Деутерономи 1:1 Ово су речи које је Мојсије рекао целом Израиљу са ове стране Јордана у пустињи, у равници наспрам Црвеног мора, између Парана, и Тофел, и Лаван, и Асерот и Дизахаб. 1:2 (Има једанаест дана пута од Хорива путем горе Сеир до Кадешбарнеа.) 1:3 И догоди се четрдесете године, једанаестог месеца, дана први дан у месецу када је Мојсије говорио синовима Израиљевим, према свему што му је Господ дао у заповести; 1:4 Након што је убио Сихона, краља Аморејаца, који се настанио Хешбон и Ог, цар васански, који је живео у Астароту у Едреју: 1:5 С ове стране Јордан, у земљи моавској, почео је Мојсије да објављује ово закон, говорећи, 1:6 Господ Бог наш рече нам на Хориву говорећи: Дуго сте живели довољно у овој гори: 1:7 Окрени се и иди и иди на гору Аморејску, и на сва места близу њега, у равници, у брдима и у долини, и на југу, и уз море, до земље Хананејци, и до Ливана, до велике реке, реке Еуфрат. 1:8 Гле, дао сам вам земљу: уђите и поседујте земљу која заклео се Господ вашим оцима, Авраму, Исаку и Јакову, да ће дати њима и њиховом потомству после њих. 1:9 И рекох вам у оно време говорећи: Не могу да вас поднесем сам сам: 1:10 Умножио вас је Господ Бог ваш, и ево, данас сте као звезде небеске за мноштво. 1:11 (Господ, Бог отаца ваших, учинио вас је хиљаду пута више јеси, и благословио те, као што ти је обећао!) 1:12 Како да сам ја носим ваш терет, и ваш терет, и ваш свађа? 1:13 Узмите себи мудре људе, и разумне, и познате међу својим племенима, и ја учиниће их владарима над вама. 1:14 А ви ми одговорите и рекосте: Добро је оно што си рекао за нас да урадимо. 1:15 Тако сам узео поглаваре ваших племена, мудре људе и познате, и направио их главе над вама, капетане над хиљадама, и капетане над стотинама, и капетани преко педесете, и капетани преко десетине, и официри међу вашим племена. 1:16 И тада сам заповедио вашим судијама говорећи: Чујте разлоге између њих своју браћу, и судите праведно између сваког човека и његовог брата, и странца који је с њим. 1:17 Не поштујете особе које суде; али ћете чути мале као као и велики; нећете се бојати лица човека; за суд је Божији: и узрок који је претешки за вас, доведите га ја ћу то чути. 1:18 И заповедио сам вам у то време све што треба да чините. 1:19 И када смо отишли са Хорива, прошли смо кроз све то велико и страшну пустињу, коју сте видели на путу до планине Амореји, како нам је заповедио Господ Бог наш; и дођосмо у Кадешбарну. 1:20 И рекох вам: дошли сте на гору Аморејску, које нам даје Господ Бог наш. 1:21 Гле, Господ Бог твој је поставио земљу пред тобом: иди горе и поседуј га, као што ти рече Господ Бог отаца твојих; бојати се не, нити се обесхрабрујте. 1:22 И приступили сте ми сваки од вас и рекли: Послаћемо људе пред нама, и они ће нам истражити земљу и јавиће нам опет којим путем треба да идемо и у које ћемо градове доћи. 1:23 И прија ми та изрека: и узех од вас дванаест људи, једног од племе: 1:24 И окрену се и попеше се на гору, и дођоше у долину од Ешкола, и претражио га. 1:25 И узели су плодове земље у своје руке и донели их доле до нас, и поново нам јави, и рече: добра је земља које нам даје Господ Бог наш. 1:26 Ипак нисте хтели да идете, него сте се побунили против заповести Господа Бога твога: 1:27 А ви сте мрмљали у својим шаторима и говорили: Пошто нас је Господ мрзео, извео нас је из земље египатске да нас преда у руку Аморејаца, да нас уништи. 1:28 Куда да идемо горе? наша браћа обесхрабрише наше срце говорећи: Народ је већи и виши од нас; градови су велики и зазидан до неба; а штавише видели смо и синове Анакимове тамо. 1:29 Тада вам рекох: Не бојте се и не бојте их се. 1:30 Господ Бог твој који иде испред тебе, он ће се борити за тебе, по свему што ти учини у Египту пред твојим очима; 1:31 И у пустињи, где си видео како је Господ Бог твој носила те, као што човек носи сина свог, на свим путем којим си ишла, док нисте дошли на ово место. 1:32 Али у овој ствари нисте веровали Господу Богу свом, 1:33 Који је ишао на пут пре тебе, да би ти тражио место за своје шаторе унутра, у ватри ноћу, да вам покажу којим путем треба да идете, и унутра облак по дану. 1:34 И чу Господ глас речи твојих, и разгневи се и закле се: говорећи, 1:35 Сигурно нико од ових људи ове зле генерације то неће видети добра земља коју сам се заклео да ћу дати вашим оцима, 1:36 Спаси Халева, сина Јефонина; он ће то видети и њему ћу дати земљу коју је газио и својој деци, јер има потпуно следио ГОСПОДА. 1:37 И Господ се разгневио на мене ради вас, говорећи: и ти ћеш не улази тамо. 1:38 Али Исус Навин, син Навин, који стоји пред тобом, нека уђе тамо: охрабри га, јер ће учинити да га наследи Израиљ. 1:39 Штавише ваша деца, за које сте рекли да треба да буду плен, и ваша деца, која у то време нису имала знања између добра и зла, они ући ће тамо, и њима ћу дати, и они ће поседују га. 1:40 Али што се тиче вас, окрените се и идите на своје путовање у пустињу пут Црвеног мора. 1:41 Тада одговористе и рекосте ми: сагрешисмо Господу поћи ће и борити се према свему што је заповедио Господ Бог наш нас. И када сте сваком човеку опасали своје ратно оружје, били сте спреман да се попне у брдо. 1:42 И рече ми Господ: Реци им: Не идите и не борите се; за нисам међу вама; да не будете поражени пред својим непријатељима. 1:43 Тако сам вам говорио; и нисте хтели да чујете, него сте се побунили против заповести Господњу, и пођоше дрско на брдо. 1:44 А Амореји, који су живели на тој гори, изиђоше на вас, и прогонили су те, као што то пчеле, и уништили те у Сеиру, чак до Хорме. 1:45 И вратите се и плакате пред Господом; али Господ не послуша гласу твоме и не слушај те. 1:46 Тако сте остали у Кадешу много дана, према данима у којима сте боравили тамо.