2 Макабејци
13:1 Сто четрдесет и девете године речено је Јуди да Антиох
Еупатор је долазио са великом силом у Јудеју,
13:2 И с њим Лисија, његов заштитник и владар његових послова, имајући
било који од њих грчка сила пешака, сто десет хиљада,
и коњаника пет хиљада и триста и слонова два и
двадесет и триста кола наоружаних кукама.
13:3 Менелај се такође придружио њима, и то са великим прикривањем
охрабрио Антиоха, не ради заштите земље, већ зато што
мислио је да је постављен за гувернера.
13:4 Али краљ над краљевима је покренуо Антиохов ум против овог злог бидника,
и Лисије је обавестио краља да је овај човек узрок свега
неваљалства, тако да је цар заповедио да га доведу у Верију и ставе
него на смрт, како је на том месту.
13:5 А на том месту беше кула висока педесет лаката, пуна пепела,
и имао је округли инструмент који је са сваке стране висио доле у
пепео.
13:6 И ко год је био осуђен за светогрђе, или је починио било шта друго
тешки злочин, тамо су га сви људи бацили у смрт.
13:7 Таква смрт се догоди да онај зли човек умре, немајући ни толико
сахрањивање у земљи; и то најправедније:
13:8 Јер је починио многе грехе око олтара, чији је огањ
и пепео је био свет, он је своју смрт примио у пепелу.
13:9 Сада је краљ дошао са варварским и охолим умом да учини много горе
Јевреји, него што је то било учињено у време његовог оца.
13:10 Што је Јуда приметио, заповедио је мноштву да позове
на Господа ноћу и дању, да би, ако икада, у било које друго време
сада и њима помози, будући да је на месту да се стави из њиховог закона, из
своју земљу, и из светог храма:
13:11 И да неће трпети народ, то је и сада било само а
мало освежен, да буде подложан богохулним народима.
13:12 Па кад сви то учинише заједно, и молише милостивог Господа
уз плач и пост, и лежећи на земљи три дана
дуго, Јуда је, подстакнувши их, заповедио да буду у а
спремност.
13:13 И Јуда, раздвојен са старешинама, одлучи пред царевим
домаћин треба да уђе у Јудеју и заузме град, да изађе и покуша
ствар у борби уз помоћ Господњу.
13:14 Па када је све предао Створитељу света и охрабривао
његови војници да се боре мушки, чак и до смрти, за законе
храм, град, земљу и заједницу, улогорио се код Модина:
13:15 И давши заповедник онима који су били око њега, Победа је
Бога; са најхрабријим и најодабранијим младићима ушао је у
царев шатор ноћу, и побио у логору око четири хиљаде људи, и
највећи од слонова, са свим што је било на њему.
13:16 И на крају су испунили логор страхом и метежом, и отишли с
добар успех.
13:17 Ово је учињено у паузи дана, јер је заштита од
Господ му је помогао.
13:18 А када је цар осетио мушкост Јевреја, он је
кренуо да преузме контролу политиком,
13:19 И кренуо је према Бетсури, која је била упориште Јевреја;
је бачен у бекство, пропао и изгубио своје људе:
13:20 Јер Јуда беше пренео онима који су били у њему оно што је било
неопходно.
13:21 Али Родок, који је био у јеврејској војсци, открио је тајне
непријатељи; стога је био тражен, и када су га добили, они
стрпали га у затвор.
13:22 Цар поступи с њима други пут у Витсуму, пружи руку,
узео своје, отишао, борио се са Јудом, био побеђен;
13:23 Чуо сам да је Филип, који је остао над пословима у Антиохији
очајнички погнут, збуњен, лечио Јевреје, покорио се, и
заклео се на све једнаке услове, сложио се са њима и принео жртву,
поштовао храм и добро се односио према месту,
13:24 И прихватио је добро од Макабеја, поставио га за главног гувернера из
Птолемаја Геренцима;
13:25 Дођоше у Птолемаиду: тамошњи људи ожалошћени су заветима; за
јуришали су, јер би своје савезе поништили:
13:26 Лисије је отишао до судије, рекао колико је могао у одбрану
узрока, убедио, смирио, учинио их добро погођеним, вратио се
Антиохија. Тако је ишло у додир с царевим доласком и одласком.