2 Самуел
21:1 Тада је била глад у дане Давидове три године, годину касније
године; и Давид упита Господа. А Господ одговори: То је за
Саула, и за његову крваву кућу, јер је побио Гаваонце.
21:2 И позва цар Гаваонце и рече им; (сада
Гаваонци нису били од синова Израиљевих, него од остатка
Аморејци; а синови Израиљеви су им се заклели
настојао да их убије у својој ревности према синовима Израиља и Јуде.)
21:3 Зато Давид рече Гавоонима: Шта да вам учиним? и
којим ћу извршити помирење да бисте благословили наследство
од ГОСПОДА?
21:4 И рекоше му Гавоонци: Нећемо имати сребра ни злата
Саула, нити од његове куће; ни за нас нећеш убити човека
Израел. А он рече: Што кажете, то ћу вам учинити.
21:5 А они одговорише цару: Човек који нас је прогутао и који је смислио
против нас да треба да будемо уништени од останка у било ком од
обале Израела,
21:6 Нека нам се преда седам људи његових синова, па ћемо их обесити
Господу у Гиви Сауловој коју је Господ изабрао. И краљ
рекао: даћу им.
21:7 Али цар је поштедео Мефивостеја, сина Јонатана, сина Сауловог,
због заклетве Господње која је била између њих између Давида и
Јонатан, син Саулов.
21:8 Али цар узе два сина Риспе, кћери Ајине, коју је она
роди Саулу, Армонију и Мефивостеју; и пет синова Михалових
ћерка Саулова, коју је васпитала за Адриила, сина Варзилајевог
Мехолат:
21:9 И предао их је у руке Гавоонима, и они су обешени
на брду пред Господом; и падоше свих седам заједно и
погубљени су у дане жетве, у првим данима, у
почетак жетве јечма.
21:10 И Риспа, кћи Ајина, узе костријет и простре јој га
на стени, од почетка жетве до пада воде
њих са неба, и није дозволио ни птицама небеским да почивају на њима
њих дању, ни звери пољске ноћу.
21:11 И јави се Давиду шта је Риспа, кћи Ајина, наложница
Саул, урадио је.
21:12 И Давид оде и узе кости Саулове и кости Јонатанове његове
син од људи из Јависа Гилеада, који су их украли са улице
из Витшана, где су их Филистеји обесили, када су Филистеји
убио Саула у Гилбои:
21:13 И изнесе оданде кости Саулове и кости
Јонатан његов син; и скупљаше кости обешених.
21:14 И кости Саула и Јонатана његовог сина сахранише у земљи
Венијамин у Зели, у гробу његовог оца Киса; и они
извршио све што је цар заповедио. И после тога Бог је био умољен
за земљу.
21:15 Штавише, Филистејци су поново ратовали са Израиљем; и Давид је отишао
доле и његове слуге с њим, и борио се против Филистејаца
Давид се онесвестио.
21:16 И Ишбибеноб, који је био од синова дива, чија је тежина
копље је било тешко три стотине сикела од месинга и било је опасано
новим мачем за који се мислило да је убио Давида.
21:17 Али Ависај, син Серуин, помогао му је и побио Филистејца,
и убио га. Тада му се Давидови људи заклеше говорећи: Ти ћеш
не иди више с нама у бој, да не угасиш светлост
Израел.
21:18 И догоди се после тога да поново дође до битке са
Филистејци у Гобу; тада је Сибехај Хусаћанин убио Сафа, који је био
од џиновских синова.
21:19 И опет је била битка у Гобу са Филистејцима, где је Елханан
син Јаареоргимов, Витлејемац, убио је брата Голијата
Гитита, чије је копље било као ткачка греда.
21:20 И још је била битка у Гату, где беше човек великог раста,
који је имао на свакој руци шест прстију, а на свакој нози шест прстију, четири и
двадесет на броју; и он се такође родио диву.
21:21 И када је пркосио Израиљу, Јонатан, син Шиме, брата
Давид га је убио.
21:22 Ова четворица су рођена диву у Гату и пала су од руке
Давида и руком његових слугу.