Бел и змај 1:1 И цар Астијаг беше сабран к оцима својим и Кир Персијски примио своје царство. 1:2 И Данило је разговарао с царем, и био почаствован изнад свих његових пријатељи. 1:3 А Вавилонци су имали идола, званог Бел, и били су потрошени на њега сваки дан дванаест великих мера финог брашна и четрдесет оваца и шест посуде са вином. 1:4 И цар му се клањаше и ишао је сваки дан да му се клања; а Данило обожавао сопственог Бога. А цар му рече: зашто не обожавати Бел? 1:5 који одговори и рече: Јер не могу да се клањам идолима направљеним рукама, него живи Бог који је створио небо и земљу и има суверенитет над свим телом. 1:6 Тада му цар рече: Зар не мислиш да је Бел Бог живи? зар не видиш колико једе и пије сваки дан? 1:7 Тада се Данило осмехну и рече: Цару, не дај се заваравати, јер је ово само глина унутра, а месинг споља, и никад ништа није јео ни пио. 1:8 И цар се разгневи, и позва своје свештенике и рече им: Ако ми не кажете ко је то што прождире ове трошкове, рећи ћете умрети. 1:9 Али ако ми можете потврдити да их Бел прождире, онда ће Данило умрети. јер је изрекао хулу на Бел. И рече Данило цару: Нека буде по речи твојој. 1:10 А свештеника у Белу било је шездесет и десет, поред својих жена и деца. И пође цар са Данилом у храм Белов. 1:11 И рекоше Белови свештеници: Ево, излазимо, а ти, царе, стави на месо, и припреми вино, и затвори врата брзо и запечати их својим сопствени печат; 1:12 А сутра када уђеш, ако не нађеш да Бел има ако све поједемо, умријећемо; иначе Данило који говори лажно против нас. 1:13 И мало су се обазирали на то, јер су испод стола направили заклон улаз, при чему су непрестано улазили и конзумирали их ствари. 1:14 Кад су они изашли, цар је ставио јело пред Бела. Сада Даниел је наредио својим слугама да донесу пепео и оне које су посипали по целом храму пред самим царем: онда је отишао изађоше и затворише врата и запечатише их царевим печатом, и тако отпутовао. 1:15 А ноћу су дошли свештеници са својим женама и децом, као они имали обичај да раде, и јели су и пили све. 1:16 Ујутру је устао цар и Данило с њим. 1:17 А цар рече: Данило, јесу ли печати цели? А он је рекао: Да, О краљу, они буду цели. 1:18 И чим је отворио терасу, цар погледа на сто, и повика из свег гласа: Велик си, Бел, и с тобом нема превара уопште. 1:19 Тада се насмеја Данило и рече цару да не улази, и рече: Ево сад плочника и добро обележи чији су ово кораци. 1:20 А цар рече: Видим кораке људи, жена и деце. И тада се краљ наљутио, 1:21 И узе свештенике са њиховим женама и децом, који му показаше тајна врата, где су улазили и конзумирали ствари које су биле на њима сто. 1:22 Зато их је цар побио и Бела предао Даниловој власти, који уништио њега и његов храм. 1:23 И на том истом месту беше велика аждаја, коју су они из Вавилона обожавао. 1:24 А цар рече Данилу: Хоћеш ли и ти рећи да је ово од месинга? гле, он живи, једе и пије; не можеш рећи да није живи бог: зато му се клањај. 1:25 Тада Данило рече цару: Поклонићу се Господу Богу своме, јер он је живи Бог. 1:26 Али пусти ме, о краљу, и ја ћу убити овог змаја без мача или особље. Цар је рекао: допуштам ти. 1:27 Тада Данило узе смолу и маст и косу, и прокухао их, и направио грудве од тога: ово је ставио у змајева уста, и тако змај се распрснуо; а Данило рече: Ево, ово сте богови обожавање. 1:28 Кад су то чули Вавилонци, наљутише се силно, и уротили се против цара говорећи: Цар постаде Јеврејин, и он уништио је Бела, убио је аждају и убио свештенике смрти. 1:29 И дођоше к цару и рекоше: Избави нам Данила, иначе ћемо уништи тебе и кућу твоју. 1:30 А када је цар видео да су га јако притиснули, принуђен, он предао им Данила: 1:31 Који га је бацио у јаму лављу где је био шест дана. 1:32 А у јами је било седам лавова, и давали су их сваки дан два леша и две овце: које им тада нису дате, на у намери да прождре Данила. 1:33 А у Јевреју је био пророк, звани Авакук, који је правио лонац, и разломи хлеб у чинији, и пође у поље да би донеси га жетеоцима. 1:34 Али анђео Господњи рече Авакуку: иди, носи вечеру која ти си у Вавилон до Данила који је у лављој јами. 1:35 А Авакук рече: Господе, никад нисам видео Вавилон; ни ја не знам где јазбина је. 1:36 Тада га анђео Господњи узе за круну и носи га за венца косе његове главе, и кроз жестину његовог духа га убацио Вавилон над јазбинама. 1:37 А Авакук повика говорећи: Данило, Данило, узми вечеру коју Бог те је послао. 1:38 А Данило рече: сетио си ме се, Боже, ни ти се остави оне који те траже и љубе. 1:39 Тако Данило устаде и једе, и анђео Господњи убаци Авакука одмах поново своје место. 1:40 Седмог дана отиде цар да оплакује Данила; у јазбину, погледа унутра, и гле, Данило седи. 1:41 Тада повика цар из свег гласа говорећи: Велика је уметност Господе Боже Данило, и нема никог другог поред тебе. 1:42 И извукао га је, и бацио оне који су му били узрок уништење у јазбину: и они су прождирани у тренутку пре његовог лице.