2 Самуел
2:1 И догоди се после тога да Давид упита Господа говорећи:
Да идем у било који од градова Јудиних? И Господ рече
њега, иди горе. А Давид рече: Куда да идем горе? А он рече: до
Хеброн.
2:2 Тако је Давид отишао тамо, и његове две жене, Ахиноам
Језрееткиња и жена Абигаил Набал, Кармелићанка.
2:3 Давид је извео људе своје који су били с њим, сваког са својим
домаћинство: и живели су у градовима Хевронским.
2:4 И дођоше људи из Јуде, и тамо помазаше Давида за краља
дом Јудин. И јавише Давиду говорећи: Да су људи из
Јавис Гилеад су били они који су сахранили Саула.
2:5 И Давид посла гласнике људима из Јависа Гилеада и рече им
њима: Благословени били од Господа што сте показали ову милост
вашег господара до Саула и сахранили сте га.
2:6 А сада нека вам Господ покаже доброту и истину; и ја ћу
узврати вам за ову доброту, јер сте то учинили.
2:7 Зато нека вам сада ојачају руке и будите храбри, јер
твој господар Саул је мртав, а и дом Јудин ме је помазао
краљ над њима.
2:8 Али Авнер, син Неров, војвода Саулове војске, узе Исвостеја
сина Саула и одведоше га у Маханаим;
2:9 И поставио га за цара над Галадом и Ашурима и Језраелом,
и над Јефремом и над Венијамином и над целим Израиљем.
2:10 Саулов син Исвашета имао је четрдесет година када је почео да влада
Израиља, и царовао две године. Али Јудин дом је пошао за Давидом.
2:11 И време када је Давид био цар у Хеброну над Јудиним домом
седам година и шест месеци.
2:12 А Авнер, син Неров, и слуге Исвостеја, сина
Саул је отишао из Маханаима у Гаваон.
2:13 И Јоав, син Серујин, и Давидове слуге изиђоше и
састали се код језерца Гаваонског; и седоше онај на
на једној страни базена, а на другој на другој страни базена.
2:14 А Авенир рече Јоаву: Нека младићи устану и играју се пред нама.
А Јоав рече: Нека устану.
2:15 Тада устадоше и пређоше број дванаест Венијаминов, који
припадао Исвостеју, сину Сауловом, и дванаесторице слугу
Давид.
2:16 И ухватише сваки свог друга за главу и забише му мач
на страни његовог друга; па су заједно пали: због чега оно место
звао се Хелкатхазурим, који је у Гаваону.
2:17 И била је веома тешка битка тог дана; и Абнер је био претучен, и
људи Израиљци пред Давидовим слугама.
2:18 И тамо беху три сина Серујина, Јоав и Ависај, и
Асахел: и Асахел беше лак као дивља срна.
2:19 А Асахел је потерао Авенира; и идући није скренуо надесно
руку ни лево од праћења Абнера.
2:20 Тада Авенир погледа иза себе и рече: Јеси ли ти Асахел? И он
одговорио јесам.
2:21 А Авнер му рече: Склони се на десну или на леву руку,
и ухвати се за једног од младића и узми његов оклоп. Али
Асахел није хтео да одступи од тога да га следи.
2:22 А Авенир опет рече Асаилу: Одврати од мене.
зашто да те срушим на земљу? како онда да издржим
моје лице Јоаву твом брату?
2:23 Али он је одбио да скрене; зато је Авенир са задњим крајем
копље га је погодило испод петог ребра, да је копље изашло иза
него; и он паде тамо и умрије на истом месту
прођу, да су сви дошли на место где је Асаил пао и погинуо
стајао мирно.
2:24 И Јоав и Ависај јурили су за Авениром; и сунце је зашло када
дођоше на брдо Ама, које се налази испред Гије уз пут
пустиње Гаваонске.
2:25 И сабраше се синови Венијаминови за Авениром,
и постадоше једна чета, и стадоше на врх брда.
2:26 Тада Авнер позва Јоава и рече: Хоће ли мач прождирати довека?
зар не знаш да ће то бити горчина на крају? колико дуго
да ли ће то бити тада, пре него што наредиш људима да се врате са својих
браћо?
2:27 И Јоав рече: Жив Бог, ако ниси рекао, сигурно тада у
оног јутра кад су се сви дигли од свог брата.
2:28 И затруби Јоав у трубу, и сав народ стаде мирно и јури
после Израела више нису ни ратовали.
2:29 И Авенир и његови људи ходали су целу ту ноћ кроз равницу, и
пређоше преко Јордана и прођоше кроз цео Битрон и дођоше к себи
Маханаим.
2:30 И Јоав се врати од Авнера, и кад сакупи све
људи заједно, недостајало је Давидових слугу деветнаест људи и
Асахел.
2:31 Али Давидове слуге побише Венијамина и Авнерове људе,
тако да је умрло триста шездесет људи.
2:32 И узеше Асаила, и сахранише га у гробу оца његовог,
који је био у Витлејему. И Јоав и његови људи иђаху целу ноћ и они
дошао у Хеврон у зору дана.