Генесис
8:1 И сетио се Бог Ноја, и свега живог и све стоке
беше с њим у ковчегу, и Бог учини да ветар прође преко земље, и
испране воде;
8:2 Заустављени су и извори бездани и прозори небески,
и киша с неба беше обуздана;
8:3 И воде се враћале са земље непрестано, и после
на крају сто педесет дана вода је нестала.
8:4 И ковчег почива у седмом месецу, седамнаестог дана
месеца, на планинама Арарата.
8:5 И вода се смањивала све до десетог месеца: у десетом
месеца, првог дана у месецу, били су врхови планина
виђено.
8:6 И догоди се на крају четрдесет дана, да Ноје отвори
прозор ковчега који је направио:
8:7 И посла гаврана, који је ишао тамо-амо, све до воде
осушили су се са земље.
8:8 И посла од њега голуба да види да ли је вода попустила
са лица земље;
8:9 Али голубица не нађе одмора за табан своје, и врати се
њему у ковчег, јер је вода била на лицу свега
земљу: онда је пружио руку и узео је, и увукао је у себе
него у ковчег.
8:10 И остао је још седам дана; и опет испрати голубицу
оф тхе арк;
8:11 И голубица уђе к њему увече; и, гле, у њеним устима беше један
откинути лист маслине: тако је Ноје знао да је вода отишла
земља.
8:12 И остао је још седам дана; и посла голубицу; која
више му се више није враћао.
8:13 И догоди се шест стотина и прве године, прве
месеца, првог дана у месецу, пресушиле су се воде
земљу, и Ноје скине покривач ковчега и погледа, и,
гле, земља се осуши.
8:14 А другог месеца, двадесет седмог дана у месецу,
да ли се земља осушила.
8:15 И рече Бог Ноју говорећи:
8:16 Изађите из ковчега, ти и жена твоја, и синови твоји, и синови твоји
жене с тобом.
8:17 Изведи са собом све живо што је с тобом, од свега
месо и од птица и од стоке и од свих гмизаваца
пузи по земљи; да се у изобиљу размножавају на земљи,
и рађајте се и множите се на земљи.
8:18 И Ноје је изашао, и његови синови, и његова жена, и жене његових синова
са њим:
8:19 Свака звер, сваки гмизавац, и свака птица, и било шта
гмиже по земљи, по врстама њиховим, изиђе из ковчега.
8:20 И Ноје сагради олтар Господу; и узе од сваке чисте звери,
и од сваке чисте птице, и принеше жртве паљенице на олтару.
8:21 И Господ је помирисао сладак мирис; и рече Господ у срцу своме: ја
неће више проклињати земљу ради човека; за
машта човековог срца је зло од младости; нећу ни ја опет
убијај више све живо, као што сам ја учинио.
8:22 Док земља остаје, сејање и жетва, и хладноћа и топлота, и
лето и зима, и дан и ноћ неће престати.