2 Самуел 12:1 И Господ посла Натана к Давиду. И приступи му и рече му него, У једном граду била су два човека; један богат, а други сиромашан. 12:2 Богаташ је имао много стада и говеда. 12:3 Али сиромах није имао ништа, осим једног малог јагњета, које је имао купљено и одхрањено: и расло је заједно с њим и са његовим деца; јео је своје месо, и пио своју чашу, и лежао у недрима његовим и била му као кћи. 12:4 И дође путник богаташу, и он поштеде да узме своје стадо и своје стадо, да се обуче за путника то дође к њему; али узе јагње од сиромаха и обуче га за човек који му је дошао. 12:5 И Давидов гнев се силно распали на човека; и рекао је да Натане, жив је Господ, човек који је ово учинио биће сигурно умрети: 12:6 И вратиће јагње четири пута, јер је ово учинио, и јер није имао сажаљења. 12:7 А Натан рече Давиду: Ти си тај човек. Овако говори Господ Бог о Израиљу, помазах те за краља над Израиљем, и избавих те рука Саулова; 12:8 И дао сам ти кућу твога господара и жене твога господара у твоје недра, и дао ти дом Израиљев и Јудин; и ако је то имало било премало, штавише, дао бих ти то и то ствари. 12:9 Због чега си презрео заповест Господњу да чиниш зло у његов вид? убио си мачем Урију Хетита и похитао узео своју жену за своју жену и убио си га мачем деца Амонова. 12:10 Сада, дакле, мач никада неће отићи из твоје куће; јер презрео си ме и узео си жену Урије Хетита буди твоја жена. 12:11 Овако вели Господ: Ево, ја ћу подићи на тебе зло из своју кућу, и узећу твоје жене пред твојим очима и дати ближњему твоме, и он ће лежати са женама твојим пред очима ово сунце. 12:12 Јер ти си то учинио тајно, а ја ћу то учинити пред свим Израиљем, а пре сунца. 12:13 И Давид рече Натану: згрешио сам Господу. И Натхан рече Давиду: И Господ је отклонио грех твој; нећеш умрети. 12:14 Ипак, јер си овим делом дао велики повод за непријатељи Господњи да хуле, и дете које ти се роди сигурно ће умрети. 12:15 И Натан оде својој кући. И Господ удари дете то Уријина жена родила је Давида, и био је веома болестан. 12:16 Давид је дакле молио Бога за дете; а Давид је постио и отишао унутра и лежао целу ноћ на земљи. 12:17 И устадоше старешине његове куће и одоше к њему да га подигну из земљу: али он није хтео, нити је јео хлеб с њима. 12:18 И догоди се седмог дана, дете умре. И тхе Давидове слуге су се плашиле да му кажу да је дете мртво: јер су рече: Ето, док је дете још било живо, ми смо му говорили и он не би послушао наш глас: како ће се онда досађивати ако ми рећи му да је дете мртво? 12:19 Али када је Давид видео да његове слуге шапућу, Давид је приметио да је дете беше мртво, па Давид рече својим слугама: Је ли дете мртав? А они рекоше: мртав је. 12:20 Тада Давид устаде са земље, и уми се, и помаза се, и промени своју одећу и уђе у дом Господњи, и обожавао: онда је дошао својој кући; а када је он захтевао, они стави хлеб пред њега, и он једе. 12:21 Тада му слуге његове рекоше: Шта је ово што си учинио? постио си и плакао за дететом док је било живо; али када се дете је било мртво, устао си и јео си хлеб. 12:22 И рече: Док је дете још било живо, постио сам и плакао, јер ја рече: Ко може рећи да ли ће ми БОГ бити милостив, да дете може живети? 12:23 Али сада је мртав, зашто да постим? могу ли га поново вратити? Отићи ћу код њега, али он се неће вратити к мени. 12:24 И Давид је утешио Витсавеју своју жену, и ушао к њој, и легао са њом: и она роди сина и он му наде име Соломон ГОСПОД га је волео. 12:25 И посла преко Натана пророка; и назва његово име Једидија, због ГОСПОДА. 12:26 И Јоав се борио против Рабе од синова Амонових, и заузео је Краљевски град. 12:27 И Јоав је послао гласнике Давиду и рекао: Борио сам се против Раба, и заузели град вода. 12:28 Сада, дакле, скупите остатак народа и улогорите се град и узми га; да не бих заузео град и да се не зове по мом име. 12:29 И Давид скупи сав народ и оде у Рабу, и борио се против тога и узео га. 12:30 И скиде са главе њихову краљеву круну, чија је тежина била талант злата са драгим камењем, и постављен је на Давидову глава. И донео је градски плен у великом изобиљу. 12:31 И извео је народ који је био у њему, и потпао их тестере, и под гвоздене дрљаче, и под гвоздене секире, и направио их прође кроз циглану: и тако је учинио свим градовима у деца Амонова. Тако се Давид и сав народ вратише у Јерусалим.