Генесис
18:1 И јави му се Господ на равницама Мамре, и он седе у
врата шатора у врелини дана;
18:2 И подиже очи и погледа, и гле, три човека стадоше крај њега.
видевши их, потрча им у сусрет од врата шатора и поклони се
себе према земљи,
18:3 И рече: Господе мој, ако сам сада нашао милост у твојим очима, не прођи
удаљи се, молим те, од слуге твога:
18:4 Нека се донесе мало воде, молим те, и опери ноге и одмори се
себе испод дрвета:
18:5 И донећу залогај хлеба, и утешићу ваша срца; после
да ћете проћи даље: јер сте зато дошли своме слузи. И
рекоше: „Тако и учини како си рекао.
18:6 И Аврам пожури у шатор к Сари и рече: Спреми се
брзо три мере финог брашна, умесити га и правити колаче на њему
огњиште.
18:7 И Абрахам отрча до стада, и доведе теле меко и добро, и
дао младићу; и пожури да га обуче.
18:8 И узе путер и млеко, и теле које је обукао, и постави
то пред њима; и стајао је поред њих под дрветом, и они су јели.
18:9 И рекоше му: где је Сара жена твоја? А он рече: Ево унутра
шатор.
18:10 И рече: Ја ћу се свакако вратити к теби према времену
живот; и гле, Сара жена твоја ће имати сина. И Сара је то чула
врата од шатора, која су била иза њега.
18:11 А Аврам и Сара беху стари и у годинама; и престало је
бити са Саром на начин жена.
18:12 Зато се Сара смејала у себи говорећи: Након што остарим
хоћу ли имати задовољство јер је и мој господар стар?
18:13 И рече Господ Авраму: Зашто се Сара смејала говорећи:
Ја сигурно родим дете, које сам старо?
18:14 Да ли је нешто претешко за ГОСПОДА? У одређено време ћу се вратити
теби, према времену живота, и Сара ће имати сина.
18:15 Тада је Сара порицала говорећи: Нисам се смејала; јер се плашила. И он
рекао: Не; али си се смејао.
18:16 А људи устадоше оданде и погледаше ка Содоми, и Авраам
пошао с њима да их доведе на пут.
18:17 И рече Господ: да сакријем од Авраама оно што чиним;
18:18 Видећи да ће Аврам сигурно постати велики и моћни народ, и
сви ће народи на земљи бити благословени у њему?
18:19 Јер га познајем, да ће заповедати својој деци и свом дому
после њега и они ће држати пут Господњи да чине правду и
пресуда; да Господ донесе на Авраама оно што је рекао
од њега.
18:20 И Господ рече: Јер је вапај Содоме и Гоморе велик, и
јер је њихов грех веома тежак;
18:21 Сад ћу сићи доле да видим да ли су све поступили према томе
на његов вапај који је дошао до мене; а ако не, знаћу.
18:22 И људи окренуше оданде своја лица и пођоше према Содоми;
Авраам је још стајао пред Господом.
18:23 И Авраам се приближи и рече: Хоћеш ли и ти уништити праведника
са злим?
18:24 Можда у граду буде педесет праведника: хоћеш ли и ти
уништи и не поштеди место за педесет праведника који су
у томе?
18:25 Далеко је од тебе да поступиш на овај начин, да убијеш праведника
са безбожницима: и да праведник буде као безбожник
далеко од тебе: Зар Судија целе земље неће учинити право?
18:26 И рече Господ: Ако нађем у Содоми педесет праведника у граду,
онда ћу поштедети све место ради њих.
18:27 А Авраам одговори и рече: Ево сад сам преузео да говорим
Господу, који сам само прах и пепео;
18:28 Можда ће недостајати пет од педесет праведних: хоћеш ли
уништи сав град због недостатка пет? А он рече: Ако нађем тамо
четрдесет и пет, нећу га уништити.
18:29 И опет му проговори и рече: Можда ће бити
четрдесет нађено тамо. А он рече: Нећу то учинити због четрдесет.
18:30 И рече му: О, нека се не љути Господ, и ја ћу говорити:
Можда ће се тамо наћи тридесет. А он је рекао, нећу
уради то, ако нађем тридесет тамо.
18:31 А он рече: Ево сад, узео сам на себе да говорим Господу.
Можда ће се тамо наћи двадесет. А он је рекао, нећу
уништи га ради двадесет.
18:32 А он рече: О, нека се не љути Господ, и ја ћу још говорити, али ово
једном: Можда ће се тамо наћи десет. А он је рекао, нећу
уништи га ради десетице.
18:33 И Господ је отишао својим путем, чим је престао да разговара са
Аврам: и Авраам се врати на своје место.