2 Самуел 5:1 Тада дођоше сва племена Израиљева к Давиду у Хеврон и рекоше: говорећи: Гле, ми смо твоја кост и твоје тело. 5:2 Такође у прошлости, када је Саул био краљ над нама, ти си био онај који је водио и увео Израиља; и рече ти Господ: Ти ћеш пасти мој народ Израиљу, и ти ћеш бити заповедник над Израиљем. 5:3 Тако су све старешине Израиљеве дошле к цару у Хеврон; и цара Давида склопише савез с њима у Хеброну пред Господом, и помазаше Давид цар над Израелом. 5:4 Давиду је било тридесет година када се зацарио, и царовао је четрдесет године. 5:5 У Хеброну је царовао над Јудом седам година и шест месеци; Јерусалим је царовао тридесет и три године над целим Израиљем и Јудом. 5:6 И цар и његови људи отидоше у Јерусалим код Јевусеја становнике те земље, који рекоше Давиду говорећи: Осим тебе одведи слепе и хроме, нећеш ући овамо; мислећи, Давид не може ући овамо. 5:7 Али Давид је заузео чврсту власт Сиона: то је град Давид. 5:8 И Давид рече тог дана: Ко год уђе у канализацију и убија јевусеје и хроме и слепе које мрзе Давидова душа, он ће бити поглавар и капетан. Због тога су рекли, Тхе слепи и хроми неће ући у кућу. 5:9 Тако се Давид настани у тврђави, и назва је Давидов град. И Давид изграђена около од Миллоа и унутра. 5:10 И Давид је ишао даље, и растао, и Господ Бог над војскама је био с њим него. 5:11 И Хирам цар Тирски посла Давиду гласнике и кедрове и тесари и зидари, и саградише Давиду кућу. 5:12 И виде Давид да га је Господ поставио за цара над Израиљем, и да је узвисио своје царство ради свог народа Израиља. 5:13 И Давид му узе још конкубина и жена из Јерусалима, после себе је дошао из Хеброна; и још беху рођени синови и кћери Давид. 5:14 А ово су имена оних који су му се родили у Јерусалиму; Шамуа, и Шобаб, и Натан и Соломон, 5:15 Ибхар, и Јелисеј, и Нефег, и Јафија, 5:16 И Јелисама, и Елијада и Елифалет. 5:17 Али кад су Филистејци чули да су Давида помазали за краља Израиљу, сви Филистејци дођоше да траже Давида; а Давид је чуо и спустио се у складиште. 5:18 И Филистејци су дошли и раширили се у долини Репхаим. 5:19 И упита Давид Господа говорећи: Хоћу ли ићи горе Филистејци? хоћеш ли их предати у моје руке? И рече Господ Давиду, иди горе, јер ћу несумњиво предати Филистеје твоја рука. 5:20 И дође Давид у Валперазим, и Давид их тамо удари и рече: ГОСПОД је провалио на непријатеље моје преда мном, као кршење водама. Зато он прозва то место Валперазим. 5:21 И тамо су оставили своје кипове, а Давид и његови људи их спалили. 5:22 И Филистејци опет изиђоше, и раширише се у долина Рефаим. 5:23 А кад Давид упита Господа, рече: Не иди горе; али донеси компас иза њих и нађи их насупрот стабла дуда. 5:24 И нека буде, кад чујеш звук хода у врховима дудова стабла, да ћеш се тада побећи, јер тада ће се ГОСПОД изађи пред тобом да порази војску филистејску. 5:25 И учини Давид тако, како му је Господ заповедио; и ударио Филистејци од Гебе док не дођеш у Газер.