Језекиљ
12:1 И дође ми реч Господња говорећи:
12:2 Сине човечји, ти живиш усред куће бунтовне, која има
очи да виде, а не виде; имају уши да чују, а не чују, јер они
су бунтовна кућа.
12:3 Зато, ти сине човечји, припреми своје ствари за уклањање и склони
дању пред њиховим очима; а ти ћеш се преселити са свог места на друго
место у њиховим очима: може бити да ће размотрити, иако су а
бунтовна кућа.
12:4 Онда ћеш износити своје ствари дању пред њиховим очима, као ствари
за уклањање: и изаћи ћеш увече пред њиховим очима као они
који одлазе у заточеништво.
12:5 Пробиј зид пред њиховим очима и изврши га.
12:6 Пред њима ћеш га носити на раменима и носити га
у сумрак: покрићеш лице своје да не видиш
земљу, јер сам те поставио за знак дому Израиљевом.
12:7 И учинио сам како ми је заповеђено: изнео сам своје ствари дању, као
ствари за заточеништво, а увече сам својим копао кроз зид
рука; Изнео сам га у сумрак, и носио сам га на рамену
у њиховим очима.
12:8 И ујутру дође ми реч Господња говорећи:
12:9 Сине човечји, зар није рекао дом Израиљев, дом бунтовнички
теби шта радиш?
12:10 Реци им: Овако вели Господ Господ; Овај терет се тиче
кнез у Јерусалиму и сав дом Израиљев који је међу њима.
12:11 Реци, ја сам твој знак: како сам учинио, тако ће и њима бити:
склониће се и отићи у ропство.
12:12 И кнез који је међу њима ће носити на рамену у
сумрак, и изаћи ће; они ће копати кроз зид да носе
напољу: покриће лице своје да не види земљу
његове очи.
12:13 И своју ћу мрежу раширити на њега, и биће ухваћен у замку моју.
и одвешћу га у Вавилон у земљу Халдејску; ипак ће
он то не види, иако ће тамо умрети.
12:14 И распршићу на сваки ветар све што је око њега да му помогну,
и све његове дружине; и за њима ћу извући мач.
12:15 И познаће да сам ја Господ, кад их расејем међу њима
нације и растури их по земљама.
12:16 Али оставићу неколико људи од њих од мача, од глади и
од куге; да могу објавити све своје гадости међу
незнабошци где долазе; и познаће да сам ја Господ.
12:17 И дође ми реч Господња говорећи:
12:18 Сине човечји, једи хлеб свој уз дрхтање, и пиј воду своју
дрхтећи и са пажњом;
12:19 И реци народу земље: Овако вели Господ Бог над
становници Јерусалима и земље Израелове; Они ће јести
њихов хлеб са пажњом, и пију воду њихову са чуђењем,
да њена земља буде пуста од свега што је у њој, због
насиље свих оних који у њему живе.
12:20 И градови који су насељени биће опустошени и земља
биће пуста; и познаћете да сам ја Господ.
12:21 И дође ми реч Господња говорећи:
12:22 Сине човечји, која је то пословица коју имаш у земљи Израиљевој,
говорећи: дани се продужавају и свако виђење пропада?
12:23 Реци им, дакле, овако вели Господ Господ; Направићу ову пословицу
да престане, и они то више неће користити као пословицу у Израиљу; али реци
њима: Приближили су се дани и дејство сваке визије.
12:24 Јер више неће бити никакве испразне визије нити ласкавог прорицања
унутар дома Израиљевог.
12:25 Јер ја сам Господ: ја ћу говорити, и реч коју ћу говорити ће
доћи да прођеш; неће се више продужити: јер у дане твоје, О
бунтовна кућа, рећи ћу реч, и извршићу је, вели
Господ бог.
12:26 Опет ми дође реч Господња говорећи:
12:27 Сине човечји, гле, они из дома Израиљевог говоре: Визија коју он
види за многе дане који долазе, и пророкује о временима која су
далеко.
12:28 Зато им реци: Овако вели Господ Господ; Неће нико од мојих
речи ће се више продужити, али реч коју сам рекао остаће
учињено, говори Господ Господ.