Генесис 8:1 И сетио се Бог Ноја, и свега живог и све стоке беше с њим у ковчегу, и Бог учини да ветар прође преко земље, и испране воде; 8:2 Заустављени су и извори бездани и прозори небески, и киша с неба беше обуздана; 8:3 И воде се враћале са земље непрестано, и после на крају сто педесет дана вода је нестала. 8:4 И ковчег почива у седмом месецу, седамнаестог дана месеца, на планинама Арарата. 8:5 И вода се смањивала све до десетог месеца: у десетом месеца, првог дана у месецу, били су врхови планина виђено. 8:6 И догоди се на крају четрдесет дана, да Ноје отвори прозор ковчега који је направио: 8:7 И посла гаврана, који је ишао тамо-амо, све до воде осушили су се са земље. 8:8 И посла од њега голуба да види да ли је вода попустила са лица земље; 8:9 Али голубица не нађе одмора за табан своје, и врати се њему у ковчег, јер је вода била на лицу свега земљу: онда је пружио руку и узео је, и увукао је у себе него у ковчег. 8:10 И остао је још седам дана; и опет испрати голубицу оф тхе арк; 8:11 И голубица уђе к њему увече; и, гле, у њеним устима беше један откинути лист маслине: тако је Ноје знао да је вода отишла земља. 8:12 И остао је још седам дана; и посла голубицу; која више му се више није враћао. 8:13 И догоди се шест стотина и прве године, прве месеца, првог дана у месецу, пресушиле су се воде земљу, и Ноје скине покривач ковчега и погледа, и, гле, земља се осуши. 8:14 А другог месеца, двадесет седмог дана у месецу, да ли се земља осушила. 8:15 И рече Бог Ноју говорећи: 8:16 Изађите из ковчега, ти и жена твоја, и синови твоји, и синови твоји жене с тобом. 8:17 Изведи са собом све живо што је с тобом, од свега месо и од птица и од стоке и од свих гмизаваца пузи по земљи; да се у изобиљу размножавају на земљи, и рађајте се и множите се на земљи. 8:18 И Ноје је изашао, и његови синови, и његова жена, и жене његових синова са њим: 8:19 Свака звер, сваки гмизавац, и свака птица, и било шта гмиже по земљи, по врстама њиховим, изиђе из ковчега. 8:20 И Ноје сагради олтар Господу; и узе од сваке чисте звери, и од сваке чисте птице, и принеше жртве паљенице на олтару. 8:21 И Господ је помирисао сладак мирис; и рече Господ у срцу своме: ја неће више проклињати земљу ради човека; за машта човековог срца је зло од младости; нећу ни ја опет убијај више све живо, као што сам ја учинио. 8:22 Док земља остаје, сејање и жетва, и хладноћа и топлота, и лето и зима, и дан и ноћ неће престати.