2 Кингс 7:1 Тада Јелисеј рече: Чујте реч Господњу; Овако вели Господ: То сутра отприлике у ово време продаће се мера финог брашна за а сикел и две мере јечма за сикел на вратима Самарије. 7:2 Тада је господар на чију руку се цар ослонио одговори човеку Божијем, и рече: Гле, кад би Господ направио прозоре на небу, могла би ова ствар бити? А он рече: гле, видећеш очима својим, али ћеш не јести од тога. 7:3 И бијаху четири губава на улазу на капију рекоше једни другима: Зашто седимо овде док не умремо? 7:4 Ако кажемо: Ући ћемо у град, онда је глад у граду, и тамо ћемо умријети: и ако седимо овдје, и ми ћемо умријети. Сада зато хајде да паднемо у војску Сиријску: ако они спаси нас живе, живећемо; и ако нас убију, само ћемо умрети. 7:5 И устадоше у сумрак, да иду у табор Сиријаца. и када су дошли до крајњег дела логора Сирије, гле, тамо није било човека. 7:6 Јер је Господ учинио да војска Сиријаца чује буку кола и галама коња, чак и бука велике војске: и рекоше један другоме: Ево, цар Израиљев је унајмио против нас цареви Хетити и цареви Египћани да дођу нас. 7:7 Зато устадоше и побегоше у сумрак, и оставише шаторе своје, и њихове коње и магарце, чак и логор какав је био, и побегли њихов живот. 7:8 И када су ови губавци дошли до крајњег дела логора, отишли су у један шатор, и јели и пили, и носили одатле сребро, и злато и одећу, и отишао и сакрио је; и опет дође, и уђе други шатор, и однесу и оданде, и оде и сакри га. 7:9 Тада рекоше једни другима: Није нам добро, овај дан је добар вести, и ћутимо: ако останемо до јутра, неки невоља ће доћи на нас: сада, дакле, дођи да идемо и кажемо царев дом. 7:10 И дођоше и дозваше вратара града, и они им рекоше: говорећи: Дођосмо у табор Сиријаца, и гле, нема га човек тамо, ни глас човечији, него коњи привезани, и магарци привезани, и шатори какви су били. 7:11 И позва вратаре; и казаше то царевом дому унутра. 7:12 А цар устаде ноћу и рече слугама својим: сада ћу покажи ти шта су нам Сиријци урадили. Они знају да смо гладни; зато су изашли из логора да се сакрију у пољу, говорећи: Кад изађу из града ухватићемо их живе и ући у град. 7:13 А један од слугу његових одговори и рече: Нека узму неки, молим те, пет коња који су остали, који су остали у граду, (гле, они су као сав народ Израиљев који је остао у њему: гле, ја кажу, они су као и све мноштво Израелаца који су потрошено:) и дај да пошаљемо да видимо. 7:14 Узеше дакле два коња; а цар посла за војском од Сиријаца, говорећи: Идите и видите. 7:15 И пођоше за њима до Јордана, и гле, сав је пут био пун хаљине и посуде које су Сиријци у журби бацили. И вратише се гласници и јавише цару. 7:16 И народ је изашао и опљачкао шаторе Сиријаца. Тако да мера финог брашна продавала се за сикел, а две мере јечма за сикел, по речи Господњој. 7:17 И цар је одредио господара на чију руку се ослањао да има на капији: и народ гази на капији, и он умро, као што је рекао човек Божији, који је говорио када је краљ дошао у него. 7:18 И догоди се као што је човек Божији говорио цару говорећи: Две мере јечма за сикел и мера финог брашна за а сикел, биће сутра отприлике у ово време на вратима Самарије: 7:19 А тај господар одговори човеку Божијем и рече: Сада, гле, ако ГОСПОД треба да направи прозоре на небу, да ли је тако нешто? и рекао је, Гле, видећеш то очима својим, али нећеш јести од тога. 7:20 И тако му је пало, јер га је народ газио на капији, и он је умро.