Тхе Ацтс 23:1 А Павле, озбиљно гледајући на сабор, рече: људи и браћо, ја живели чисте савести пред Богом до данас. 23:2 И првосвештеник Ананија заповеди онима који су стајали поред њега да побију него на уста. 23:3 Тада му Павле рече: Бог ће те ударити, зиде бели, јер седиш да ми судиш по закону и заповедаш да ме побију супротно закону? 23:4 А они који су стајали рекоше: грдите ли првосвештеника Божијег? 23:5 Тада Павле рече: Нисам знао, браћо, да је он првосвештеник, јер писано је: Не говори рђаво о владару народа свога. 23:6 Али када је Павле схватио да су један део садукеји, а други Фарисеји, повикао је на сабору: Људи браћо, ја сам а Фарисеј, син фарисејев: наде и васкрсења мртав сам доведен у питање. 23:7 И кад он то рече, настане раздор између фарисеја и садукеји: и народ се подели. 23:8 Јер садукеји кажу да нема васкрсења, ни анђела, ни духа: али фарисеји исповедају и једно и друго. 23:9 И подиже се велики вапај, и књижевници који беху од фарисеја део устаде и подвиза се говорећи: Не налазимо зла у овом човеку; дух или анђео му је говорио, немојмо се борити против Бога. 23:10 А када је настала велика неслога, поглавар, бојећи се да не Павла је требало повући у комаде, командовао је војницима да сиђе и да га на силу узме међу њих и да га доведе у замак. 23:11 И следеће ноћи Господ стаде крај њега и рече: Буди добар навијај, Павле, јер као што си сведочио о мени у Јерусалиму, тако мораш и ти сведочи и у Риму. 23:12 И када је дан, неки од Јевреја су се удружили и свезали сами под проклетством, говорећи да неће ни јести ни пити док нису убили Павла. 23:13 И било их је више од четрдесет који су направили ову заверу. 23:14 И дођоше првосвештеничким и старешинама и рекоше: везали смо сами под великим проклетством, да нећемо ништа јести док не будемо имали убио Павла. 23:15 Сада, дакле, ви са Већем покажите поглавару да он сутра га довести доле, као да бисте нешто питали још савршеније у вези са њим: и ми, или кад год се он приближи, спремни смо да га убије. 23:16 А када је син Павлове сестре чуо за њихову засједу, отишао је и ушао у замак и рекао Павлу. 23:17 Тада Павле дозва једног од стотника и рече: Донеси ово младића заповеднику, јер он има нешто да каже него. 23:18 И узе га и доведе до поглавара и рече: Павле затвореник ме је позвао к себи и молио ме да доведем овог младића тебе, који имаш нешто да ти каже. 23:19 Тада га поглавар узе за руку и оде с њим у страну насамо, и упита га: Шта то имаш да ми кажеш? 23:20 А он рече: Јевреји су се сложили да те желе да хоћеш доведи Павла сутра у савет, као да ће се распитати нешто од њега савршеније. 23:21 Али не попуштај им, јер они чекају он од њих више од четрдесет људи, који су се обавезали заклетвом, да они неће ни јести ни пити док га не убију: а сада су спреман, тражи обећање од тебе. 23:22 Тада је поглавар пустио младића да оде и заповедио му: види не говори никоме да си ми ово показао. 23:23 И дозва два центуриона говорећи: Припреми две стотине војници да иду у Цезареју, а коњаници шездесет и десет, и копљаника две стотине, у трећи час ноћи; 23:24 И дајте им звери, да наметну Павла и доведу га здравог до Феликса намесника. 23:25 И написао је писмо на овај начин: 23:26 Клаудије Лисије прелепом намеснику Феликсу шаље поздрав. 23:27 Овај човек је узет од Јевреја, и требало је да буде убијен од њих: тада сам дошао са војском, и избавио га, схвативши да јесте а Римљанин. 23:28 И када сам знао разлог због којег су га оптужили, ја извео га у свој савет: 23:29 За које сам сматрао да су оптужени за питања њиховог закона, али да јесу ништа није оптужено што би било достојно смрти или окова. 23:30 И кад ми је речено како су Јевреји чекали човека, послао сам одмах теби и заповеди и тужитељима својим да кажу пред тобом шта су имали против њега. Збогом. 23:31 Тада војници, како им је заповеђено, узеше Павла и доведоше га ноћу у Антипатрис. 23:32 Сутрадан су оставили коњанике да иду с њим и вратили се у замак: 23:33 Који, када су дошли у Кесарију и предали посланицу св намјесника, изложио је и Павла пред њим. 23:34 И када је гувернер прочитао писмо, упитао је из које је покрајине био. А кад је схватио да је из Киликије; 23:35 Послушаћу те, рече он, кад дођу и твоји тужитељи. И он заповедио да га држе у Иродовој судници.