2 Макабејци 7:1 Догоди се и да седморо браће са мајком њиховом беху одведени, и присиљен од краља против закона да окуси свињско месо, и били мучени бичевима и бичевима. 7:2 Али један од оних који су први проговорили овако рече: Шта хоћеш да питаш или научити од нас? спремни смо да умремо, пре него да прекршимо законе наши очеви. 7:3 Тада је цар, бесан, наредио да се направе тигањи и котлови вруће: 7:4 Који се одмах загреја, нареди да му одсеку језик који је први проговорио, и да одсече крајње делове његовог тела, остало његова браћа и његова мајка гледају. 7:5 А када је тако осакаћен у свим својим удовима, наредио му је да буде још жив да се донесе на ватру и да се пржи у тигању: и као пара тигања је била за добар простор распршена, подстицали су једног други са мајком да умре мушки, говорећи овако: 7:6 Господ Бог гледа на нас, и заиста има утеху у нама, као Мојсије у својој песми, која је сведочила на њиховим лицима, изјавио је говорећи: А он утешиће се у својим слугама. 7:7 Дакле, када је први био мртав након овог броја, довели су другог у учини од њега подругљиву стоку: и кад су му скинули кожу главу са косом, питали су га: хоћеш ли јести, пре него што будеш кажњен по свим удовима твога тела? 7:8 Али он одговори на свом језику и рече: Не. Зато и он примио следећу муку по реду, као што је то учинио и претходни. 7:9 И када је био на последњем дахтању, рекао је: Ти нас као бијес узимаш из овог садашњег живота, али ће нас подићи Цар света, који су умрли за његове законе у живот вечни. 7:10 После њега беше трећи подсмешљив, и кад му се тражише, испружио је језик, и то убрзо, испруживши руке мужевно. 7:11 И рече храбро: Ово сам имао с неба; а за његове законе И презиру их; и од њега се надам да ћу их поново примити. 7:12 Тако да су се цар и они који су били с њим дивили томе храброст младића, за то није ништа сматрао боловима. 7:13 А када је и овај човек био мртав, они су мучили и покварили четвртог на исти начин. 7:14 И кад је био спреман да умре, рекао је овако: Добро је бити погубљен од људи тражити наду од Бога да се од њега поново подигну: као за тебе, нећеш имати васкрсења у живот. 7:15 После доведоше и петог, и покварише га. 7:16 Тада погледа цара и рече: Ти имаш власт над људима, ти ако си покварен, радиш шта хоћеш; ипак не мислите да је наш народ је остављен од Бога; 7:17 Али остани мало, и види његову велику моћ, како ће те мучити и семе твоје. 7:18 После њега доведоше и шестог, који је спреман да умре рече: Буди не преварени без разлога: јер ми то трпимо за себе, сагрешивши Богу нашем: зато се чудесне ствари чине нас. 7:19 Али немојте мислити, који узимате у руке да се борите против Бога, да побећи некажњено. 7:20 Али мајка је била дивна изнад свега и достојна поштовања сећање: јер када је видела својих седам синова убијених у размаку од једног дана, носила је са добром храброшћу, због наде коју је имала у Господу. 7:21 Да, сваког од њих је подстицала на свом језику, испуњеном храбри духови; и узбуркавајући своје женске мисли са мушким стомак, рекла им је, 7:22 Не могу рећи како сте дошли у моју утробу, јер вам нисам дао дах ни живот, нити сам ја формирао чланове сваког од вас; 7:23 Али без сумње Створитељ света, који је формирао генерацију човек, и сазнао је почетак свега, такође од своје воље милост вам поново да дах и живот, јер сада не гледате на своје себе ради својих закона. 7:24 А Антиох, мислећи да је презрен, и сумњајући да је то а прекорног говора, док је најмлађи још био жив, није само охрабривао га речима, али и заклетвама уверавао да ће учинити он је и богат и срећан човек, ако би одступио од својих закона очеви; и да ће га такође узети за свог пријатеља и веровати му са пословима. 7:25 Али када младић ни у ком случају није хтео да га послуша, цар позвао своју мајку и охрабрио је да она посаветује младића да му спасе живот. 7:26 И када ју је охрабрио многим речима, она му је обећала да ће би саветовала свог сина. 7:27 Али она му се клања, смејући се окрутном тиранину на презир, говорила на свом сеоском језику на овај начин; О сине мој, смилуј се ја која сам те родила девет месеци у својој утроби и дала ти таква три године, и нахранио те, и довео те до овог века, и поднео невоље просвете. 7:28 Молим те, сине мој, погледај небо и земљу, и све то је у њему, и сматрајте да их је Бог створио од ствари које нису биле; и тако је и човечанство створено. 7:29 Не бој се овог мучитеља, него, пошто си достојан браће своје, узми смрти да те поново примим у милости са браћом твојом. 7:30 Док је она још говорила ове речи, младић рече: Чекај ти за? Нећу послушати цареву заповест, али ћу послушати заповест закона коју је Мојсије дао оцима нашим. 7:31 А ти, који си био аутор свих неваља против Јевреја, неће избећи из руку Божијих. 7:32 Јер ми патимо због својих греха. 7:33 И премда се живи Господ наљути мало на нас за наше кажњавања и исправљања, али ће опет бити једно са својим слуге. 7:34 Али ти, о безбожниче, и од свих осталих најзлијих, не буди уздигнут без разлога, нити надимајући се несигурним надама, дижући руку своју против слуга Божијих: 7:35 Јер још ниси избегао суд Свемогућег Бога, који види све ствари. 7:36 Јер наша браћа, која су сада претрпела кратак бол, мртва су Божији завет вечног живота: али ти, преко суда на Боже, примићеш праведну казну за твоју гордост. 7:37 Али ја, као моја браћа, приносим своје тело и живот за наше законе очеви, молећи Бога да брзо буде милостив према нашим нација; и да ти мукама и пошастима признаш да он једини је Бог; 7:38 И да је у мени и у мојој браћи гнев Свемогућег, који је праведно нанесена нашој нацији, може престати. 7:39 Него што је краљ био у бесу, предао му је горе од свих осталих, и тешко је схватио да му се ругају. 7:40 Тако је овај човек умро неокаљан, и потпуно се уздао у Господа. 7:41 Најзад после синова мајка је умрла. 7:42 Нека ово буде довољно да сам говорио о идолопоклоничким гозбама, и екстремна мучења.