Језекиљ
2:1 И рече ми: Сине човечји, стани на ноге своје, и ја ћу говорити
теби.
2:2 И дух је ушао у мене када ми је говорио, и ставио ме на моје
ноге, да сам чуо онога који ми је говорио.
2:3 И рече ми: Сине човечји, шаљем те синовима Израиљевим,
бунтовном народу који се побунио против мене: они и њихови
оци су ми преступили до данас.
2:4 Јер су безобразна деца и укочена срца. Ја те шаљем
њих; а ти ћеш им рећи: Овако вели Господ Господ.
2:5 А они, да ли ће чути, или ће одустати, (јер
они су бунтовна кућа,) ипак ће знати да је било а
пророк међу њима.
2:6 А ти, сине човечји, не бој их се, нити их се бој
речи, иако трње и трње буду с тобом, и међу њима пребиваш
шкорпије: не бојте се њихових речи, нити се плашите погледа њихових,
иако су бунтовна кућа.
2:7 И реци им моје речи, да ли ће чути, или
да ли ће уздржати: јер су најбунтовнији.
2:8 Али ти, сине човечји, слушај шта ти кажем; Не буди бунтовник
као та бунтовна кућа: отвори уста своја и једи што ти дајем.
2:9 И кад погледах, гле, рука се посла к мени; и гле, ролна
књига је била унутра;
2:10 И рашири га преда мном; а писало је изнутра и споља: и
у њему је било написано тужбалица и туга и јао.