2 Самуел
18:1 И Давид је избројао народ који је био с њим и поставио заповеднике
хиљаде и стотине капетана над њима.
18:2 И Давид посла трећину народа под Јоавову руку,
а трећи део под руком Ависаја, сина Серујиног, Јоавовог
брата, а трећи део под руком Итаја Гитијана. И тхе
цар рече народу: и ја ћу сигурно изаћи с вама.
18:3 Али народ одговори: Не излазиш, јер ако побегнемо,
неће бринути за нас; ни ако половина нас умре, они неће бринути за њих
нас: али сада вредиш десет хиљада нас: дакле сада јесте
боље да нам помогнеш из града.
18:4 А цар им рече: учинићу шта вам се чини. И тхе
краљ је стајао крај капије, а сав народ је изашао на стотине и
хиљадама.
18:5 И заповеди цар Јоаву и Ависају и Итају, говорећи: Поступите благо
ради мене са младићем, чак и са Авесаломом. И сав народ
чуо када је краљ дао налог свим капетанима у вези са Авесаломом.
18:6 Тако је народ изашао у поље против Израиља, и битка је била
у шуми Јефремовој;
18:7 Где је народ Израиљев био побијен пред Давидовим слугама, и
тог дана дошло је до великог покоља од двадесет хиљада људи.
18:8 Јер се битка распршила по целој земљи, и
дрво је тог дана прогутало више људи него мач.
18:9 И Авесалом срете Давидове слуге. И Авесалом је јахао на мазги, и
мазга је зашла под дебеле гране великог храста, и ухватила се за главу
ухвати храста, и узнесе се између неба и земље;
а мазга која је била под њим отиђе.
18:10 И један човек виде то, и јави Јоаву, и рече: Ево, видео сам Авесалома
обешен у храст.
18:11 И Јоав рече човеку који му је рекао: И гле, ти си га видео,
и зашто га ниси тукао на земљу? а ја бих
дао ти десет сикала сребра и један појас.
18:12 А човек рече Јоаву: Иако бих добио хиљаду сикела
сребра у руци својој, али не бих пружио руку своју на
царев син: јер што смо чули, цар је задужио тебе и Ависаја и
Итаи, говорећи: Чувај се да се нико не дотакне младића Авесалома.
18:13 У супротном, ја бих направио лаж против свог живота: јер
нема ствари сакривене од цара, а ти би сам поставио
себе против мене.
18:14 Тада Јоав рече: Не могу тако остати с тобом. И узео је три стрелице
у његову руку и пробио их кроз срце Авесаломово док је био
ипак жив усред храста.
18:15 И десет младића који су носили Јоавове оклопе опколише и ударише
Авесалом, и убио га.
18:16 И затруби Јоав у трубу, и народ се вратио из гоњења
Израел: јер Јоав је задржавао народ.
18:17 И узеше Авесалома, и бацише га у велику јаму у шуми, и
метну на њега велику гомилу камења, и сав Израиљ побеже сваки
свом шатору.
18:18 А Авесалом је за свог живота узео и подигао себи а
стуб, који је у долини царевој: јер рече: немам сина да чувам
име моје у спомен: и он назва стуб својим именом: и
зове се до данас Авесаломово место.
18:19 Тада рече Ахимаас, син Садоков: Пусти ме да трчим и носим цара
вести, како га је Господ осветио од његових непријатеља.
18:20 И Јоав му рече: Нећеш носити вести данас, али ти
носићеш вести другог дана, али данас нећеш носити вести,
јер је царев син мртав.
18:21 Тада Јоав рече Кусију: Иди реци цару шта си видео. И Цусхи
поклони се Јоаву и потрча.
18:22 Тада Ахимаас, син Садоков, још једном рече Јоаву: Али како год, нека
и ја, молим те, трчим за Кушијем. А Јоав рече: „Зашто ће
бежиш, сине мој, видећи да немаш вести спремне?
18:23 Али како год, рекао је, пусти ме да бежим. А он му рече: бежи. Онда
Ахимаас је потрчао низ равницу и прегазио Кусија.
18:24 И Давид седе између две капије, и стражар се попе на
кров преко капије до зида, и подигао очи, и погледао:
и гле човека који трчи сам.
18:25 А стражар повика и јави цару. А цар рече: ако буде
сам, има вести у његовим устима. И он брзо приђе и приближи се.
18:26 И стражар угледа другог човека како трчи, и повика стражар
вратар и рече: Ето другог човека који трчи сам. И краљ
рече: Он такође доноси вести.
18:27 А стражар рече: Ја мислим да је трчање првога слично
трчање Ахимаса, сина Садоковог. А цар рече: Он је добар
човек, и долази са добром вешћу.
18:28 А Ахимаас позва и рече цару: Све је добро. И пао је
спусти се на земљу пред царем и рече: Благословен
Господ Бог твој, који је предао људе који су подигли своје
руку на мог господара краља.
18:29 А цар рече: Да ли је младић Авесалом сигуран? А Ахимаас одговори:
Кад је Јоав послао царевог слугу, а мене твог слугу, видео сам великог
метеж, али нисам знао шта је то.
18:30 А цар му рече: Склони се и стани овде. И окренуо се
у страну, и стајао мирно.
18:31 И гле, дође Куши; а Куши рече: „Вест, господару мој краљу, јер
ГОСПОД те осветио данас од свих оних који су устали против
те.
18:32 И цар рече Кусију: Да ли је младић Авесалом сигуран? И Цусхи
одговори: Непријатељи мога господара цара и сви који устају против
да ти наудиш, буди као тај младић.
18:33 И цар се јако потресе, и попе се у одају преко капије,
и заплака; и док је ишао, овако рече: сине мој Авесаломе, сине мој, сине мој
Авесаломе! да ли бих, Боже, умро за тебе, о Авесаломе, сине мој, сине мој!