Барух
2:1 Зато је Господ извршио своју реч коју је изрекао
нас, и против наших судија који су судили Израиљу, и против наших царева,
и против наших кнезова и против људи Израиља и Јуде,
2:2 Да нанесе на нас велике пошасти, какве се никада нису догодиле у целини
небо, као што се догодило у Јерусалиму, према стварима које
били су написани у Мојсијевом закону;
2:3 Да човек једе тело свог сина и месо своје
кћери.
2:4 Штавише, он их је предао да буду потчињени свим царствима
који су око нас, да буду као срамота и пустош међу свима
народ унаоколо, где их је Господ расејао.
2:5 Тако смо били оборени, а не узвишени, јер смо сагрешили
Господа Бога нашега, и не послушаше глас Његов.
2:6 Господу Богу нашем припада правда, а нама и нашим
оци отварају срамоту, као што се јавља данас.
2:7 Јер дођоше на нас све ове пошасти које је Господ објавио
против нас
2:8 Али зар се нисмо молили пред Господом да свакога обратимо
из маште његовог рђавог срца.
2:9 Зато нас је Господ чувао од зла, и Господ је донео
на нама: јер је праведан Господ у свим делима својим која има
заповедио нам је.
2:10 Али ми нисмо послушали његов глас, да ходимо по заповестима
Господа које је поставио пред нас.
2:11 И сада, Господе Боже Израиљев, који си извео свој народ из земље
земља египатска са снажном руком и високом мишицом и са знацима и са
чуда, и са великом снагом, и стекао себи име, као
јавља се данас:
2:12 Господе Боже наш, сагрешили смо, учинили смо безбожништво, поступили смо
неправедно у свим уредбама твојим.
2:13 Нека се гнев твој одврати од нас, јер смо малобројни међу незнабошцима,
где си нас расејао.
2:14 Услиши, Господе, молитве наше и молбе наше, и избави нас за своје
себе ради, и дај нам наклоност у очима оних који су нас водили
далеко:
2:15 Да зна сва земља да си ти Господ Бог наш, јер
Израиљ и његово потомство се зове твојим именом.
2:16 Господе, погледај доле из свете куће Твоје и погледај нас: поклони се своме
ухо, Господе, да нас услиши.
2:17 Отвори очи своје и гле; за мртве који су у гробовима, чији
душе се узимају из тела, неће дати ни Господу
похвала ни правда:
2:18 Али душа која је веома узнемирена, која је погнута и слаба, и
очи које изневере и гладна душа даће ти хвалу и
правда, Господе.
2:19 Зато се не молимо пред тобом, Господе наш
Боже, за правду отаца наших и царева наших.
2:20 Јер си послао свој гнев и гнев на нас, као што си
говоре слуге твоје пророци говорећи:
2:21 Овако вели Господ: Погните рамена своја да служите цару
Вавилон: тако ћете остати у земљи коју сам дао вашим оцима.
2:22 Али ако не чујете глас Господњи да служите цару
Вавилон,
2:23 Учинићу да престанем из Јудиних градова и споља
Јерусалим, глас весеља и глас радости, глас
младожења и глас невесте: и сва земља биће
пуста од становника.
2:24 Али ми нисмо хтели да послушамо глас твој да служимо цару вавилонском.
зато си исправио речи које си говорио својим
слуге пророци, наиме, да кости наших царева, и
кости наших отаца, треба скинути са свог места.
2:25 И гле, они су избачени на дневну жегу и на мраз
ноћи, и умрли су у великим бедама од глади, од мача и од
помор.
2:26 И кућу која се зове твојим именом ти си опустошио, као што је
да се види данас због злоће дома Израиљевог и
кућа Јудина.
2:27 Господе Боже наш, поступио си са нама по свој доброти својој, и
по свој тој великој милости твојој,
2:28 Као што си рекао преко слуге свог Мојсија у дан када си заповедио
да напише закон пред синовима Израиљевим говорећи:
2:29 Ако не чујете глас мој, сигурно ће бити ово велико мноштво
претворио се у мали број међу народима, где ћу их расејати.
2:30 Јер сам знао да ме неће чути, јер је то тврдоврат
људи: али у земљи ропства свог ће се сећати
себе.
2:31 И познаће да сам ја Господ Бог њихов, јер ћу им дати
срце и уши да чују:
2:32 И хвалиће ме у земљи свог ропства и размишљаће о њој
моје име,
2:33 И вратите се од укочених врата њихових и од злих дела њихових, јер они
сећаће се пута својих отаца који су сагрешили пред Господом.
2:34 И поново ћу их довести у земљу коју сам обећао заклетвом
својим очевима, Авраму, Исаку и Јакову, и они ће бити господари
од тога: и повећаћу их, и неће се смањити.
2:35 И склопићу са њима вечни завет да ћу им бити Бог, и
они ће бити мој народ, и нећу више гонити свој народ Израиљев
из земље коју сам им дао.