2 Самуел 1:1 То се догодило после Саулове смрти, када се Давид вратио од покоља Амалечана, а Давид је остао два дана Зиклаг; 1:2 Трећег дана, гле, изиђе човек логор од Саула са раздераном одећом и земљом на глави; и тако је, када је дошао к Давиду, пао је на земљу и учинио поклоњење. 1:3 А Давид му рече: Одакле долазиш? А он му рече: побегао сам из табора Израиљевог. 1:4 А Давид му рече: Како је било? Молим те, реци ми. И он одговори: Да је народ побегао из битке и многи од људи су такође пали и мртви; а Саул и Јонатан његов син су мртви такође. 1:5 А Давид рече младићу који му је рекао: Откуд ти то знаш Да ли су Саул и његов син Јонатан мртви? 1:6 А младић који му је рекао рече: Као што сам се случајно нашао на гори Гилбоа, гле, Саул се наслонио на своје копље; и гле, кола и коњаници су га тешко пратили. 1:7 И кад погледа иза себе, угледа ме, и позва ме. И ја одговори: Ево ме. 1:8 А он ми рече: ко си ти? А ја сам му одговорио: ја сам Амаличан. 1:9 Опет ми рече: Стани, молим те, на мене и убиј ме, јер невоља ме снашла, јер је мој живот још цео у мени. 1:10 Тако сам стао на њега и убио га, јер сам био сигуран да не може живи после тога паде; и узех круну која беше на његовој главу и наруквицу која је била на његовој руци, и донели су их овамо мом господару. 1:11 Тада Давид узе своју одећу и подера је; а исто тако и све људи који су били са њим: 1:12 И туговаху, и плакаху, и постише до вечери, за Саулом и за Јонатана, његовог сина, и за народ Господњи и за дом Израел; јер су пали од мача. 1:13 А Давид рече младићу који му је рекао: Одакле си ти? И он одговори: ја сам син странца, Амаличанина. 1:14 А Давид му рече: Како се ниси уплашио да испружиш руку да уништи Господњег помазаника? 1:15 И Давид дозва једног од младића и рече: Приђи и навали него. И удари га да је умро. 1:16 А Давид му рече: крв твоја на главу твоју; јер уста твоја имају сведочио против тебе говорећи: Убио сам помазаника Господњег. 1:17 И Давид је оплакивао ову јадиковку над Саулом и над његовим Јонатаном син: 1:18 (Такође им је рекао да науче Јудину децу употреби лука: гле, записано је у књизи Јашеровој.) 1:19 Лепота Израиља побијена је на висинама твојим, како су моћни пао! 1:20 Не говори то у Гату, не објављуј на улицама Аскелона; да не би кћери филистејске се радују да не би кћери филистејске необрезан тријумф. 1:21 Ви планине Гилбоа, нека не буде росе, ни кише, на теби ни поља приноса, јер тамо је штит моћних подло одбацио, Саулов штит, као да није био помазан са уљем. 1:22 Од крви убијених, од сала моћних, лук од Јонатан се није вратио, и Саулов мач се вратио не празан. 1:23 Саул и Јонатан су били љупки и пријатни у свом животу иу свом смрти нису били подељени: били су бржи од орлова, били су јачи од лавова. 1:24 Кћери Израиљеве, плачите над Саулом, који вас обуче у скерлет, друге сласти, који стављају златне украсе на своју одећу. 1:25 Како су пали моћни усред битке! О Јонатане, ти побијен на високим местима твојим. 1:26 Тужан сам због тебе, брате мој Јонатане: веома си пријатан била је за мене: твоја љубав према мени била је дивна, мимо љубави жена. 1:27 Како су пали моћни, а оружје ратно нестало!