2 Самуел
16:1 И кад је Давид прошао мало изнад врха брда, гле, Сива
срео га је слуга Мефивостејев, са неколико оседланих магараца, и
на њима двеста хлебова и сто снопова
суво грожђе, и сто летњег воћа, и флаша вина.
16:2 А цар рече Сиви: Шта мислиш с тим? А Зиба рече:
Магарице су за царев дом да јашу; и хлеб и
летње воће за јело младића; и вино које је такво
слаб у пустињи може пити.
16:3 А цар рече: А где је син твога господара? И рече Сиба
цару, ево, он остаје у Јерусалиму, јер рече: Данас ће
дом Израиљев поврати ми царство оца мог.
16:4 Тада цар рече Сиви: Ето, твоји су све што је припадало
Мефивостеј. А Сиба рече: Понизно те молим да нађем милост
у очима твојим, мој господару, о краљу.
16:5 И када је цар Давид дошао у Бахурим, гле, оданде је изашао човек од
породица Саулове куће, која се звала Шимеј, Герин син;
он је изашао, и проклињао је и даље док је долазио.
16:6 И баци камење на Давида и на све слуге цара Давида
сав народ и сви моћници били су му с десне стране и с његове
лево.
16:7 И овако рече Шимеј када је опсовао: Изађи, изађи, крвави
човече, а ти човек од Белијала:
16:8 Господ је вратио на тебе сву крв Сауловог дома, у
чије место си царовао; и Господ је избавио царство
у руке твом сину Авесалому;
несташлук, јер си ти крвав човек.
16:9 Тада рече Ависај, син Серуин цару: Зашто би овај мртав
пас клети мог господара краља? пусти ме да пређем, молим те, и полетим
његова глава.
16:10 А цар рече: Шта ја имам с вама, синови Серујини? тако
нека проклиње, јер му је Господ рекао: Проклети Давида. СЗО
онда ће рећи: Зашто си то учинио?
16:11 И рече Давид Ависају и свим његовим слугама: Ево, сине мој,
која је изашла из утробе моје, тражи живот мој: колико више сада
да ли овај Бењамит? пусти га, па нека псује; за ГОСПОДА
га је позвао.
16:12 Може бити да ће Господ погледати на моју невољу, и да ће Господ
узвратиће ми добро за његово проклетство овог дана.
16:13 И док су Давид и његови људи ишли путем, Шимеј је ишао даље
брда према њему, и псовао док је ишао и гађао га камењем
него и баци прашину.
16:14 И цар и сав народ који је био с њим дођоше уморни и
тамо се освежили.
16:15 И Авесалом, и сав народ Израелов, дође у Јерусалим,
и Ахитофел с њим.
16:16 И догоди се, када дође Хушај Аркијац, Давидов пријатељ
Авесалому, да Хушај рече Авесалому: Боже, чувај краља, Боже спаси!
краљ.
16:17 А Абсалом рече Хушају: Да ли је ово твоја доброта према свом пријатељу? зашто
ниси ли ишао са својим пријатељем?
16:18 И Хушај рече Авесалому: Не; али кога Господ и овај народ,
и сви људи Израиљеви, изаберите, његова ћу бити, и с њим ћу
остати.
16:19 И опет, коме да служим? да не служим у присуству
његов син? као што сам служио пред очима твога оца, тако ћу бити и у твоме
присуство.
16:20 Тада рече Авесалом Ахитофелу: дајте савет међу вама шта ћемо
урадите.
16:21 А Ахитофел рече Авесалому: Уђи к наложницама оца свога.
коју је оставио да чува кућу; и цео Израиљ ће то чути
гнушаш се оца свога; тада ће руке свих који су
с тобом буди јак.
16:22 Тако су Авесалому раширили шатор на врху куће; и Авесалом
уђе код наложница свог оца пред очима целог Израиља.
16:23 А Ахитофелов савет, који је саветовао у оне дане, био је као
да се човек распитао у пророчанству Божијем: тако је био сав савет
Ахитофел и са Давидом и са Авесаломом.