2 Макабејци
7:1 Догоди се и да седморо браће са мајком њиховом беху одведени,
и присиљен од краља против закона да окуси свињско месо, и
били мучени бичевима и бичевима.
7:2 Али један од оних који су први проговорили овако рече: Шта хоћеш да питаш или
научити од нас? спремни смо да умремо, пре него да прекршимо законе
наши очеви.
7:3 Тада је цар, бесан, наредио да се направе тигањи и котлови
вруће:
7:4 Који се одмах загреја, нареди да му одсеку језик
који је први проговорио, и да одсече крајње делове његовог тела, остало
његова браћа и његова мајка гледају.
7:5 А када је тако осакаћен у свим својим удовима, наредио му је да буде
још жив да се донесе на ватру и да се пржи у тигању: и као
пара тигања је била за добар простор распршена, подстицали су једног
други са мајком да умре мушки, говорећи овако:
7:6 Господ Бог гледа на нас, и заиста има утеху у нама, као Мојсије
у својој песми, која је сведочила на њиховим лицима, изјавио је говорећи: А он
утешиће се у својим слугама.
7:7 Дакле, када је први био мртав након овог броја, довели су другог у
учини од њега подругљиву стоку: и кад су му скинули кожу
главу са косом, питали су га: хоћеш ли јести, пре него што будеш
кажњен по свим удовима твога тела?
7:8 Али он одговори на свом језику и рече: Не. Зато и он
примио следећу муку по реду, као што је то учинио и претходни.
7:9 И када је био на последњем дахтању, рекао је: Ти нас као бијес узимаш
из овог садашњег живота, али ће нас подићи Цар света,
који су умрли за његове законе у живот вечни.
7:10 После њега беше трећи подсмешљив, и кад му се тражише,
испружио је језик, и то убрзо, испруживши руке
мужевно.
7:11 И рече храбро: Ово сам имао с неба; а за његове законе И
презиру их; и од њега се надам да ћу их поново примити.
7:12 Тако да су се цар и они који су били с њим дивили томе
храброст младића, за то није ништа сматрао боловима.
7:13 А када је и овај човек био мртав, они су мучили и покварили четвртог
на исти начин.
7:14 И кад је био спреман да умре, рекао је овако: Добро је бити погубљен
од људи тражити наду од Бога да се од њега поново подигну: као за
тебе, нећеш имати васкрсења у живот.
7:15 После доведоше и петог, и покварише га.
7:16 Тада погледа цара и рече: Ти имаш власт над људима, ти
ако си покварен, радиш шта хоћеш; ипак не мислите да је наш
народ је остављен од Бога;
7:17 Али остани мало, и види његову велику моћ, како ће те мучити
и семе твоје.
7:18 После њега доведоше и шестог, који је спреман да умре рече: Буди
не преварени без разлога: јер ми то трпимо за себе,
сагрешивши Богу нашем: зато се чудесне ствари чине
нас.
7:19 Али немојте мислити, који узимате у руке да се борите против Бога, да
побећи некажњено.
7:20 Али мајка је била дивна изнад свега и достојна поштовања
сећање: јер када је видела својих седам синова убијених у размаку од једног
дана, носила је са добром храброшћу, због наде коју је имала
у Господу.
7:21 Да, сваког од њих је подстицала на свом језику, испуњеном
храбри духови; и узбуркавајући своје женске мисли са мушким
стомак, рекла им је,
7:22 Не могу рећи како сте дошли у моју утробу, јер вам нисам дао дах
ни живот, нити сам ја формирао чланове сваког од вас;
7:23 Али без сумње Створитељ света, који је формирао генерацију
човек, и сазнао је почетак свега, такође од своје воље
милост вам поново да дах и живот, јер сада не гледате на своје
себе ради својих закона.
7:24 А Антиох, мислећи да је презрен, и сумњајући да је то а
прекорног говора, док је најмлађи још био жив, није само
охрабривао га речима, али и заклетвама уверавао да ће учинити
он је и богат и срећан човек, ако би одступио од својих закона
очеви; и да ће га такође узети за свог пријатеља и веровати му
са пословима.
7:25 Али када младић ни у ком случају није хтео да га послуша, цар
позвао своју мајку и охрабрио је да она посаветује младића
да му спасе живот.
7:26 И када ју је охрабрио многим речима, она му је обећала да ће
би саветовала свог сина.
7:27 Али она му се клања, смејући се окрутном тиранину на презир,
говорила на свом сеоском језику на овај начин; О сине мој, смилуј се
ја која сам те родила девет месеци у својој утроби и дала ти таква три
године, и нахранио те, и довео те до овог века, и
поднео невоље просвете.
7:28 Молим те, сине мој, погледај небо и земљу, и све то
је у њему, и сматрајте да их је Бог створио од ствари које нису биле; и
тако је и човечанство створено.
7:29 Не бој се овог мучитеља, него, пошто си достојан браће своје, узми
смрти да те поново примим у милости са браћом твојом.
7:30 Док је она још говорила ове речи, младић рече: Чекај
ти за? Нећу послушати цареву заповест, али ћу послушати
заповест закона коју је Мојсије дао оцима нашим.
7:31 А ти, који си био аутор свих неваља против Јевреја,
неће избећи из руку Божијих.
7:32 Јер ми патимо због својих греха.
7:33 И премда се живи Господ наљути мало на нас за наше
кажњавања и исправљања, али ће опет бити једно са својим
слуге.
7:34 Али ти, о безбожниче, и од свих осталих најзлијих, не буди уздигнут
без разлога, нити надимајући се несигурним надама, дижући руку своју
против слуга Божијих:
7:35 Јер још ниси избегао суд Свемогућег Бога, који види
све ствари.
7:36 Јер наша браћа, која су сада претрпела кратак бол, мртва су
Божији завет вечног живота: али ти, преко суда на
Боже, примићеш праведну казну за твоју гордост.
7:37 Али ја, као моја браћа, приносим своје тело и живот за наше законе
очеви, молећи Бога да брзо буде милостив према нашим
нација; и да ти мукама и пошастима признаш да он
једини је Бог;
7:38 И да је у мени и у мојој браћи гнев Свемогућег, који је
праведно нанесена нашој нацији, може престати.
7:39 Него што је краљ био у бесу, предао му је горе од свих осталих, и
тешко је схватио да му се ругају.
7:40 Тако је овај човек умро неокаљан, и потпуно се уздао у Господа.
7:41 Најзад после синова мајка је умрла.
7:42 Нека ово буде довољно да сам говорио о идолопоклоничким гозбама,
и екстремна мучења.