Деутерономи
1:1 Ово су речи које је Мојсије рекао целом Израиљу са ове стране Јордана
у пустињи, у равници наспрам Црвеног мора, између Парана,
и Тофел, и Лаван, и Асерот и Дизахаб.
1:2 (Има једанаест дана пута од Хорива путем горе Сеир до
Кадешбарнеа.)
1:3 И догоди се четрдесете године, једанаестог месеца, дана
први дан у месецу када је Мојсије говорио синовима Израиљевим,
према свему што му је Господ дао у заповести;
1:4 Након што је убио Сихона, краља Аморејаца, који се настанио
Хешбон и Ог, цар васански, који је живео у Астароту у Едреју:
1:5 С ове стране Јордан, у земљи моавској, почео је Мојсије да објављује ово
закон, говорећи,
1:6 Господ Бог наш рече нам на Хориву говорећи: Дуго сте живели
довољно у овој гори:
1:7 Окрени се и иди и иди на гору Аморејску,
и на сва места близу њега, у равници, у брдима и
у долини, и на југу, и уз море, до земље
Хананејци, и до Ливана, до велике реке, реке Еуфрат.
1:8 Гле, дао сам вам земљу: уђите и поседујте земљу која
заклео се Господ вашим оцима, Авраму, Исаку и Јакову, да ће дати
њима и њиховом потомству после њих.
1:9 И рекох вам у оно време говорећи: Не могу да вас поднесем
сам сам:
1:10 Умножио вас је Господ Бог ваш, и ево, данас сте као
звезде небеске за мноштво.
1:11 (Господ, Бог отаца ваших, учинио вас је хиљаду пута више
јеси, и благословио те, као што ти је обећао!)
1:12 Како да сам ја носим ваш терет, и ваш терет, и ваш
свађа?
1:13 Узмите себи мудре људе, и разумне, и познате међу својим племенима, и ја
учиниће их владарима над вама.
1:14 А ви ми одговорите и рекосте: Добро је оно што си рекао
за нас да урадимо.
1:15 Тако сам узео поглаваре ваших племена, мудре људе и познате, и направио их
главе над вама, капетане над хиљадама, и капетане над стотинама, и
капетани преко педесете, и капетани преко десетине, и официри међу вашим
племена.
1:16 И тада сам заповедио вашим судијама говорећи: Чујте разлоге између њих
своју браћу, и судите праведно између сваког човека и његовог брата,
и странца који је с њим.
1:17 Не поштујете особе које суде; али ћете чути мале као
као и велики; нећете се бојати лица човека; за
суд је Божији: и узрок који је претешки за вас, доведите га
ја ћу то чути.
1:18 И заповедио сам вам у то време све што треба да чините.
1:19 И када смо отишли са Хорива, прошли смо кроз све то велико и
страшну пустињу, коју сте видели на путу до планине
Амореји, како нам је заповедио Господ Бог наш; и дођосмо у Кадешбарну.
1:20 И рекох вам: дошли сте на гору Аморејску,
које нам даје Господ Бог наш.
1:21 Гле, Господ Бог твој је поставио земљу пред тобом: иди горе и
поседуј га, као што ти рече Господ Бог отаца твојих; бојати се
не, нити се обесхрабрујте.
1:22 И приступили сте ми сваки од вас и рекли: Послаћемо људе
пред нама, и они ће нам истражити земљу и јавиће нам
опет којим путем треба да идемо и у које ћемо градове доћи.
1:23 И прија ми та изрека: и узех од вас дванаест људи, једног од
племе:
1:24 И окрену се и попеше се на гору, и дођоше у долину
од Ешкола, и претражио га.
1:25 И узели су плодове земље у своје руке и донели их
доле до нас, и поново нам јави, и рече: добра је земља
које нам даје Господ Бог наш.
1:26 Ипак нисте хтели да идете, него сте се побунили против заповести
Господа Бога твога:
1:27 А ви сте мрмљали у својим шаторима и говорили: Пошто нас је Господ мрзео,
извео нас је из земље египатске да нас преда у
руку Аморејаца, да нас уништи.
1:28 Куда да идемо горе? наша браћа обесхрабрише наше срце говорећи:
Народ је већи и виши од нас; градови су велики и
зазидан до неба; а штавише видели смо и синове Анакимове
тамо.
1:29 Тада вам рекох: Не бојте се и не бојте их се.
1:30 Господ Бог твој који иде испред тебе, он ће се борити за тебе,
по свему што ти учини у Египту пред твојим очима;
1:31 И у пустињи, где си видео како је Господ Бог твој
носила те, као што човек носи сина свог, на свим путем којим си ишла,
док нисте дошли на ово место.
1:32 Али у овој ствари нисте веровали Господу Богу свом,
1:33 Који је ишао на пут пре тебе, да би ти тражио место за своје
шаторе унутра, у ватри ноћу, да вам покажу којим путем треба да идете, и унутра
облак по дану.
1:34 И чу Господ глас речи твојих, и разгневи се и закле се:
говорећи,
1:35 Сигурно нико од ових људи ове зле генерације то неће видети
добра земља коју сам се заклео да ћу дати вашим оцима,
1:36 Спаси Халева, сина Јефонина; он ће то видети и њему ћу дати
земљу коју је газио и својој деци, јер има
потпуно следио ГОСПОДА.
1:37 И Господ се разгневио на мене ради вас, говорећи: и ти ћеш
не улази тамо.
1:38 Али Исус Навин, син Навин, који стоји пред тобом, нека уђе
тамо: охрабри га, јер ће учинити да га наследи Израиљ.
1:39 Штавише ваша деца, за које сте рекли да треба да буду плен, и ваша
деца, која у то време нису имала знања између добра и зла, они
ући ће тамо, и њима ћу дати, и они ће
поседују га.
1:40 Али што се тиче вас, окрените се и идите на своје путовање у пустињу
пут Црвеног мора.
1:41 Тада одговористе и рекосте ми: сагрешисмо Господу
поћи ће и борити се према свему што је заповедио Господ Бог наш
нас. И када сте сваком човеку опасали своје ратно оружје, били сте
спреман да се попне у брдо.
1:42 И рече ми Господ: Реци им: Не идите и не борите се; за
нисам међу вама; да не будете поражени пред својим непријатељима.
1:43 Тако сам вам говорио; и нисте хтели да чујете, него сте се побунили против
заповести Господњу, и пођоше дрско на брдо.
1:44 А Амореји, који су живели на тој гори, изиђоше на вас,
и прогонили су те, као што то пчеле, и уништили те у Сеиру, чак до Хорме.
1:45 И вратите се и плакате пред Господом; али Господ не послуша
гласу твоме и не слушај те.
1:46 Тако сте остали у Кадешу много дана, према данима у којима сте боравили
тамо.