Екодус
13:1 И рече Господ Мојсију говорећи:
13:2 Посвети ми све првенце, све што отвори материцу међу
синови Израиљеви, и људи и стоке: то је моје.
13:3 И рече Мојсије народу: Запамтите овај дан у који сте изашли
из Египта, из куће ропства; јер снагом руке тхе
ГОСПОД вас изведе из овога места: квасног хлеба неће бити
поједено.
13:4 Данас сте изашли у месецу Авибу.
13:5 И биће када те Господ уведе у земљу
Хананејци, и Хети, и Аморејци, и Хевеји, и
Јевусеји, за које се заклео оцима твојим да ће ти дати земљу која тече
са млеком и медом, да ову службу обављаш у овом месецу.
13:6 Седам дана једи бесквасни хлеб, а седмог дана
буди гозба Господу.
13:7 Неквасни хлеб ће се јести седам дана; и нема квасца
с тобом ће се видјети хлеб, нити ће се квасац видјети с тобом
све твоје одаје.
13:8 И покажи сину свом у онај дан говорећи: Ово је учињено због
што ми учини Господ кад изиђох из Египта.
13:9 И биће ти за знак на твојој руци и за спомен
међу очима твојим да закон Господњи буде у устима твојим, јер са а
јака рука те извео Господ из Египта.
13:10 Држите се, дакле, ову уредбу у време његово из године у годину
године.
13:11 И биће када те Господ уведе у земљу
Хананејци, као што се заклео теби и оцима твојим да ће га дати
ти,
13:12 Да одвојиш Господу све што отвара матрицу, и
свако прворођено које долази од звери коју имаш; мужјаци ће
буди Господњи.
13:13 И сваког првенца од магарца откупи јагњетом; и ако ти
нећеш га откупити, онда ћеш му сломити врат: и све
прворођенца човека међу децом својом откупи.
13:14 И биће кад те твој син буде питао кад дође, говорећи: Шта
да ли је ово? да му кажеш: снагом руке Господ
извео нас из Египта, из куће ропства:
13:15 И догоди се, када фараон једва да нас пусти, Господ
побио све првенце у земљи египатској, и првенце човечије,
и првенац од звери: зато све то жртвујем Господу
отвара матрицу, будући да су мушкарци; али све првенце моје деце И
искупити.
13:16 И то ће бити за знак на твојој руци, и за предњице између њих
очи твоје, јер нас је снагом руке извео Господ
Египат.
13:17 И догоди се, када је фараон пустио народ, Бог је водио
њих не путем у земљу филистејску, иако то
био близу; јер је Бог рекао: Да се можда не покају људи када се
виде рат, и враћају се у Египат:
13:18 Али Бог је водио људе кроз пут пустиње
Црвено море: и синови Израиљеви изиђоше упрегнути из земље
Египат.
13:19 И Мојсије узе са собом кости Јосифове, јер се строго заклео
синови Израиљеви говорећи: Бог ће вас сигурно посетити; и ви ћете
однесите моје кости одавде са собом.
13:20 И кренуше из Сукота и улогорише се у Етаму, у
ивица дивљине.
13:21 И Господ је ишао пред њима дању у стубу од облака да води
њима пут; а ноћу у огњеном стубу да им осветли; до
иди дању и ноћу:
13:22 Није узео стуб од облака дању, ни стуб огњени
ноћу, пред народом.