2 Самуел
1:1 То се догодило после Саулове смрти, када се Давид вратио
од покоља Амалечана, а Давид је остао два дана
Зиклаг;
1:2 Трећег дана, гле, изиђе човек
логор од Саула са раздераном одећом и земљом на глави; и
тако је, када је дошао к Давиду, пао је на земљу и учинио
поклоњење.
1:3 А Давид му рече: Одакле долазиш? А он му рече:
побегао сам из табора Израиљевог.
1:4 А Давид му рече: Како је било? Молим те, реци ми. И
он одговори: Да је народ побегао из битке и многи од
људи су такође пали и мртви; а Саул и Јонатан његов син су мртви
такође.
1:5 А Давид рече младићу који му је рекао: Откуд ти то знаш
Да ли су Саул и његов син Јонатан мртви?
1:6 А младић који му је рекао рече: Као што сам се случајно нашао на гори
Гилбоа, гле, Саул се наслонио на своје копље; и гле, кола и
коњаници су га тешко пратили.
1:7 И кад погледа иза себе, угледа ме, и позва ме. И ја
одговори: Ево ме.
1:8 А он ми рече: ко си ти? А ја сам му одговорио: ја сам
Амаличан.
1:9 Опет ми рече: Стани, молим те, на мене и убиј ме, јер
невоља ме снашла, јер је мој живот још цео у мени.
1:10 Тако сам стао на њега и убио га, јер сам био сигуран да не може
живи после тога паде; и узех круну која беше на његовој
главу и наруквицу која је била на његовој руци, и донели су их овамо
мом господару.
1:11 Тада Давид узе своју одећу и подера је; а исто тако и све
људи који су били са њим:
1:12 И туговаху, и плакаху, и постише до вечери, за Саулом и за
Јонатана, његовог сина, и за народ Господњи и за дом
Израел; јер су пали од мача.
1:13 А Давид рече младићу који му је рекао: Одакле си ти? И он
одговори: ја сам син странца, Амаличанина.
1:14 А Давид му рече: Како се ниси уплашио да испружиш
руку да уништи Господњег помазаника?
1:15 И Давид дозва једног од младића и рече: Приђи и навали
него. И удари га да је умро.
1:16 А Давид му рече: крв твоја на главу твоју; јер уста твоја имају
сведочио против тебе говорећи: Убио сам помазаника Господњег.
1:17 И Давид је оплакивао ову јадиковку над Саулом и над његовим Јонатаном
син:
1:18 (Такође им је рекао да науче Јудину децу употреби лука:
гле, записано је у књизи Јашеровој.)
1:19 Лепота Израиља побијена је на висинама твојим, како су моћни
пао!
1:20 Не говори то у Гату, не објављуј на улицама Аскелона; да не би
кћери филистејске се радују да не би кћери филистејске
необрезан тријумф.
1:21 Ви планине Гилбоа, нека не буде росе, ни кише,
на теби ни поља приноса, јер тамо је штит моћних
подло одбацио, Саулов штит, као да није био помазан
са уљем.
1:22 Од крви убијених, од сала моћних, лук од
Јонатан се није вратио, и Саулов мач се вратио не празан.
1:23 Саул и Јонатан су били љупки и пријатни у свом животу иу свом
смрти нису били подељени: били су бржи од орлова, били су
јачи од лавова.
1:24 Кћери Израиљеве, плачите над Саулом, који вас обуче у скерлет,
друге сласти, који стављају златне украсе на своју одећу.
1:25 Како су пали моћни усред битке! О Јонатане, ти
побијен на високим местима твојим.
1:26 Тужан сам због тебе, брате мој Јонатане: веома си пријатан
била је за мене: твоја љубав према мени била је дивна, мимо љубави жена.
1:27 Како су пали моћни, а оружје ратно нестало!