2 Самуел
5:1 Тада дођоше сва племена Израиљева к Давиду у Хеврон и рекоше:
говорећи: Гле, ми смо твоја кост и твоје тело.
5:2 Такође у прошлости, када је Саул био краљ над нама, ти си био онај који је водио
и увео Израиља; и рече ти Господ: Ти ћеш пасти
мој народ Израиљу, и ти ћеш бити заповедник над Израиљем.
5:3 Тако су све старешине Израиљеве дошле к цару у Хеврон; и цара Давида
склопише савез с њима у Хеброну пред Господом, и помазаше
Давид цар над Израелом.
5:4 Давиду је било тридесет година када се зацарио, и царовао је четрдесет
године.
5:5 У Хеброну је царовао над Јудом седам година и шест месеци;
Јерусалим је царовао тридесет и три године над целим Израиљем и Јудом.
5:6 И цар и његови људи отидоше у Јерусалим код Јевусеја
становнике те земље, који рекоше Давиду говорећи: Осим тебе
одведи слепе и хроме, нећеш ући овамо;
мислећи, Давид не може ући овамо.
5:7 Али Давид је заузео чврсту власт Сиона: то је град
Давид.
5:8 И Давид рече тог дана: Ко год уђе у канализацију и
убија јевусеје и хроме и слепе које мрзе
Давидова душа, он ће бити поглавар и капетан. Због тога су рекли, Тхе
слепи и хроми неће ући у кућу.
5:9 Тако се Давид настани у тврђави, и назва је Давидов град. И Давид
изграђена около од Миллоа и унутра.
5:10 И Давид је ишао даље, и растао, и Господ Бог над војскама је био с њим
него.
5:11 И Хирам цар Тирски посла Давиду гласнике и кедрове и
тесари и зидари, и саградише Давиду кућу.
5:12 И виде Давид да га је Господ поставио за цара над Израиљем,
и да је узвисио своје царство ради свог народа Израиља.
5:13 И Давид му узе још конкубина и жена из Јерусалима, после себе
је дошао из Хеброна; и још беху рођени синови и кћери
Давид.
5:14 А ово су имена оних који су му се родили у Јерусалиму;
Шамуа, и Шобаб, и Натан и Соломон,
5:15 Ибхар, и Јелисеј, и Нефег, и Јафија,
5:16 И Јелисама, и Елијада и Елифалет.
5:17 Али кад су Филистејци чули да су Давида помазали за краља
Израиљу, сви Филистејци дођоше да траже Давида; а Давид је чуо
и спустио се у складиште.
5:18 И Филистејци су дошли и раширили се у долини
Репхаим.
5:19 И упита Давид Господа говорећи: Хоћу ли ићи горе
Филистејци? хоћеш ли их предати у моје руке? И рече Господ
Давиду, иди горе, јер ћу несумњиво предати Филистеје
твоја рука.
5:20 И дође Давид у Валперазим, и Давид их тамо удари и рече:
ГОСПОД је провалио на непријатеље моје преда мном, као кршење
водама. Зато он прозва то место Валперазим.
5:21 И тамо су оставили своје кипове, а Давид и његови људи их спалили.
5:22 И Филистејци опет изиђоше, и раширише се у
долина Рефаим.
5:23 А кад Давид упита Господа, рече: Не иди горе; али
донеси компас иза њих и нађи их насупрот
стабла дуда.
5:24 И нека буде, кад чујеш звук хода у врховима
дудова стабла, да ћеш се тада побећи, јер тада ће се
ГОСПОД изађи пред тобом да порази војску филистејску.
5:25 И учини Давид тако, како му је Господ заповедио; и ударио
Филистејци од Гебе док не дођеш у Газер.