2 Самуел
13:1 И догоди се после тога да је Авесалом, син Давидов, имао вашар
сестра, која се звала Тамара; и Амнон, син Давидов, волео ју је.
13:2 А Амнон се тако узнемири, да се разболио због своје сестре Тамаре; за њу
била девица; а Амнону је било тешко да јој било шта учини.
13:3 Али Амнон је имао пријатеља, који се звао Јонадав, Шимејин син
Давидов брат: а Јонадав је био веома лукав човек.
13:4 А он му рече: Зашто си ти, царев син, мршав од дана
данас? зар ми нећеш рећи? А Амнон му рече: Волим Тамару
сестра брата Авесалома.
13:5 И рече му Јонадав: Лези на своју постељу и намести се
болестан: и кад дође отац твој да те види, реци му: молим те,
нека дође моја сестра Тамара и дај ми меса, и да ме умеће
вид, да га видим и поједем из њене руке.
13:6 Тако је Амнон легао и разболио се; и када је цар дошао к себи
види га, Амнон рече цару: Молим те, пусти Тамару моју сестру
дођи и направи ми пар колача пред мојим очима, да једем с њом
руку.
13:7 Тада Давид посла кући Тамари, говорећи: Иди сада код брата свога Амнона
кућу, и обуци му месо.
13:8 Тако је Тамара отишла у кућу свог брата Амнона; и он је положен. И
она узе брашно, и умеси га, и направи колаче пред његовим очима, и учини
испећи колаче.
13:9 И она узе један тигањ и изли га пред њим; али је он то одбио
јести. А Амнон рече: Извуци све људе од мене. И излазили су сваки
човек од њега.
13:10 А Амнон рече Тамари: Донеси месо у одају да могу
једи из руке своје. И Тамара узе колаче које је направила, и
довео их у одају код њеног брата Амнона.
13:11 И кад му их донесе да једе, он је ухвати, и
рече јој: Дођи лези са мном, сестро моја.
13:12 А она му одговори: Не, брате мој, не терај ме; јер нема таквих
што треба учинити у Израиљу: не чини ову лудост.
13:13 А ја, куда да однесем своју срамоту? а што се тебе тиче, ти ћеш
буди као један од будала у Израиљу. Сада, молим те, разговарај са
краљ; јер ме неће ускратити од тебе.
13:14 Али он није хтео да послуша њен глас, али, будући да је јачи од
она, натерала је и легла са њом.
13:15 Тада је Амнон веома мрзе; тако да је мржња којом је мрзео
била је већа од љубави којом ју је волео. И Амнон рече
њој: Устани, иди.
13:16 А она му рече: Нема разлога: ово је зло што ме шаље
већи је од онога што си ми учинио. Али није хтео
послушај је.
13:17 Тада дозва свог слугу који му је служио и рече: Стави сада
ову жену изађите из мене и затворите врата за њом.
13:18 И имала је на себи хаљину разних боја, јер у таквим хаљинама
биле су краљеве кћери које су биле девице. Затим његов слуга
извео је и затворио врата за њом.
13:19 И Тамара је пепелом ставила своју главу, и раздирала своју хаљину разних боја
то беше на њој, и положи руку на њену главу, и настави плакати.
13:20 И рече јој брат њен Авесалом: Да ли је био код тебе Амнон, брат твој
тебе? али ћути, сестро моја: он је твој брат; обзир не
ово. Тако је Тамара остала пуста у кући свог брата Авесалома.
13:21 Али када је краљ Давид чуо за све ове ствари, веома се разгневио.
13:22 А Авесалом не рече свом брату Амнону ни добро ни лоше, јер
Авесалом је мрзео Амнона, јер је натерао своју сестру Тамару.
13:23 И догоди се после две пуне године да је Авесалом имао стриже овце
у Валхасору, који је поред Јефрема; и Авесалом је позвао све
цареви синови.
13:24 А Авесалом дође цару и рече: Ево, слуга твој има
шишачи оваца; молим те пусти цара и његове слуге
слуга твој.
13:25 И рече цар Авесалому: Не, сине мој, немојмо сви сада да идемо, да не би
дужни смо теби. И притисну га: али неће да иде,
али га благослови.
13:26 Тада рече Авесалом: Ако не, молим те, пусти мог брата Амнона с нама.
А цар му рече: Зашто да иде с тобом?
13:27 Али Авесалом га је присилио да пусти Амнона и све цареве синове
са њим.
13:28 А Авесалом је заповедио својим слугама, говорећи: Опазите сада када Амнонов
срце је весело од вина, и кад ти кажем, Удари Амнона; онда
убиј га, не бој се: зар ти нисам заповедио? буди храбар и буди
с периком.
13:29 И Авесаломове слуге учинише Амнону како је Авесалом заповедио.
Тада устадоше сви цареви синови, и попеше га сваки на своју мазгу,
и побегао.
13:30 И догоди се, док су били на путу, дође вест
Давид, говорећи: Авесалом је побио све цареве синове, и нема их
један од њих је отишао.
13:31 Тада цар устаде, исцепа хаљине своје, и леже на земљу; и
све његове слуге стајале су по страни са изданком одеће.
13:32 А Јонадав, син Шиме Давидовог брата, одговори и рече: Нека
немој мој господар да претпостави да су побили све краљеве младиће
синови; јер је само Амнон мртав: јер по Авесаломовом постављању ово
утврђено је од дана када је натерао своју сестру Тамару.
13:33 Сада, дакле, нека мој господар краљ не узима ствар у своје срце, да
мисли да су сви цареви синови мртви: јер је само Амнон мртав.
13:34 Али Авесалом је побегао. И младић који је чувао сат подигао је свој
очи, и погледаше, и гле, дође много људи путем
брда иза њега.
13:35 И Јонадав рече цару: Ево, долазе цареви синови.
слуга рече, тако је.
13:36 И десило се, чим је завршио говор,
гле, цареви синови дођоше и подигоше глас и заплакаше
и цар и све његове слуге јако су плакале.
13:37 Али Авесалом је побегао и отишао до Талмаја, сина Амихудовог, краља
Гесхур. И Давид је сваки дан туговао за својим сином.
13:38 Тако је Авесалом побегао и отишао у Гесур, и био тамо три године.
13:39 И душа цара Давида је чезнула да оде к Авесалому, јер је он био
тешио се за Амнона, видевши да је мртав.