2 Макабејци 13:1 Сто четрдесет и девете године речено је Јуди да Антиох Еупатор је долазио са великом силом у Јудеју, 13:2 И с њим Лисија, његов заштитник и владар његових послова, имајући било који од њих грчка сила пешака, сто десет хиљада, и коњаника пет хиљада и триста и слонова два и двадесет и триста кола наоружаних кукама. 13:3 Менелај се такође придружио њима, и то са великим прикривањем охрабрио Антиоха, не ради заштите земље, већ зато што мислио је да је постављен за гувернера. 13:4 Али краљ над краљевима је покренуо Антиохов ум против овог злог бидника, и Лисије је обавестио краља да је овај човек узрок свега неваљалства, тако да је цар заповедио да га доведу у Верију и ставе него на смрт, како је на том месту. 13:5 А на том месту беше кула висока педесет лаката, пуна пепела, и имао је округли инструмент који је са сваке стране висио доле у пепео. 13:6 И ко год је био осуђен за светогрђе, или је починио било шта друго тешки злочин, тамо су га сви људи бацили у смрт. 13:7 Таква смрт се догоди да онај зли човек умре, немајући ни толико сахрањивање у земљи; и то најправедније: 13:8 Јер је починио многе грехе око олтара, чији је огањ и пепео је био свет, он је своју смрт примио у пепелу. 13:9 Сада је краљ дошао са варварским и охолим умом да учини много горе Јевреји, него што је то било учињено у време његовог оца. 13:10 Што је Јуда приметио, заповедио је мноштву да позове на Господа ноћу и дању, да би, ако икада, у било које друго време сада и њима помози, будући да је на месту да се стави из њиховог закона, из своју земљу, и из светог храма: 13:11 И да неће трпети народ, то је и сада било само а мало освежен, да буде подложан богохулним народима. 13:12 Па кад сви то учинише заједно, и молише милостивог Господа уз плач и пост, и лежећи на земљи три дана дуго, Јуда је, подстакнувши их, заповедио да буду у а спремност. 13:13 И Јуда, раздвојен са старешинама, одлучи пред царевим домаћин треба да уђе у Јудеју и заузме град, да изађе и покуша ствар у борби уз помоћ Господњу. 13:14 Па када је све предао Створитељу света и охрабривао његови војници да се боре мушки, чак и до смрти, за законе храм, град, земљу и заједницу, улогорио се код Модина: 13:15 И давши заповедник онима који су били око њега, Победа је Бога; са најхрабријим и најодабранијим младићима ушао је у царев шатор ноћу, и побио у логору око четири хиљаде људи, и највећи од слонова, са свим што је било на њему. 13:16 И на крају су испунили логор страхом и метежом, и отишли с добар успех. 13:17 Ово је учињено у паузи дана, јер је заштита од Господ му је помогао. 13:18 А када је цар осетио мушкост Јевреја, он је кренуо да преузме контролу политиком, 13:19 И кренуо је према Бетсури, која је била упориште Јевреја; је бачен у бекство, пропао и изгубио своје људе: 13:20 Јер Јуда беше пренео онима који су били у њему оно што је било неопходно. 13:21 Али Родок, који је био у јеврејској војсци, открио је тајне непријатељи; стога је био тражен, и када су га добили, они стрпали га у затвор. 13:22 Цар поступи с њима други пут у Витсуму, пружи руку, узео своје, отишао, борио се са Јудом, био побеђен; 13:23 Чуо сам да је Филип, који је остао над пословима у Антиохији очајнички погнут, збуњен, лечио Јевреје, покорио се, и заклео се на све једнаке услове, сложио се са њима и принео жртву, поштовао храм и добро се односио према месту, 13:24 И прихватио је добро од Макабеја, поставио га за главног гувернера из Птолемаја Геренцима; 13:25 Дођоше у Птолемаиду: тамошњи људи ожалошћени су заветима; за јуришали су, јер би своје савезе поништили: 13:26 Лисије је отишао до судије, рекао колико је могао у одбрану узрока, убедио, смирио, учинио их добро погођеним, вратио се Антиохија. Тако је ишло у додир с царевим доласком и одласком.