2 Самуел 21:1 Тада је била глад у дане Давидове три године, годину касније године; и Давид упита Господа. А Господ одговори: То је за Саула, и за његову крваву кућу, јер је побио Гаваонце. 21:2 И позва цар Гаваонце и рече им; (сада Гаваонци нису били од синова Израиљевих, него од остатка Аморејци; а синови Израиљеви су им се заклели настојао да их убије у својој ревности према синовима Израиља и Јуде.) 21:3 Зато Давид рече Гавоонима: Шта да вам учиним? и којим ћу извршити помирење да бисте благословили наследство од ГОСПОДА? 21:4 И рекоше му Гавоонци: Нећемо имати сребра ни злата Саула, нити од његове куће; ни за нас нећеш убити човека Израел. А он рече: Што кажете, то ћу вам учинити. 21:5 А они одговорише цару: Човек који нас је прогутао и који је смислио против нас да треба да будемо уништени од останка у било ком од обале Израела, 21:6 Нека нам се преда седам људи његових синова, па ћемо их обесити Господу у Гиви Сауловој коју је Господ изабрао. И краљ рекао: даћу им. 21:7 Али цар је поштедео Мефивостеја, сина Јонатана, сина Сауловог, због заклетве Господње која је била између њих између Давида и Јонатан, син Саулов. 21:8 Али цар узе два сина Риспе, кћери Ајине, коју је она роди Саулу, Армонију и Мефивостеју; и пет синова Михалових ћерка Саулова, коју је васпитала за Адриила, сина Варзилајевог Мехолат: 21:9 И предао их је у руке Гавоонима, и они су обешени на брду пред Господом; и падоше свих седам заједно и погубљени су у дане жетве, у првим данима, у почетак жетве јечма. 21:10 И Риспа, кћи Ајина, узе костријет и простре јој га на стени, од почетка жетве до пада воде њих са неба, и није дозволио ни птицама небеским да почивају на њима њих дању, ни звери пољске ноћу. 21:11 И јави се Давиду шта је Риспа, кћи Ајина, наложница Саул, урадио је. 21:12 И Давид оде и узе кости Саулове и кости Јонатанове његове син од људи из Јависа Гилеада, који су их украли са улице из Витшана, где су их Филистеји обесили, када су Филистеји убио Саула у Гилбои: 21:13 И изнесе оданде кости Саулове и кости Јонатан његов син; и скупљаше кости обешених. 21:14 И кости Саула и Јонатана његовог сина сахранише у земљи Венијамин у Зели, у гробу његовог оца Киса; и они извршио све што је цар заповедио. И после тога Бог је био умољен за земљу. 21:15 Штавише, Филистејци су поново ратовали са Израиљем; и Давид је отишао доле и његове слуге с њим, и борио се против Филистејаца Давид се онесвестио. 21:16 И Ишбибеноб, који је био од синова дива, чија је тежина копље је било тешко три стотине сикела од месинга и било је опасано новим мачем за који се мислило да је убио Давида. 21:17 Али Ависај, син Серуин, помогао му је и побио Филистејца, и убио га. Тада му се Давидови људи заклеше говорећи: Ти ћеш не иди више с нама у бој, да не угасиш светлост Израел. 21:18 И догоди се после тога да поново дође до битке са Филистејци у Гобу; тада је Сибехај Хусаћанин убио Сафа, који је био од џиновских синова. 21:19 И опет је била битка у Гобу са Филистејцима, где је Елханан син Јаареоргимов, Витлејемац, убио је брата Голијата Гитита, чије је копље било као ткачка греда. 21:20 И још је била битка у Гату, где беше човек великог раста, који је имао на свакој руци шест прстију, а на свакој нози шест прстију, четири и двадесет на броју; и он се такође родио диву. 21:21 И када је пркосио Израиљу, Јонатан, син Шиме, брата Давид га је убио. 21:22 Ова четворица су рођена диву у Гату и пала су од руке Давида и руком његових слугу.