Језекиљ 2:1 И рече ми: Сине човечји, стани на ноге своје, и ја ћу говорити теби. 2:2 И дух је ушао у мене када ми је говорио, и ставио ме на моје ноге, да сам чуо онога који ми је говорио. 2:3 И рече ми: Сине човечји, шаљем те синовима Израиљевим, бунтовном народу који се побунио против мене: они и њихови оци су ми преступили до данас. 2:4 Јер су безобразна деца и укочена срца. Ја те шаљем њих; а ти ћеш им рећи: Овако вели Господ Господ. 2:5 А они, да ли ће чути, или ће одустати, (јер они су бунтовна кућа,) ипак ће знати да је било а пророк међу њима. 2:6 А ти, сине човечји, не бој их се, нити их се бој речи, иако трње и трње буду с тобом, и међу њима пребиваш шкорпије: не бојте се њихових речи, нити се плашите погледа њихових, иако су бунтовна кућа. 2:7 И реци им моје речи, да ли ће чути, или да ли ће уздржати: јер су најбунтовнији. 2:8 Али ти, сине човечји, слушај шта ти кажем; Не буди бунтовник као та бунтовна кућа: отвори уста своја и једи што ти дајем. 2:9 И кад погледах, гле, рука се посла к мени; и гле, ролна књига је била унутра; 2:10 И рашири га преда мном; а писало је изнутра и споља: и у њему је било написано тужбалица и туга и јао.