Језекиљ 12:1 И дође ми реч Господња говорећи: 12:2 Сине човечји, ти живиш усред куће бунтовне, која има очи да виде, а не виде; имају уши да чују, а не чују, јер они су бунтовна кућа. 12:3 Зато, ти сине човечји, припреми своје ствари за уклањање и склони дању пред њиховим очима; а ти ћеш се преселити са свог места на друго место у њиховим очима: може бити да ће размотрити, иако су а бунтовна кућа. 12:4 Онда ћеш износити своје ствари дању пред њиховим очима, као ствари за уклањање: и изаћи ћеш увече пред њиховим очима као они који одлазе у заточеништво. 12:5 Пробиј зид пред њиховим очима и изврши га. 12:6 Пред њима ћеш га носити на раменима и носити га у сумрак: покрићеш лице своје да не видиш земљу, јер сам те поставио за знак дому Израиљевом. 12:7 И учинио сам како ми је заповеђено: изнео сам своје ствари дању, као ствари за заточеништво, а увече сам својим копао кроз зид рука; Изнео сам га у сумрак, и носио сам га на рамену у њиховим очима. 12:8 И ујутру дође ми реч Господња говорећи: 12:9 Сине човечји, зар није рекао дом Израиљев, дом бунтовнички теби шта радиш? 12:10 Реци им: Овако вели Господ Господ; Овај терет се тиче кнез у Јерусалиму и сав дом Израиљев који је међу њима. 12:11 Реци, ја сам твој знак: како сам учинио, тако ће и њима бити: склониће се и отићи у ропство. 12:12 И кнез који је међу њима ће носити на рамену у сумрак, и изаћи ће; они ће копати кроз зид да носе напољу: покриће лице своје да не види земљу његове очи. 12:13 И своју ћу мрежу раширити на њега, и биће ухваћен у замку моју. и одвешћу га у Вавилон у земљу Халдејску; ипак ће он то не види, иако ће тамо умрети. 12:14 И распршићу на сваки ветар све што је око њега да му помогну, и све његове дружине; и за њима ћу извући мач. 12:15 И познаће да сам ја Господ, кад их расејем међу њима нације и растури их по земљама. 12:16 Али оставићу неколико људи од њих од мача, од глади и од куге; да могу објавити све своје гадости међу незнабошци где долазе; и познаће да сам ја Господ. 12:17 И дође ми реч Господња говорећи: 12:18 Сине човечји, једи хлеб свој уз дрхтање, и пиј воду своју дрхтећи и са пажњом; 12:19 И реци народу земље: Овако вели Господ Бог над становници Јерусалима и земље Израелове; Они ће јести њихов хлеб са пажњом, и пију воду њихову са чуђењем, да њена земља буде пуста од свега што је у њој, због насиље свих оних који у њему живе. 12:20 И градови који су насељени биће опустошени и земља биће пуста; и познаћете да сам ја Господ. 12:21 И дође ми реч Господња говорећи: 12:22 Сине човечји, која је то пословица коју имаш у земљи Израиљевој, говорећи: дани се продужавају и свако виђење пропада? 12:23 Реци им, дакле, овако вели Господ Господ; Направићу ову пословицу да престане, и они то више неће користити као пословицу у Израиљу; али реци њима: Приближили су се дани и дејство сваке визије. 12:24 Јер више неће бити никакве испразне визије нити ласкавог прорицања унутар дома Израиљевог. 12:25 Јер ја сам Господ: ја ћу говорити, и реч коју ћу говорити ће доћи да прођеш; неће се више продужити: јер у дане твоје, О бунтовна кућа, рећи ћу реч, и извршићу је, вели Господ бог. 12:26 Опет ми дође реч Господња говорећи: 12:27 Сине човечји, гле, они из дома Израиљевог говоре: Визија коју он види за многе дане који долазе, и пророкује о временима која су далеко. 12:28 Зато им реци: Овако вели Господ Господ; Неће нико од мојих речи ће се више продужити, али реч коју сам рекао остаће учињено, говори Господ Господ.