Екодус 13:1 И рече Господ Мојсију говорећи: 13:2 Посвети ми све првенце, све што отвори материцу међу синови Израиљеви, и људи и стоке: то је моје. 13:3 И рече Мојсије народу: Запамтите овај дан у који сте изашли из Египта, из куће ропства; јер снагом руке тхе ГОСПОД вас изведе из овога места: квасног хлеба неће бити поједено. 13:4 Данас сте изашли у месецу Авибу. 13:5 И биће када те Господ уведе у земљу Хананејци, и Хети, и Аморејци, и Хевеји, и Јевусеји, за које се заклео оцима твојим да ће ти дати земљу која тече са млеком и медом, да ову службу обављаш у овом месецу. 13:6 Седам дана једи бесквасни хлеб, а седмог дана буди гозба Господу. 13:7 Неквасни хлеб ће се јести седам дана; и нема квасца с тобом ће се видјети хлеб, нити ће се квасац видјети с тобом све твоје одаје. 13:8 И покажи сину свом у онај дан говорећи: Ово је учињено због што ми учини Господ кад изиђох из Египта. 13:9 И биће ти за знак на твојој руци и за спомен међу очима твојим да закон Господњи буде у устима твојим, јер са а јака рука те извео Господ из Египта. 13:10 Држите се, дакле, ову уредбу у време његово из године у годину године. 13:11 И биће када те Господ уведе у земљу Хананејци, као што се заклео теби и оцима твојим да ће га дати ти, 13:12 Да одвојиш Господу све што отвара матрицу, и свако прворођено које долази од звери коју имаш; мужјаци ће буди Господњи. 13:13 И сваког првенца од магарца откупи јагњетом; и ако ти нећеш га откупити, онда ћеш му сломити врат: и све прворођенца човека међу децом својом откупи. 13:14 И биће кад те твој син буде питао кад дође, говорећи: Шта да ли је ово? да му кажеш: снагом руке Господ извео нас из Египта, из куће ропства: 13:15 И догоди се, када фараон једва да нас пусти, Господ побио све првенце у земљи египатској, и првенце човечије, и првенац од звери: зато све то жртвујем Господу отвара матрицу, будући да су мушкарци; али све првенце моје деце И искупити. 13:16 И то ће бити за знак на твојој руци, и за предњице између њих очи твоје, јер нас је снагом руке извео Господ Египат. 13:17 И догоди се, када је фараон пустио народ, Бог је водио њих не путем у земљу филистејску, иако то био близу; јер је Бог рекао: Да се можда не покају људи када се виде рат, и враћају се у Египат: 13:18 Али Бог је водио људе кроз пут пустиње Црвено море: и синови Израиљеви изиђоше упрегнути из земље Египат. 13:19 И Мојсије узе са собом кости Јосифове, јер се строго заклео синови Израиљеви говорећи: Бог ће вас сигурно посетити; и ви ћете однесите моје кости одавде са собом. 13:20 И кренуше из Сукота и улогорише се у Етаму, у ивица дивљине. 13:21 И Господ је ишао пред њима дању у стубу од облака да води њима пут; а ноћу у огњеном стубу да им осветли; до иди дању и ноћу: 13:22 Није узео стуб од облака дању, ни стуб огњени ноћу, пред народом.