2 Самуел
12:1 И Господ посла Натана к Давиду. И приступи му и рече му
него, У једном граду била су два човека; један богат, а други сиромашан.
12:2 Богаташ је имао много стада и говеда.
12:3 Али сиромах није имао ништа, осим једног малог јагњета, које је имао
купљено и одхрањено: и расло је заједно с њим и са његовим
деца; јео је своје месо, и пио своју чашу, и лежао
у недрима његовим и била му као кћи.
12:4 И дође путник богаташу, и он поштеде да узме
своје стадо и своје стадо, да се обуче за путника то
дође к њему; али узе јагње од сиромаха и обуче га за
човек који му је дошао.
12:5 И Давидов гнев се силно распали на човека; и рекао је да
Натане, жив је Господ, човек који је ово учинио биће
сигурно умрети:
12:6 И вратиће јагње четири пута, јер је ово учинио, и
јер није имао сажаљења.
12:7 А Натан рече Давиду: Ти си тај човек. Овако говори Господ Бог о
Израиљу, помазах те за краља над Израиљем, и избавих те
рука Саулова;
12:8 И дао сам ти кућу твога господара и жене твога господара у твоје
недра, и дао ти дом Израиљев и Јудин; и ако је то имало
било премало, штавише, дао бих ти то и то
ствари.
12:9 Због чега си презрео заповест Господњу да чиниш зло у
његов вид? убио си мачем Урију Хетита и похитао
узео своју жену за своју жену и убио си га мачем
деца Амонова.
12:10 Сада, дакле, мач никада неће отићи из твоје куће; јер
презрео си ме и узео си жену Урије Хетита
буди твоја жена.
12:11 Овако вели Господ: Ево, ја ћу подићи на тебе зло из
своју кућу, и узећу твоје жене пред твојим очима и дати
ближњему твоме, и он ће лежати са женама твојим пред очима
ово сунце.
12:12 Јер ти си то учинио тајно, а ја ћу то учинити пред свим Израиљем,
а пре сунца.
12:13 И Давид рече Натану: згрешио сам Господу. И Натхан
рече Давиду: И Господ је отклонио грех твој; нећеш
умрети.
12:14 Ипак, јер си овим делом дао велики повод за
непријатељи Господњи да хуле, и дете које ти се роди
сигурно ће умрети.
12:15 И Натан оде својој кући. И Господ удари дете то
Уријина жена родила је Давида, и био је веома болестан.
12:16 Давид је дакле молио Бога за дете; а Давид је постио и отишао
унутра и лежао целу ноћ на земљи.
12:17 И устадоше старешине његове куће и одоше к њему да га подигну из
земљу: али он није хтео, нити је јео хлеб с њима.
12:18 И догоди се седмог дана, дете умре. И тхе
Давидове слуге су се плашиле да му кажу да је дете мртво: јер су
рече: Ето, док је дете још било живо, ми смо му говорили и он
не би послушао наш глас: како ће се онда досађивати ако ми
рећи му да је дете мртво?
12:19 Али када је Давид видео да његове слуге шапућу, Давид је приметио да је
дете беше мртво, па Давид рече својим слугама: Је ли дете
мртав? А они рекоше: мртав је.
12:20 Тада Давид устаде са земље, и уми се, и помаза се, и
промени своју одећу и уђе у дом Господњи, и
обожавао: онда је дошао својој кући; а када је он захтевао, они
стави хлеб пред њега, и он једе.
12:21 Тада му слуге његове рекоше: Шта је ово што си учинио?
постио си и плакао за дететом док је било живо; али када се
дете је било мртво, устао си и јео си хлеб.
12:22 И рече: Док је дете још било живо, постио сам и плакао, јер ја
рече: Ко може рећи да ли ће ми БОГ бити милостив, да дете
може живети?
12:23 Али сада је мртав, зашто да постим? могу ли га поново вратити?
Отићи ћу код њега, али он се неће вратити к мени.
12:24 И Давид је утешио Витсавеју своју жену, и ушао к њој, и легао
са њом: и она роди сина и он му наде име Соломон
ГОСПОД га је волео.
12:25 И посла преко Натана пророка; и назва његово име
Једидија, због ГОСПОДА.
12:26 И Јоав се борио против Рабе од синова Амонових, и заузео је
Краљевски град.
12:27 И Јоав је послао гласнике Давиду и рекао: Борио сам се против
Раба, и заузели град вода.
12:28 Сада, дакле, скупите остатак народа и улогорите се
град и узми га; да не бих заузео град и да се не зове по мом
име.
12:29 И Давид скупи сав народ и оде у Рабу, и
борио се против тога и узео га.
12:30 И скиде са главе њихову краљеву круну, чија је тежина била
талант злата са драгим камењем, и постављен је на Давидову
глава. И донео је градски плен у великом изобиљу.
12:31 И извео је народ који је био у њему, и потпао их
тестере, и под гвоздене дрљаче, и под гвоздене секире, и направио их
прође кроз циглану: и тако је учинио свим градовима у
деца Амонова. Тако се Давид и сав народ вратише у Јерусалим.