Бел и змај
1:1 И цар Астијаг беше сабран к оцима својим и Кир Персијски
примио своје царство.
1:2 И Данило је разговарао с царем, и био почаствован изнад свих његових
пријатељи.
1:3 А Вавилонци су имали идола, званог Бел, и били су потрошени на њега
сваки дан дванаест великих мера финог брашна и четрдесет оваца и шест
посуде са вином.
1:4 И цар му се клањаше и ишао је сваки дан да му се клања; а Данило
обожавао сопственог Бога. А цар му рече: зашто не
обожавати Бел?
1:5 који одговори и рече: Јер не могу да се клањам идолима направљеним рукама,
него живи Бог који је створио небо и земљу и има
суверенитет над свим телом.
1:6 Тада му цар рече: Зар не мислиш да је Бел Бог живи?
зар не видиш колико једе и пије сваки дан?
1:7 Тада се Данило осмехну и рече: Цару, не дај се заваравати, јер је ово само
глина унутра, а месинг споља, и никад ништа није јео ни пио.
1:8 И цар се разгневи, и позва своје свештенике и рече им:
Ако ми не кажете ко је то што прождире ове трошкове, рећи ћете
умрети.
1:9 Али ако ми можете потврдити да их Бел прождире, онда ће Данило умрети.
јер је изрекао хулу на Бел. И рече Данило цару:
Нека буде по речи твојој.
1:10 А свештеника у Белу било је шездесет и десет, поред својих жена и
деца. И пође цар са Данилом у храм Белов.
1:11 И рекоше Белови свештеници: Ево, излазимо, а ти, царе, стави на месо,
и припреми вино, и затвори врата брзо и запечати их својим
сопствени печат;
1:12 А сутра када уђеш, ако не нађеш да Бел има
ако све поједемо, умријећемо; иначе Данило који говори
лажно против нас.
1:13 И мало су се обазирали на то, јер су испод стола направили заклон
улаз, при чему су непрестано улазили и конзумирали их
ствари.
1:14 Кад су они изашли, цар је ставио јело пред Бела. Сада Даниел
је наредио својим слугама да донесу пепео и оне које су посипали
по целом храму пред самим царем: онда је отишао
изађоше и затворише врата и запечатише их царевим печатом, и
тако отпутовао.
1:15 А ноћу су дошли свештеници са својим женама и децом, као они
имали обичај да раде, и јели су и пили све.
1:16 Ујутру је устао цар и Данило с њим.
1:17 А цар рече: Данило, јесу ли печати цели? А он је рекао: Да, О
краљу, они буду цели.
1:18 И чим је отворио терасу, цар погледа на сто,
и повика из свег гласа: Велик си, Бел, и с тобом нема
превара уопште.
1:19 Тада се насмеја Данило и рече цару да не улази, и
рече: Ево сад плочника и добро обележи чији су ово кораци.
1:20 А цар рече: Видим кораке људи, жена и деце. И
тада се краљ наљутио,
1:21 И узе свештенике са њиховим женама и децом, који му показаше
тајна врата, где су улазили и конзумирали ствари које су биле на њима
сто.
1:22 Зато их је цар побио и Бела предао Даниловој власти, који
уништио њега и његов храм.
1:23 И на том истом месту беше велика аждаја, коју су они из Вавилона
обожавао.
1:24 А цар рече Данилу: Хоћеш ли и ти рећи да је ово од месинга?
гле, он живи, једе и пије; не можеш рећи да није
живи бог: зато му се клањај.
1:25 Тада Данило рече цару: Поклонићу се Господу Богу своме, јер он
је живи Бог.
1:26 Али пусти ме, о краљу, и ја ћу убити овог змаја без мача или
особље. Цар је рекао: допуштам ти.
1:27 Тада Данило узе смолу и маст и косу, и прокухао их,
и направио грудве од тога: ово је ставио у змајева уста, и тако
змај се распрснуо; а Данило рече: Ево, ово сте богови
обожавање.
1:28 Кад су то чули Вавилонци, наљутише се силно, и
уротили се против цара говорећи: Цар постаде Јеврејин, и он
уништио је Бела, убио је аждају и убио свештенике
смрти.
1:29 И дођоше к цару и рекоше: Избави нам Данила, иначе ћемо
уништи тебе и кућу твоју.
1:30 А када је цар видео да су га јако притиснули, принуђен, он
предао им Данила:
1:31 Који га је бацио у јаму лављу где је био шест дана.
1:32 А у јами је било седам лавова, и давали су их сваки дан
два леша и две овце: које им тада нису дате, на
у намери да прождре Данила.
1:33 А у Јевреју је био пророк, звани Авакук, који је правио лонац,
и разломи хлеб у чинији, и пође у поље да би
донеси га жетеоцима.
1:34 Али анђео Господњи рече Авакуку: иди, носи вечеру која
ти си у Вавилон до Данила који је у лављој јами.
1:35 А Авакук рече: Господе, никад нисам видео Вавилон; ни ја не знам где
јазбина је.
1:36 Тада га анђео Господњи узе за круну и носи га за венца
косе његове главе, и кроз жестину његовог духа га убацио
Вавилон над јазбинама.
1:37 А Авакук повика говорећи: Данило, Данило, узми вечеру коју Бог
те је послао.
1:38 А Данило рече: сетио си ме се, Боже, ни ти се
остави оне који те траже и љубе.
1:39 Тако Данило устаде и једе, и анђео Господњи убаци Авакука
одмах поново своје место.
1:40 Седмог дана отиде цар да оплакује Данила;
у јазбину, погледа унутра, и гле, Данило седи.
1:41 Тада повика цар из свег гласа говорећи: Велика је уметност Господе Боже
Данило, и нема никог другог поред тебе.
1:42 И извукао га је, и бацио оне који су му били узрок
уништење у јазбину: и они су прождирани у тренутку пре његовог
лице.