Генесис 18:1 И јави му се Господ на равницама Мамре, и он седе у врата шатора у врелини дана; 18:2 И подиже очи и погледа, и гле, три човека стадоше крај њега. видевши их, потрча им у сусрет од врата шатора и поклони се себе према земљи, 18:3 И рече: Господе мој, ако сам сада нашао милост у твојим очима, не прођи удаљи се, молим те, од слуге твога: 18:4 Нека се донесе мало воде, молим те, и опери ноге и одмори се себе испод дрвета: 18:5 И донећу залогај хлеба, и утешићу ваша срца; после да ћете проћи даље: јер сте зато дошли своме слузи. И рекоше: „Тако и учини како си рекао. 18:6 И Аврам пожури у шатор к Сари и рече: Спреми се брзо три мере финог брашна, умесити га и правити колаче на њему огњиште. 18:7 И Абрахам отрча до стада, и доведе теле меко и добро, и дао младићу; и пожури да га обуче. 18:8 И узе путер и млеко, и теле које је обукао, и постави то пред њима; и стајао је поред њих под дрветом, и они су јели. 18:9 И рекоше му: где је Сара жена твоја? А он рече: Ево унутра шатор. 18:10 И рече: Ја ћу се свакако вратити к теби према времену живот; и гле, Сара жена твоја ће имати сина. И Сара је то чула врата од шатора, која су била иза њега. 18:11 А Аврам и Сара беху стари и у годинама; и престало је бити са Саром на начин жена. 18:12 Зато се Сара смејала у себи говорећи: Након што остарим хоћу ли имати задовољство јер је и мој господар стар? 18:13 И рече Господ Авраму: Зашто се Сара смејала говорећи: Ја сигурно родим дете, које сам старо? 18:14 Да ли је нешто претешко за ГОСПОДА? У одређено време ћу се вратити теби, према времену живота, и Сара ће имати сина. 18:15 Тада је Сара порицала говорећи: Нисам се смејала; јер се плашила. И он рекао: Не; али си се смејао. 18:16 А људи устадоше оданде и погледаше ка Содоми, и Авраам пошао с њима да их доведе на пут. 18:17 И рече Господ: да сакријем од Авраама оно што чиним; 18:18 Видећи да ће Аврам сигурно постати велики и моћни народ, и сви ће народи на земљи бити благословени у њему? 18:19 Јер га познајем, да ће заповедати својој деци и свом дому после њега и они ће држати пут Господњи да чине правду и пресуда; да Господ донесе на Авраама оно што је рекао од њега. 18:20 И Господ рече: Јер је вапај Содоме и Гоморе велик, и јер је њихов грех веома тежак; 18:21 Сад ћу сићи доле да видим да ли су све поступили према томе на његов вапај који је дошао до мене; а ако не, знаћу. 18:22 И људи окренуше оданде своја лица и пођоше према Содоми; Авраам је још стајао пред Господом. 18:23 И Авраам се приближи и рече: Хоћеш ли и ти уништити праведника са злим? 18:24 Можда у граду буде педесет праведника: хоћеш ли и ти уништи и не поштеди место за педесет праведника који су у томе? 18:25 Далеко је од тебе да поступиш на овај начин, да убијеш праведника са безбожницима: и да праведник буде као безбожник далеко од тебе: Зар Судија целе земље неће учинити право? 18:26 И рече Господ: Ако нађем у Содоми педесет праведника у граду, онда ћу поштедети све место ради њих. 18:27 А Авраам одговори и рече: Ево сад сам преузео да говорим Господу, који сам само прах и пепео; 18:28 Можда ће недостајати пет од педесет праведних: хоћеш ли уништи сав град због недостатка пет? А он рече: Ако нађем тамо четрдесет и пет, нећу га уништити. 18:29 И опет му проговори и рече: Можда ће бити четрдесет нађено тамо. А он рече: Нећу то учинити због четрдесет. 18:30 И рече му: О, нека се не љути Господ, и ја ћу говорити: Можда ће се тамо наћи тридесет. А он је рекао, нећу уради то, ако нађем тридесет тамо. 18:31 А он рече: Ево сад, узео сам на себе да говорим Господу. Можда ће се тамо наћи двадесет. А он је рекао, нећу уништи га ради двадесет. 18:32 А он рече: О, нека се не љути Господ, и ја ћу још говорити, али ово једном: Можда ће се тамо наћи десет. А он је рекао, нећу уништи га ради десетице. 18:33 И Господ је отишао својим путем, чим је престао да разговара са Аврам: и Авраам се врати на своје место.