2 Самуел 13:1 И догоди се после тога да је Авесалом, син Давидов, имао вашар сестра, која се звала Тамара; и Амнон, син Давидов, волео ју је. 13:2 А Амнон се тако узнемири, да се разболио због своје сестре Тамаре; за њу била девица; а Амнону је било тешко да јој било шта учини. 13:3 Али Амнон је имао пријатеља, који се звао Јонадав, Шимејин син Давидов брат: а Јонадав је био веома лукав човек. 13:4 А он му рече: Зашто си ти, царев син, мршав од дана данас? зар ми нећеш рећи? А Амнон му рече: Волим Тамару сестра брата Авесалома. 13:5 И рече му Јонадав: Лези на своју постељу и намести се болестан: и кад дође отац твој да те види, реци му: молим те, нека дође моја сестра Тамара и дај ми меса, и да ме умеће вид, да га видим и поједем из њене руке. 13:6 Тако је Амнон легао и разболио се; и када је цар дошао к себи види га, Амнон рече цару: Молим те, пусти Тамару моју сестру дођи и направи ми пар колача пред мојим очима, да једем с њом руку. 13:7 Тада Давид посла кући Тамари, говорећи: Иди сада код брата свога Амнона кућу, и обуци му месо. 13:8 Тако је Тамара отишла у кућу свог брата Амнона; и он је положен. И она узе брашно, и умеси га, и направи колаче пред његовим очима, и учини испећи колаче. 13:9 И она узе један тигањ и изли га пред њим; али је он то одбио јести. А Амнон рече: Извуци све људе од мене. И излазили су сваки човек од њега. 13:10 А Амнон рече Тамари: Донеси месо у одају да могу једи из руке своје. И Тамара узе колаче које је направила, и довео их у одају код њеног брата Амнона. 13:11 И кад му их донесе да једе, он је ухвати, и рече јој: Дођи лези са мном, сестро моја. 13:12 А она му одговори: Не, брате мој, не терај ме; јер нема таквих што треба учинити у Израиљу: не чини ову лудост. 13:13 А ја, куда да однесем своју срамоту? а што се тебе тиче, ти ћеш буди као један од будала у Израиљу. Сада, молим те, разговарај са краљ; јер ме неће ускратити од тебе. 13:14 Али он није хтео да послуша њен глас, али, будући да је јачи од она, натерала је и легла са њом. 13:15 Тада је Амнон веома мрзе; тако да је мржња којом је мрзео била је већа од љубави којом ју је волео. И Амнон рече њој: Устани, иди. 13:16 А она му рече: Нема разлога: ово је зло што ме шаље већи је од онога што си ми учинио. Али није хтео послушај је. 13:17 Тада дозва свог слугу који му је служио и рече: Стави сада ову жену изађите из мене и затворите врата за њом. 13:18 И имала је на себи хаљину разних боја, јер у таквим хаљинама биле су краљеве кћери које су биле девице. Затим његов слуга извео је и затворио врата за њом. 13:19 И Тамара је пепелом ставила своју главу, и раздирала своју хаљину разних боја то беше на њој, и положи руку на њену главу, и настави плакати. 13:20 И рече јој брат њен Авесалом: Да ли је био код тебе Амнон, брат твој тебе? али ћути, сестро моја: он је твој брат; обзир не ово. Тако је Тамара остала пуста у кући свог брата Авесалома. 13:21 Али када је краљ Давид чуо за све ове ствари, веома се разгневио. 13:22 А Авесалом не рече свом брату Амнону ни добро ни лоше, јер Авесалом је мрзео Амнона, јер је натерао своју сестру Тамару. 13:23 И догоди се после две пуне године да је Авесалом имао стриже овце у Валхасору, који је поред Јефрема; и Авесалом је позвао све цареви синови. 13:24 А Авесалом дође цару и рече: Ево, слуга твој има шишачи оваца; молим те пусти цара и његове слуге слуга твој. 13:25 И рече цар Авесалому: Не, сине мој, немојмо сви сада да идемо, да не би дужни смо теби. И притисну га: али неће да иде, али га благослови. 13:26 Тада рече Авесалом: Ако не, молим те, пусти мог брата Амнона с нама. А цар му рече: Зашто да иде с тобом? 13:27 Али Авесалом га је присилио да пусти Амнона и све цареве синове са њим. 13:28 А Авесалом је заповедио својим слугама, говорећи: Опазите сада када Амнонов срце је весело од вина, и кад ти кажем, Удари Амнона; онда убиј га, не бој се: зар ти нисам заповедио? буди храбар и буди с периком. 13:29 И Авесаломове слуге учинише Амнону како је Авесалом заповедио. Тада устадоше сви цареви синови, и попеше га сваки на своју мазгу, и побегао. 13:30 И догоди се, док су били на путу, дође вест Давид, говорећи: Авесалом је побио све цареве синове, и нема их један од њих је отишао. 13:31 Тада цар устаде, исцепа хаљине своје, и леже на земљу; и све његове слуге стајале су по страни са изданком одеће. 13:32 А Јонадав, син Шиме Давидовог брата, одговори и рече: Нека немој мој господар да претпостави да су побили све краљеве младиће синови; јер је само Амнон мртав: јер по Авесаломовом постављању ово утврђено је од дана када је натерао своју сестру Тамару. 13:33 Сада, дакле, нека мој господар краљ не узима ствар у своје срце, да мисли да су сви цареви синови мртви: јер је само Амнон мртав. 13:34 Али Авесалом је побегао. И младић који је чувао сат подигао је свој очи, и погледаше, и гле, дође много људи путем брда иза њега. 13:35 И Јонадав рече цару: Ево, долазе цареви синови. слуга рече, тако је. 13:36 И десило се, чим је завршио говор, гле, цареви синови дођоше и подигоше глас и заплакаше и цар и све његове слуге јако су плакале. 13:37 Али Авесалом је побегао и отишао до Талмаја, сина Амихудовог, краља Гесхур. И Давид је сваки дан туговао за својим сином. 13:38 Тако је Авесалом побегао и отишао у Гесур, и био тамо три године. 13:39 И душа цара Давида је чезнула да оде к Авесалому, јер је он био тешио се за Амнона, видевши да је мртав.