2 Макабејци
3:1 А када је свети град био насељен сваким миром и закони су били
чувао веома добро, због побожности првосвештеника Оније, и
његова мржња према злу,
3:2 Догодило се да су чак и сами краљеви поштовали то место, и
увеличају храм својим најбољим даровима;
3:3 Утолико је Селеук из Азије од својих прихода сносио све трошкове
који припадају служби жртава.
3:4 Али један Симон из Венијаминовог племена, који је постављен за управитеља
храма, посвађао се са првосвештеником због нереда у граду.
3:5 И кад не могаше савладати Онију, приведе га сину Аполонију
од Тразеје, који је тада био гувернер Целосирије и Фенике,
3:6 И рекао му је да је ризница у Јерусалиму пуна бесконачних сума
новац, тако да мноштво њиховог богатства, које се није односило на
извештај о жртвама, био је безброј, и да је могуће
да све доведе у цареве руке.
3:7 А кад Аполоније дође к цару и показа му новац
о чему му је речено, цар је изабрао Хелиодора за свог благајника, и
послао га са заповестом да му донесе наведени новац.
3:8 Тако је Хелиодор одмах кренуо на пут; под бојом посећивања
градова Целосирије и Фенике, али заиста да испуни царево
сврха.
3:9 И када дође у Јерусалим и љубазно је примљен
првосвештеник града, рекао му је о чему је дата интелигенција
новац, и рекао зашто је дошао, и питао да ли су те ствари
заиста били такви.
3:10 Тада му је првосвештеник рекао да је толики новац спреман за
помоћ удовицама и деци без оца:
3:11 И да је нешто од тога припадало Хиркану Тобијином сину, великом човеку
достојанство, а не као што је тај зли Симон погрешно обавестио: збир тога
свега четири стотине таланата сребра и двеста злата;
3:12 И да је било потпуно немогуће да се такве неправде чине
онима који су то посветили светости места и да
величанство и неприкосновена светост храма, удостојен над свим
свет.
3:13 Али Хелиодор, због цареве заповести, рече: То
у сваком смислу мора се унети у краљеву ризницу.
3:14 Тако је на дан који је одредио ушао да нареди ову ствар:
због чега није било мале агоније по целом граду.
3:15 А свештеници клањајући се пред олтаром у својим
свештеничке одежде, призване на небо онога који је донео закон
што се тиче ствари које је он чувао, да их безбедно чувају
јер они који су их обавезали да се чувају.
3:16 Онда ко би првосвештеника погледао у лице, био би рањен
његово срце: због његовог лица и промене његове боје
унутрашња агонија његовог ума.
3:17 Јер човек је био толико обузет страхом и ужасом тела, да је
било је јасно онима који су га гледали, какву је тугу сада имао у својој
срце.
3:18 Други су истрчали из својих кућа на општу молбу,
јер је место било као да дође у презир.
3:19 И жене, опасане костријетима испод груди, обиловаше у
улицама, а девојке које су држане потрчале су, неке до капија, и
једни до зидова, а други су гледали кроз прозоре.
3:20 И сви, држећи руке ка небу, мољаху се.
3:21 Тада би човеку било жао да види како се руши мноштво
свих врста, и страх да је првосвештеник у таквој агонији.
3:22 Затим су позвали Свемогућег Господа да одржи оно што је учињено
поверење сигурно и сигурно за оне који су их починили.
3:23 Ипак, Хелиодор је извршио оно што је било одређено.
3:24 А кад је био тамо, представи се са својом стражом око ризнице,
Господар духова, и Кнез сваке моћи, изазвао је велико
привиђење, тако да су све што је требало да уђе с њим
зачуђени силом Божијом, и онесвестише се, и јако се уплаше.
3:25 Јер им се указа коњ са страшним јахачем на њему,
и украшен врло лепим покривачем, и он је жестоко трчао и ударао у
Хелиодор са својим предњим ногама, и чинило се да је онај који је седео на
коњ је имао комплетну орму од злата.
3:26 Штавише, пред њим су се појавила још два младића, истакнута по снази,
одличан у лепоти и љупки у одећи, који је стајао уз њега на оба
сиде; и биче га непрестано и даваше му многе ране.
3:27 И Хелиодор изненада паде на земљу, и опколише га
велика тама, али они који су били с њим узеше га и метнуше
у легло.
3:28 Тако он, који је недавно дошао са великим возом и са свом својом стражом
у речену благајну извршише не могавши да се помогне
својим оружјем: и очито су признавали силу Божију.
3:29 Јер он руком Божијом беше оборен, и лежаше без речи без свих
наду у живот.
3:30 Али они хвалише Господа, који је чудесно почастио своје место:
за храм; која је мало пре била пуна страха и невоље, када
јави се свемогући Господ, испуни се радошћу и весељем.
3:31 Тада су се неки од Хелиодорових пријатеља одмах молили Онији да он
би позвао Свевишњег да му подари живот, који је био спреман да
одустати од духа.
3:32 Дакле, првосвештеник, сумњајући да краљ не би то погрешно схватио
Јевреји су извршили неку издају Хелиодору, понудили а
жртву за здравље човека.
3:33 Док је првосвештеник вршио помирење, ушли су исти младићи
појави се иста одећа и стаде поред Хелиодора говорећи: дај
Велико хвала првосвештенику Онији, јер њега ради Господу
дао ти живот:
3:34 И видећи да си бичеван с неба, јави свима
људи моћна сила Божија. И када су изговорили ове речи, они
више се није појављивао.
3:35 Тако Хелиодор, пошто је принео жртву Господу, и учинио
вратили су се велики завети ономе који му је спасао живот и поздравио Онију
са својим домаћином краљу.
3:36 Затим је сведочио свима о делима Бога великог, која је имао
виђено његовим очима.
3:37 И када је цар Хелиодор, који би могао бити способан да буде послан још једном
опет у Јерусалим, рекао је,
3:38 Ако имаш неког непријатеља или издајника, пошаљи га тамо, и ти ћеш
примите га добро бичеваног ако побегне својим животом: јер у томе
место, без сумње; постоји посебна сила Божија.
3:39 Јер онај који пребива на небу има своје око на том месту, и брани
то; и туче и уништава оне који долазе да га повреде.
3:40 И ствари које се тичу Хелиодора и чување ризнице,
испао на ову врсту.