2 Самуел 18:1 И Давид је избројао народ који је био с њим и поставио заповеднике хиљаде и стотине капетана над њима. 18:2 И Давид посла трећину народа под Јоавову руку, а трећи део под руком Ависаја, сина Серујиног, Јоавовог брата, а трећи део под руком Итаја Гитијана. И тхе цар рече народу: и ја ћу сигурно изаћи с вама. 18:3 Али народ одговори: Не излазиш, јер ако побегнемо, неће бринути за нас; ни ако половина нас умре, они неће бринути за њих нас: али сада вредиш десет хиљада нас: дакле сада јесте боље да нам помогнеш из града. 18:4 А цар им рече: учинићу шта вам се чини. И тхе краљ је стајао крај капије, а сав народ је изашао на стотине и хиљадама. 18:5 И заповеди цар Јоаву и Ависају и Итају, говорећи: Поступите благо ради мене са младићем, чак и са Авесаломом. И сав народ чуо када је краљ дао налог свим капетанима у вези са Авесаломом. 18:6 Тако је народ изашао у поље против Израиља, и битка је била у шуми Јефремовој; 18:7 Где је народ Израиљев био побијен пред Давидовим слугама, и тог дана дошло је до великог покоља од двадесет хиљада људи. 18:8 Јер се битка распршила по целој земљи, и дрво је тог дана прогутало више људи него мач. 18:9 И Авесалом срете Давидове слуге. И Авесалом је јахао на мазги, и мазга је зашла под дебеле гране великог храста, и ухватила се за главу ухвати храста, и узнесе се између неба и земље; а мазга која је била под њим отиђе. 18:10 И један човек виде то, и јави Јоаву, и рече: Ево, видео сам Авесалома обешен у храст. 18:11 И Јоав рече човеку који му је рекао: И гле, ти си га видео, и зашто га ниси тукао на земљу? а ја бих дао ти десет сикала сребра и један појас. 18:12 А човек рече Јоаву: Иако бих добио хиљаду сикела сребра у руци својој, али не бих пружио руку своју на царев син: јер што смо чули, цар је задужио тебе и Ависаја и Итаи, говорећи: Чувај се да се нико не дотакне младића Авесалома. 18:13 У супротном, ја бих направио лаж против свог живота: јер нема ствари сакривене од цара, а ти би сам поставио себе против мене. 18:14 Тада Јоав рече: Не могу тако остати с тобом. И узео је три стрелице у његову руку и пробио их кроз срце Авесаломово док је био ипак жив усред храста. 18:15 И десет младића који су носили Јоавове оклопе опколише и ударише Авесалом, и убио га. 18:16 И затруби Јоав у трубу, и народ се вратио из гоњења Израел: јер Јоав је задржавао народ. 18:17 И узеше Авесалома, и бацише га у велику јаму у шуми, и метну на њега велику гомилу камења, и сав Израиљ побеже сваки свом шатору. 18:18 А Авесалом је за свог живота узео и подигао себи а стуб, који је у долини царевој: јер рече: немам сина да чувам име моје у спомен: и он назва стуб својим именом: и зове се до данас Авесаломово место. 18:19 Тада рече Ахимаас, син Садоков: Пусти ме да трчим и носим цара вести, како га је Господ осветио од његових непријатеља. 18:20 И Јоав му рече: Нећеш носити вести данас, али ти носићеш вести другог дана, али данас нећеш носити вести, јер је царев син мртав. 18:21 Тада Јоав рече Кусију: Иди реци цару шта си видео. И Цусхи поклони се Јоаву и потрча. 18:22 Тада Ахимаас, син Садоков, још једном рече Јоаву: Али како год, нека и ја, молим те, трчим за Кушијем. А Јоав рече: „Зашто ће бежиш, сине мој, видећи да немаш вести спремне? 18:23 Али како год, рекао је, пусти ме да бежим. А он му рече: бежи. Онда Ахимаас је потрчао низ равницу и прегазио Кусија. 18:24 И Давид седе између две капије, и стражар се попе на кров преко капије до зида, и подигао очи, и погледао: и гле човека који трчи сам. 18:25 А стражар повика и јави цару. А цар рече: ако буде сам, има вести у његовим устима. И он брзо приђе и приближи се. 18:26 И стражар угледа другог човека како трчи, и повика стражар вратар и рече: Ето другог човека који трчи сам. И краљ рече: Он такође доноси вести. 18:27 А стражар рече: Ја мислим да је трчање првога слично трчање Ахимаса, сина Садоковог. А цар рече: Он је добар човек, и долази са добром вешћу. 18:28 А Ахимаас позва и рече цару: Све је добро. И пао је спусти се на земљу пред царем и рече: Благословен Господ Бог твој, који је предао људе који су подигли своје руку на мог господара краља. 18:29 А цар рече: Да ли је младић Авесалом сигуран? А Ахимаас одговори: Кад је Јоав послао царевог слугу, а мене твог слугу, видео сам великог метеж, али нисам знао шта је то. 18:30 А цар му рече: Склони се и стани овде. И окренуо се у страну, и стајао мирно. 18:31 И гле, дође Куши; а Куши рече: „Вест, господару мој краљу, јер ГОСПОД те осветио данас од свих оних који су устали против те. 18:32 И цар рече Кусију: Да ли је младић Авесалом сигуран? И Цусхи одговори: Непријатељи мога господара цара и сви који устају против да ти наудиш, буди као тај младић. 18:33 И цар се јако потресе, и попе се у одају преко капије, и заплака; и док је ишао, овако рече: сине мој Авесаломе, сине мој, сине мој Авесаломе! да ли бих, Боже, умро за тебе, о Авесаломе, сине мој, сине мој!