Тхе Ацтс
23:1 А Павле, озбиљно гледајући на сабор, рече: људи и браћо, ја
живели чисте савести пред Богом до данас.
23:2 И првосвештеник Ананија заповеди онима који су стајали поред њега да побију
него на уста.
23:3 Тада му Павле рече: Бог ће те ударити, зиде бели, јер
седиш да ми судиш по закону и заповедаш да ме побију
супротно закону?
23:4 А они који су стајали рекоше: грдите ли првосвештеника Божијег?
23:5 Тада Павле рече: Нисам знао, браћо, да је он првосвештеник, јер
писано је: Не говори рђаво о владару народа свога.
23:6 Али када је Павле схватио да су један део садукеји, а други
Фарисеји, повикао је на сабору: Људи браћо, ја сам а
Фарисеј, син фарисејев: наде и васкрсења
мртав сам доведен у питање.
23:7 И кад он то рече, настане раздор између фарисеја
и садукеји: и народ се подели.
23:8 Јер садукеји кажу да нема васкрсења, ни анђела, ни
духа: али фарисеји исповедају и једно и друго.
23:9 И подиже се велики вапај, и књижевници који беху од фарисеја
део устаде и подвиза се говорећи: Не налазимо зла у овом човеку;
дух или анђео му је говорио, немојмо се борити против Бога.
23:10 А када је настала велика неслога, поглавар, бојећи се да не
Павла је требало повући у комаде, командовао је војницима
да сиђе и да га на силу узме међу њих и да га доведе
у замак.
23:11 И следеће ноћи Господ стаде крај њега и рече: Буди добар
навијај, Павле, јер као што си сведочио о мени у Јерусалиму, тако мораш и ти
сведочи и у Риму.
23:12 И када је дан, неки од Јевреја су се удружили и свезали
сами под проклетством, говорећи да неће ни јести ни пити
док нису убили Павла.
23:13 И било их је више од четрдесет који су направили ову заверу.
23:14 И дођоше првосвештеничким и старешинама и рекоше: везали смо
сами под великим проклетством, да нећемо ништа јести док не будемо имали
убио Павла.
23:15 Сада, дакле, ви са Већем покажите поглавару да он
сутра га довести доле, као да бисте нешто питали
још савршеније у вези са њим: и ми, или кад год се он приближи, спремни смо
да га убије.
23:16 А када је син Павлове сестре чуо за њихову засједу, отишао је и
ушао у замак и рекао Павлу.
23:17 Тада Павле дозва једног од стотника и рече: Донеси ово
младића заповеднику, јер он има нешто да каже
него.
23:18 И узе га и доведе до поглавара и рече: Павле
затвореник ме је позвао к себи и молио ме да доведем овог младића
тебе, који имаш нешто да ти каже.
23:19 Тада га поглавар узе за руку и оде с њим у страну
насамо, и упита га: Шта то имаш да ми кажеш?
23:20 А он рече: Јевреји су се сложили да те желе да хоћеш
доведи Павла сутра у савет, као да ће се распитати
нешто од њега савршеније.
23:21 Али не попуштај им, јер они чекају он од њих
више од четрдесет људи, који су се обавезали заклетвом, да они
неће ни јести ни пити док га не убију: а сада су
спреман, тражи обећање од тебе.
23:22 Тада је поглавар пустио младића да оде и заповедио му: види
не говори никоме да си ми ово показао.
23:23 И дозва два центуриона говорећи: Припреми две стотине
војници да иду у Цезареју, а коњаници шездесет и десет, и
копљаника две стотине, у трећи час ноћи;
23:24 И дајте им звери, да наметну Павла и доведу га здравог
до Феликса намесника.
23:25 И написао је писмо на овај начин:
23:26 Клаудије Лисије прелепом намеснику Феликсу шаље поздрав.
23:27 Овај човек је узет од Јевреја, и требало је да буде убијен од њих:
тада сам дошао са војском, и избавио га, схвативши да јесте
а Римљанин.
23:28 И када сам знао разлог због којег су га оптужили, ја
извео га у свој савет:
23:29 За које сам сматрао да су оптужени за питања њиховог закона, али да јесу
ништа није оптужено што би било достојно смрти или окова.
23:30 И кад ми је речено како су Јевреји чекали човека, послао сам
одмах теби и заповеди и тужитељима својим да кажу
пред тобом шта су имали против њега. Збогом.
23:31 Тада војници, како им је заповеђено, узеше Павла и доведоше га
ноћу у Антипатрис.
23:32 Сутрадан су оставили коњанике да иду с њим и вратили се у
замак:
23:33 Који, када су дошли у Кесарију и предали посланицу св
намјесника, изложио је и Павла пред њим.
23:34 И када је гувернер прочитао писмо, упитао је из које је покрајине
био. А кад је схватио да је из Киликије;
23:35 Послушаћу те, рече он, кад дођу и твоји тужитељи. И он
заповедио да га држе у Иродовој судници.