2 Самуел
3:1 Тада је био дуг рат између дома Сауловог и дома Давидовог.
али Давид је јачао и јачао, и Саулов дом је растао
све слабије.
3:2 А Давиду се родише синови у Хеврону, а његов првенац беше Амнон, од
Ахиноам Језреелкиња;
3:3 А његов други, Хилеав, од Авигеје, жене Навала Кармелићанина; и
трећи, Авесалом, син Маахине, кћери краља Талмаја
Гесхур;
3:4 А четврти, Адонија, син Агитин; и пети, Шефатија
син Абиталов;
3:5 И шести, Итреам, од Егле Давидове жене. Ове су рођене Давиду
у Хеброну.
3:6 И догоди се док је био рат између Саулове куће и
дом Давидов који се Авнер ојачао за дом
Саул.
3:7 А Саул је имао наложницу по имену Риспа, кћи Ајина.
а Исвостеј рече Авениру: „Зашто си ушао код мене
очева конкубина?
3:8 Тада се Авенир веома разгневи због Исвостејевих речи, и рече: Јесам ли ја
псећу главу, која против Јуде данас чини милост кући
Саула твог оца, браћи његовој и пријатељима његовим, а немају
предао те у руке Давиду за који ми данас налажеш
грешка у вези ове жене?
3:9 Тако учини Бог Авениру, и још више, осим како се Господ заклео
Давиде, тако и ја њему чиним;
3:10 Превести царство из Саулове куће и поставити
Давидов престо над Израиљем и над Јудом, од Дана до Вирсавеје.
3:11 И није могао Авениру да одговори ни реч, јер га се бојао.
3:12 И Авнер посла Давиду гласнике у његово име говорећи: Чији је
земљиште? говорећи и: склопи савез са мном, и гле, моја ће рука
нека буде с тобом, да доведем до тебе сав Израиљ.
3:13 А он рече: Добро; Ја ћу склопити савез с тобом: али једно ја
захтевај од тебе, то јест, нећеш видети моје лице, осим тебе први
доведи кћер Михале Саулове кад дођеш да видиш лице моје.
3:14 И Давид посла гласнике Исвашету, Сауловом сину, говорећи: Избави ме
моју жену Михалу, коју сам заручио за стотину кожица
Филистејци.
3:15 И посла Исвостеј и узе је од мужа њеног, од Фалтила
син Лаисов.
3:16 И њен муж пође с њом плачући иза ње у Бахурим. Онда
рече му Авенир: Иди, врати се. И вратио се.
3:17 А Авенир је разговарао са старјешинама Израиљевим говорећи: Тражили сте
да Давид у прошлим временима буде краљ над вама:
3:18 Сада учини то, јер је Господ рекао о Давиду говорећи: За руку
од слуге мога Давида избавићу свој народ Израиља из руке
Филистејцима и из руку свих њихових непријатеља.
3:19 И Авенир говораше на уши Венијамину;
говори Давидовим ушима у Хеброну све што се Израелу чинило добрим, и
то се учини добро целом Венијаминовом дому.
3:20 И дође Авнер к Давиду у Хеврон, и двадесет људи с њим. И Давид
учини гозбу Авенира и људе који су били с њим.
3:21 А Авнер рече Давиду: Устаћу и отићи ћу, и сабраћу све
Израиља своме господару цару, да склопе савез с тобом, и
да би царовао над свиме што жели срце твоје. И Давид
послао Абнера; и отишао је у миру.
3:22 И гле, Давидове и Јоавове слуге дођоше из гоњења чете,
и донео са собом велики плен, али Авнер није био с Давидом унутра
Хеброн; јер га је отпустио и отишао је с миром.
3:23 Кад дођоше Јоав и сва војска која је била с њим, рекоше Јоаву:
говорећи: Авенир, син Неров, дође цару и он га посла
и отишао је у миру.
3:24 Тада Јоав дође цару и рече: Шта си урадио? гле, Абнер
дошао к теби; зашто си га ти отпустио, а он је сасвим
отишла?
3:25 Ти знаш Авенира, сина Неровог, да је дошао да те превари и
познај свој излазак и свој улазак, и да знаш све што чиниш.
3:26 И кад Јоав изиђе од Давида, посла гласнике за Авнером,
који га је поново довео из извора Сира, али Давид то није знао.
3:27 А кад се Авенир врати у Хеврон, Јоав га одведе у страну на вратима
да с њим тихо разговара и удари га тамо под пето ребро, то
умро је за крв Асаила брата његовог.
3:28 А касније кад је Давид то чуо, рекао је: Ја и моје краљевство смо
без кривице пред Господом заувек од крви Авенира сина
Нер:
3:29 Нека почива на глави Јоаву и на свом дому оца његовог; и нека
неће изостати из дома Јоавовог онај који има проблема, или који је
губавац, или који се ослања на штап, или који пада на мач, или
којој недостаје хлеба.
3:30 Тако су Јоав и његов брат Ависај убили Авнера, јер је он убио њихове
брат Асахел код Гаваона у бици.
3:31 И рече Давид Јоаву и свему народу који беше с њим: Ренд
своју одећу, и опаши те костретом, и тугуј пред Авениром. И
сам цар Давид је ишао за одаром.
3:32 И сахранише Авенира у Хеврону, и цар подиже глас, и
плакао на гробу Авенира; и сав народ је плакао.
3:33 А цар је оплакивао Авенира и рекао: Је ли Авенир умро као што је безумник умро?
3:34 Руке ти не беху свезане, ни ноге твоје окове: као човек
паде пред злим људима, па си пао. И сав народ је плакао
опет над њим.
3:35 И када је сав народ дошао да натера Давида да једе месо док је још било
дана, Давид се заклео говорећи: Тако ми Бог учини, и још више ако окусим
хлеба, или би требало, док сунце не зађе.
3:36 И сав народ је то приметио, и то им се свидело: како год
краљ је угодио целом народу.
3:37 Јер сав народ и сав Израиљ схватише тај дан да није од
цар да убије Авенира сина Неровог.
3:38 А цар рече својим слугама: Не знате да постоји кнез
и велики човек пао је данас у Израиљу?
3:39 И данас сам слаб, иако сам помазан за краља; а ови људи синови
Серуја нека ми буде претешка: Господ ће наградити ко чини зло
према својој злоћи.