29:3 И тамо се скупише сва стада, и одваљаше камен од
уста бунара, и напоји овце, и поново стави камен
ушће бунара на његовом месту.
29:4 А Јаков им рече: Браћо моја, одакле сте? А они рекоше: Од
Харан смо ми.
29:5 И рече им: Познајете ли Лавана, сина Нахоровог? А они су рекли: Ми
знати га.
29:6 И рече им: Је ли добро? А они рекоше: добро му је.
гле, долази кћи његова Рахела са овцама.
29:7 А он рече: Ево, још је велики дан, нити је време да се стока
треба да се сакупе: напојите овце и идите и напасите их.
29:8 А они рекоше: Не можемо, док се сва стада не саберу, и
док не откотрљају камен са ушћа бунара; онда напојимо овце.
29:9 И док је он још разговарао с њима, Рахела дође са овцама свога оца.
јер их је чувала.
29:10 И догоди се, када Јаков угледа Рахелу кћер Лаванову
брата мајке и овце Лабанове, брата његове мајке, то
Јаков се приближи, одваља камен са ушћа бунара и напоји
стадо Лавана, брата његове мајке.
29:11 И Јаков пољуби Рахелу, и подиже глас, и заплака.
29:12 И Јаков је рекао Рахели да је он брат њеног оца, и да јесте
Ребекин син: и она отрча и јави оцу.
29:13 И догоди се, када је Лаван чуо вест о Јакову сестре своје
сине, да му је потрчао у сусрет, и загрлио га, и пољубио, и
довео га својој кући. И рекао је Лавану све ове ствари.
29:14 А Лаван му рече: Ти си заиста моја кост и моје тело. И он
боравио код њега месец дана.
29:15 И Лабан рече Јакову: Зато што си ми брат, да ли би
зато ми служите за џабе? реци ми каква ће ти бити плата?
29:16 И Лаван је имао две кћери: старија се звала Лија, а она
звала се млађа Рахела.
29:17 Лија је била нежних очију; али Рејчел је била лепа и наклоњена.
29:18 И Јаков је волео Рахелу; и рече: Служићу ти седам година
Рацхел твоја млађа ћерка.
29:19 А Лаван рече: Боље је да ти је дам, него да је дам
дај је другом човеку: остани са мном.
29:20 И Јаков је служио седам година за Рахелу; и чинили су му се само а
неколико дана, због љубави коју је имао према њој.
29:21 И Јаков рече Лавану: дај ми моју жену, јер су моји дани испуњени,
да уђем к њој.
29:22 И Лаван је окупио све људе тог места и направио гозбу.
29:23 И догоди се увече, да узе Лију кћер своју, и
довео је к њему; и уђе к њој.
29:24 И Лабан даде својој кћери Лији Зилпу своју слушкињу за слушкињу.
29:25 И догоди се, ујутро, гле, то је била Лија, и он
рече Лавану: Шта си ми ово учинио? нисам служио са
тебе за Рацхел? зашто си ме онда преварио?
29:26 А Лабан рече: Не сме се тако радити у нашој земљи, да се да
млађи пре првенца.
29:27 Испуни њену недељу, а ми ћемо ти дати и ово за службу која
служићеш са мном још седам других година.
29:28 И Јаков учини тако, и испуни њену недељу, и даде му своју Рахелу
ћерка жени такође.
29:29 И Лаван даде Рахели кћери својој Билу своју слушкињу да јој буде
собарица.
29:30 И уђе и код Рахеле, и заволе Рахелу више него
Лију, и служио је са њим још седам других година.
29:31 И када је Господ видео да је Лија омражена, отвори јој утробу;
Рацхел је била нероткиња.
29:32 И Лија затрудње и роди сина, и даде му име Рувим, јер
она рече: Заиста је Господ погледао на моју невољу; зато сада
мој муж ће ме волети.
29:33 И опет затрудње, и роди сина; и рече: Јер Господ има
чувши да сам омражен, даде ми и овог сина; и
дала му је име Симеон.
29:34 И опет затрудње, и роди сина; и рече: Сада ће ово време моје
споји се са мном муж, јер сам му родила три сина;
звао се Леви.
29:35 И опет затрудње и роди сина, и рече: сада ћу хвалити
ГОСПОД: зато му даде име Јуда; и лево лежиште.