Генесис
3:1 А змија је била лукавија од било које звери пољске коју је
ГОСПОД Бог је створио. И рече жени: Да, зар је Бог рекао: Да
неће јести са сваког дрвета у врту?
3:2 А жена рече змији: Можемо јести од плода
дрвеће у башти:
3:3 Али од плода дрвета које је усред врта, Бог
је рекао: Не једите од тога, нити га се дирајте, да не бисте
умрети.
3:4 А змија рече жени: Нећете сигурно умрети.
3:5 Јер зна Бог да ће оног дана када једете од тога, очи ваше
отворите се и бићете као богови који познају добро и зло.
3:6 А кад је жена видела да је дрво добро за храну, и да јесте
пријатно за очи, и дрво које треба пожељети да би једног мудрог, она
узе од плода његовог, и једе, и даде и свом мужу
са њом; и јесте јео.
3:7 И отворише се очи обојици, и знадоше да јесу
накед; и сашили су смоквино лишће и направили себи кецеље.
3:8 И чуше глас Господа Бога како хода у врту у
кул дана: а Адам и његова жена сакрили се од присуства
Господа Бога међу дрвећем у врту.
3:9 И Господ Бог позва Адама и рече му: Где си?
3:10 А он рече: Чуо сам твој глас у врту, и уплашио сам се, јер
Био сам гол; а ја сам се сакрио.
3:11 И рече: Ко ти је рекао да си гол? Јеси ли јео од
дрво, које сам ти заповедио да не једеш?
3:12 А човек рече: Жена коју си дао да буде са мном, она ми је дала
дрвета, и јесам.
3:13 И рече Господ Бог жени: Шта си ово учинила?
А жена рече: змија ме превари, и једох.
3:14 И рече Господ Бог змији: Зато што си учинила ово,
проклет си од сваке стоке и од сваке звери пољске;
на стомаку ћеш ићи, и прах ћеш јести све дане
твој живот:
3:15 И ставићу непријатељство између тебе и жене, и између семена твог
и њено семе; сабоће ти главу, а ти ћеш му сабити пету.
3:16 Жени рече: Умножићу тугу твоју и твоју
концепција; у тузи ћеш рађати децу; и твоја жеља
биће твом мужу, и он ће владати тобом.
3:17 А Адаму је рекао: Зато што си послушао глас свог
жену, и јео си са дрвета за које сам ти заповедио говорећи:
Не једи од њега: проклета је земља тебе ради; у тузи
од тога ћеш јести све дане живота свога;
3:18 И трње и чичак ће ти родити; а ти ћеш
једи пољску траву;
3:19 У зноју лица свога јешћеш хлеб, док се не вратиш у
тло; јер си из њега узет, јер си прах и у прах
да ли ћеш се вратити.
3:20 И Адам надјену својој жени име Ева; јер је свима била мајка
живећи.
3:21 И Адаму и жени његовој начини Господ Бог кожне хаљине, и
обукао их.
3:22 И рече Господ Бог: Гле, човек је постао као један од нас, да зна
добро и зло: и сада, да не пружи руку и узме и од
дрво живота, и једи, и живи довека:
3:23 Зато га је Господ Бог послао из еденског врта да обрађује
земљу одакле је узет.
3:24 Тако је истерао човека; и поставио је на истоку од Еденског врта
Херувими, и пламени мач који се окретао на све стране, да задржи пут
дрвета живота.