Генесис 3:1 А змија је била лукавија од било које звери пољске коју је ГОСПОД Бог је створио. И рече жени: Да, зар је Бог рекао: Да неће јести са сваког дрвета у врту? 3:2 А жена рече змији: Можемо јести од плода дрвеће у башти: 3:3 Али од плода дрвета које је усред врта, Бог је рекао: Не једите од тога, нити га се дирајте, да не бисте умрети. 3:4 А змија рече жени: Нећете сигурно умрети. 3:5 Јер зна Бог да ће оног дана када једете од тога, очи ваше отворите се и бићете као богови који познају добро и зло. 3:6 А кад је жена видела да је дрво добро за храну, и да јесте пријатно за очи, и дрво које треба пожељети да би једног мудрог, она узе од плода његовог, и једе, и даде и свом мужу са њом; и јесте јео. 3:7 И отворише се очи обојици, и знадоше да јесу накед; и сашили су смоквино лишће и направили себи кецеље. 3:8 И чуше глас Господа Бога како хода у врту у кул дана: а Адам и његова жена сакрили се од присуства Господа Бога међу дрвећем у врту. 3:9 И Господ Бог позва Адама и рече му: Где си? 3:10 А он рече: Чуо сам твој глас у врту, и уплашио сам се, јер Био сам гол; а ја сам се сакрио. 3:11 И рече: Ко ти је рекао да си гол? Јеси ли јео од дрво, које сам ти заповедио да не једеш? 3:12 А човек рече: Жена коју си дао да буде са мном, она ми је дала дрвета, и јесам. 3:13 И рече Господ Бог жени: Шта си ово учинила? А жена рече: змија ме превари, и једох. 3:14 И рече Господ Бог змији: Зато што си учинила ово, проклет си од сваке стоке и од сваке звери пољске; на стомаку ћеш ићи, и прах ћеш јести све дане твој живот: 3:15 И ставићу непријатељство између тебе и жене, и између семена твог и њено семе; сабоће ти главу, а ти ћеш му сабити пету. 3:16 Жени рече: Умножићу тугу твоју и твоју концепција; у тузи ћеш рађати децу; и твоја жеља биће твом мужу, и он ће владати тобом. 3:17 А Адаму је рекао: Зато што си послушао глас свог жену, и јео си са дрвета за које сам ти заповедио говорећи: Не једи од њега: проклета је земља тебе ради; у тузи од тога ћеш јести све дане живота свога; 3:18 И трње и чичак ће ти родити; а ти ћеш једи пољску траву; 3:19 У зноју лица свога јешћеш хлеб, док се не вратиш у тло; јер си из њега узет, јер си прах и у прах да ли ћеш се вратити. 3:20 И Адам надјену својој жени име Ева; јер је свима била мајка живећи. 3:21 И Адаму и жени његовој начини Господ Бог кожне хаљине, и обукао их. 3:22 И рече Господ Бог: Гле, човек је постао као један од нас, да зна добро и зло: и сада, да не пружи руку и узме и од дрво живота, и једи, и живи довека: 3:23 Зато га је Господ Бог послао из еденског врта да обрађује земљу одакле је узет. 3:24 Тако је истерао човека; и поставио је на истоку од Еденског врта Херувими, и пламени мач који се окретао на све стране, да задржи пут дрвета живота.