2 Самуел 3:1 Тада је био дуг рат између дома Сауловог и дома Давидовог. али Давид је јачао и јачао, и Саулов дом је растао све слабије. 3:2 А Давиду се родише синови у Хеврону, а његов првенац беше Амнон, од Ахиноам Језреелкиња; 3:3 А његов други, Хилеав, од Авигеје, жене Навала Кармелићанина; и трећи, Авесалом, син Маахине, кћери краља Талмаја Гесхур; 3:4 А четврти, Адонија, син Агитин; и пети, Шефатија син Абиталов; 3:5 И шести, Итреам, од Егле Давидове жене. Ове су рођене Давиду у Хеброну. 3:6 И догоди се док је био рат између Саулове куће и дом Давидов који се Авнер ојачао за дом Саул. 3:7 А Саул је имао наложницу по имену Риспа, кћи Ајина. а Исвостеј рече Авениру: „Зашто си ушао код мене очева конкубина? 3:8 Тада се Авенир веома разгневи због Исвостејевих речи, и рече: Јесам ли ја псећу главу, која против Јуде данас чини милост кући Саула твог оца, браћи његовој и пријатељима његовим, а немају предао те у руке Давиду за који ми данас налажеш грешка у вези ове жене? 3:9 Тако учини Бог Авениру, и још више, осим како се Господ заклео Давиде, тако и ја њему чиним; 3:10 Превести царство из Саулове куће и поставити Давидов престо над Израиљем и над Јудом, од Дана до Вирсавеје. 3:11 И није могао Авениру да одговори ни реч, јер га се бојао. 3:12 И Авнер посла Давиду гласнике у његово име говорећи: Чији је земљиште? говорећи и: склопи савез са мном, и гле, моја ће рука нека буде с тобом, да доведем до тебе сав Израиљ. 3:13 А он рече: Добро; Ја ћу склопити савез с тобом: али једно ја захтевај од тебе, то јест, нећеш видети моје лице, осим тебе први доведи кћер Михале Саулове кад дођеш да видиш лице моје. 3:14 И Давид посла гласнике Исвашету, Сауловом сину, говорећи: Избави ме моју жену Михалу, коју сам заручио за стотину кожица Филистејци. 3:15 И посла Исвостеј и узе је од мужа њеног, од Фалтила син Лаисов. 3:16 И њен муж пође с њом плачући иза ње у Бахурим. Онда рече му Авенир: Иди, врати се. И вратио се. 3:17 А Авенир је разговарао са старјешинама Израиљевим говорећи: Тражили сте да Давид у прошлим временима буде краљ над вама: 3:18 Сада учини то, јер је Господ рекао о Давиду говорећи: За руку од слуге мога Давида избавићу свој народ Израиља из руке Филистејцима и из руку свих њихових непријатеља. 3:19 И Авенир говораше на уши Венијамину; говори Давидовим ушима у Хеброну све што се Израелу чинило добрим, и то се учини добро целом Венијаминовом дому. 3:20 И дође Авнер к Давиду у Хеврон, и двадесет људи с њим. И Давид учини гозбу Авенира и људе који су били с њим. 3:21 А Авнер рече Давиду: Устаћу и отићи ћу, и сабраћу све Израиља своме господару цару, да склопе савез с тобом, и да би царовао над свиме што жели срце твоје. И Давид послао Абнера; и отишао је у миру. 3:22 И гле, Давидове и Јоавове слуге дођоше из гоњења чете, и донео са собом велики плен, али Авнер није био с Давидом унутра Хеброн; јер га је отпустио и отишао је с миром. 3:23 Кад дођоше Јоав и сва војска која је била с њим, рекоше Јоаву: говорећи: Авенир, син Неров, дође цару и он га посла и отишао је у миру. 3:24 Тада Јоав дође цару и рече: Шта си урадио? гле, Абнер дошао к теби; зашто си га ти отпустио, а он је сасвим отишла? 3:25 Ти знаш Авенира, сина Неровог, да је дошао да те превари и познај свој излазак и свој улазак, и да знаш све што чиниш. 3:26 И кад Јоав изиђе од Давида, посла гласнике за Авнером, који га је поново довео из извора Сира, али Давид то није знао. 3:27 А кад се Авенир врати у Хеврон, Јоав га одведе у страну на вратима да с њим тихо разговара и удари га тамо под пето ребро, то умро је за крв Асаила брата његовог. 3:28 А касније кад је Давид то чуо, рекао је: Ја и моје краљевство смо без кривице пред Господом заувек од крви Авенира сина Нер: 3:29 Нека почива на глави Јоаву и на свом дому оца његовог; и нека неће изостати из дома Јоавовог онај који има проблема, или који је губавац, или који се ослања на штап, или који пада на мач, или којој недостаје хлеба. 3:30 Тако су Јоав и његов брат Ависај убили Авнера, јер је он убио њихове брат Асахел код Гаваона у бици. 3:31 И рече Давид Јоаву и свему народу који беше с њим: Ренд своју одећу, и опаши те костретом, и тугуј пред Авениром. И сам цар Давид је ишао за одаром. 3:32 И сахранише Авенира у Хеврону, и цар подиже глас, и плакао на гробу Авенира; и сав народ је плакао. 3:33 А цар је оплакивао Авенира и рекао: Је ли Авенир умро као што је безумник умро? 3:34 Руке ти не беху свезане, ни ноге твоје окове: као човек паде пред злим људима, па си пао. И сав народ је плакао опет над њим. 3:35 И када је сав народ дошао да натера Давида да једе месо док је још било дана, Давид се заклео говорећи: Тако ми Бог учини, и још више ако окусим хлеба, или би требало, док сунце не зађе. 3:36 И сав народ је то приметио, и то им се свидело: како год краљ је угодио целом народу. 3:37 Јер сав народ и сав Израиљ схватише тај дан да није од цар да убије Авенира сина Неровог. 3:38 А цар рече својим слугама: Не знате да постоји кнез и велики човек пао је данас у Израиљу? 3:39 И данас сам слаб, иако сам помазан за краља; а ови људи синови Серуја нека ми буде претешка: Господ ће наградити ко чини зло према својој злоћи.