2 Самуел 16:1 И кад је Давид прошао мало изнад врха брда, гле, Сива срео га је слуга Мефивостејев, са неколико оседланих магараца, и на њима двеста хлебова и сто снопова суво грожђе, и сто летњег воћа, и флаша вина. 16:2 А цар рече Сиви: Шта мислиш с тим? А Зиба рече: Магарице су за царев дом да јашу; и хлеб и летње воће за јело младића; и вино које је такво слаб у пустињи може пити. 16:3 А цар рече: А где је син твога господара? И рече Сиба цару, ево, он остаје у Јерусалиму, јер рече: Данас ће дом Израиљев поврати ми царство оца мог. 16:4 Тада цар рече Сиви: Ето, твоји су све што је припадало Мефивостеј. А Сиба рече: Понизно те молим да нађем милост у очима твојим, мој господару, о краљу. 16:5 И када је цар Давид дошао у Бахурим, гле, оданде је изашао човек од породица Саулове куће, која се звала Шимеј, Герин син; он је изашао, и проклињао је и даље док је долазио. 16:6 И баци камење на Давида и на све слуге цара Давида сав народ и сви моћници били су му с десне стране и с његове лево. 16:7 И овако рече Шимеј када је опсовао: Изађи, изађи, крвави човече, а ти човек од Белијала: 16:8 Господ је вратио на тебе сву крв Сауловог дома, у чије место си царовао; и Господ је избавио царство у руке твом сину Авесалому; несташлук, јер си ти крвав човек. 16:9 Тада рече Ависај, син Серуин цару: Зашто би овај мртав пас клети мог господара краља? пусти ме да пређем, молим те, и полетим његова глава. 16:10 А цар рече: Шта ја имам с вама, синови Серујини? тако нека проклиње, јер му је Господ рекао: Проклети Давида. СЗО онда ће рећи: Зашто си то учинио? 16:11 И рече Давид Ависају и свим његовим слугама: Ево, сине мој, која је изашла из утробе моје, тражи живот мој: колико више сада да ли овај Бењамит? пусти га, па нека псује; за ГОСПОДА га је позвао. 16:12 Може бити да ће Господ погледати на моју невољу, и да ће Господ узвратиће ми добро за његово проклетство овог дана. 16:13 И док су Давид и његови људи ишли путем, Шимеј је ишао даље брда према њему, и псовао док је ишао и гађао га камењем него и баци прашину. 16:14 И цар и сав народ који је био с њим дођоше уморни и тамо се освежили. 16:15 И Авесалом, и сав народ Израелов, дође у Јерусалим, и Ахитофел с њим. 16:16 И догоди се, када дође Хушај Аркијац, Давидов пријатељ Авесалому, да Хушај рече Авесалому: Боже, чувај краља, Боже спаси! краљ. 16:17 А Абсалом рече Хушају: Да ли је ово твоја доброта према свом пријатељу? зашто ниси ли ишао са својим пријатељем? 16:18 И Хушај рече Авесалому: Не; али кога Господ и овај народ, и сви људи Израиљеви, изаберите, његова ћу бити, и с њим ћу остати. 16:19 И опет, коме да служим? да не служим у присуству његов син? као што сам служио пред очима твога оца, тако ћу бити и у твоме присуство. 16:20 Тада рече Авесалом Ахитофелу: дајте савет међу вама шта ћемо урадите. 16:21 А Ахитофел рече Авесалому: Уђи к наложницама оца свога. коју је оставио да чува кућу; и цео Израиљ ће то чути гнушаш се оца свога; тада ће руке свих који су с тобом буди јак. 16:22 Тако су Авесалому раширили шатор на врху куће; и Авесалом уђе код наложница свог оца пред очима целог Израиља. 16:23 А Ахитофелов савет, који је саветовао у оне дане, био је као да се човек распитао у пророчанству Божијем: тако је био сав савет Ахитофел и са Давидом и са Авесаломом.