Барух 2:1 Зато је Господ извршио своју реч коју је изрекао нас, и против наших судија који су судили Израиљу, и против наших царева, и против наших кнезова и против људи Израиља и Јуде, 2:2 Да нанесе на нас велике пошасти, какве се никада нису догодиле у целини небо, као што се догодило у Јерусалиму, према стварима које били су написани у Мојсијевом закону; 2:3 Да човек једе тело свог сина и месо своје кћери. 2:4 Штавише, он их је предао да буду потчињени свим царствима који су око нас, да буду као срамота и пустош међу свима народ унаоколо, где их је Господ расејао. 2:5 Тако смо били оборени, а не узвишени, јер смо сагрешили Господа Бога нашега, и не послушаше глас Његов. 2:6 Господу Богу нашем припада правда, а нама и нашим оци отварају срамоту, као што се јавља данас. 2:7 Јер дођоше на нас све ове пошасти које је Господ објавио против нас 2:8 Али зар се нисмо молили пред Господом да свакога обратимо из маште његовог рђавог срца. 2:9 Зато нас је Господ чувао од зла, и Господ је донео на нама: јер је праведан Господ у свим делима својим која има заповедио нам је. 2:10 Али ми нисмо послушали његов глас, да ходимо по заповестима Господа које је поставио пред нас. 2:11 И сада, Господе Боже Израиљев, који си извео свој народ из земље земља египатска са снажном руком и високом мишицом и са знацима и са чуда, и са великом снагом, и стекао себи име, као јавља се данас: 2:12 Господе Боже наш, сагрешили смо, учинили смо безбожништво, поступили смо неправедно у свим уредбама твојим. 2:13 Нека се гнев твој одврати од нас, јер смо малобројни међу незнабошцима, где си нас расејао. 2:14 Услиши, Господе, молитве наше и молбе наше, и избави нас за своје себе ради, и дај нам наклоност у очима оних који су нас водили далеко: 2:15 Да зна сва земља да си ти Господ Бог наш, јер Израиљ и његово потомство се зове твојим именом. 2:16 Господе, погледај доле из свете куће Твоје и погледај нас: поклони се своме ухо, Господе, да нас услиши. 2:17 Отвори очи своје и гле; за мртве који су у гробовима, чији душе се узимају из тела, неће дати ни Господу похвала ни правда: 2:18 Али душа која је веома узнемирена, која је погнута и слаба, и очи које изневере и гладна душа даће ти хвалу и правда, Господе. 2:19 Зато се не молимо пред тобом, Господе наш Боже, за правду отаца наших и царева наших. 2:20 Јер си послао свој гнев и гнев на нас, као што си говоре слуге твоје пророци говорећи: 2:21 Овако вели Господ: Погните рамена своја да служите цару Вавилон: тако ћете остати у земљи коју сам дао вашим оцима. 2:22 Али ако не чујете глас Господњи да служите цару Вавилон, 2:23 Учинићу да престанем из Јудиних градова и споља Јерусалим, глас весеља и глас радости, глас младожења и глас невесте: и сва земља биће пуста од становника. 2:24 Али ми нисмо хтели да послушамо глас твој да служимо цару вавилонском. зато си исправио речи које си говорио својим слуге пророци, наиме, да кости наших царева, и кости наших отаца, треба скинути са свог места. 2:25 И гле, они су избачени на дневну жегу и на мраз ноћи, и умрли су у великим бедама од глади, од мача и од помор. 2:26 И кућу која се зове твојим именом ти си опустошио, као што је да се види данас због злоће дома Израиљевог и кућа Јудина. 2:27 Господе Боже наш, поступио си са нама по свој доброти својој, и по свој тој великој милости твојој, 2:28 Као што си рекао преко слуге свог Мојсија у дан када си заповедио да напише закон пред синовима Израиљевим говорећи: 2:29 Ако не чујете глас мој, сигурно ће бити ово велико мноштво претворио се у мали број међу народима, где ћу их расејати. 2:30 Јер сам знао да ме неће чути, јер је то тврдоврат људи: али у земљи ропства свог ће се сећати себе. 2:31 И познаће да сам ја Господ Бог њихов, јер ћу им дати срце и уши да чују: 2:32 И хвалиће ме у земљи свог ропства и размишљаће о њој моје име, 2:33 И вратите се од укочених врата њихових и од злих дела њихових, јер они сећаће се пута својих отаца који су сагрешили пред Господом. 2:34 И поново ћу их довести у земљу коју сам обећао заклетвом својим очевима, Авраму, Исаку и Јакову, и они ће бити господари од тога: и повећаћу их, и неће се смањити. 2:35 И склопићу са њима вечни завет да ћу им бити Бог, и они ће бити мој народ, и нећу више гонити свој народ Израиљев из земље коју сам им дао.