2 Кингс
7:1 Тада Јелисеј рече: Чујте реч Господњу; Овако вели Господ: То
сутра отприлике у ово време продаће се мера финог брашна за а
сикел и две мере јечма за сикел на вратима Самарије.
7:2 Тада је господар на чију руку се цар ослонио одговори човеку Божијем, и
рече: Гле, кад би Господ направио прозоре на небу, могла би ова ствар
бити? А он рече: гле, видећеш очима својим, али ћеш
не јести од тога.
7:3 И бијаху четири губава на улазу на капију
рекоше једни другима: Зашто седимо овде док не умремо?
7:4 Ако кажемо: Ући ћемо у град, онда је глад у граду,
и тамо ћемо умријети: и ако седимо овдје, и ми ћемо умријети. Сада
зато хајде да паднемо у војску Сиријску: ако они
спаси нас живе, живећемо; и ако нас убију, само ћемо умрети.
7:5 И устадоше у сумрак, да иду у табор Сиријаца.
и када су дошли до крајњег дела логора Сирије,
гле, тамо није било човека.
7:6 Јер је Господ учинио да војска Сиријаца чује буку
кола и галама коња, чак и бука велике војске: и
рекоше један другоме: Ево, цар Израиљев је унајмио против нас
цареви Хетити и цареви Египћани да дођу
нас.
7:7 Зато устадоше и побегоше у сумрак, и оставише шаторе своје, и
њихове коње и магарце, чак и логор какав је био, и побегли
њихов живот.
7:8 И када су ови губавци дошли до крајњег дела логора, отишли су
у један шатор, и јели и пили, и носили одатле сребро, и
злато и одећу, и отишао и сакрио је; и опет дође, и уђе
други шатор, и однесу и оданде, и оде и сакри га.
7:9 Тада рекоше једни другима: Није нам добро, овај дан је добар
вести, и ћутимо: ако останемо до јутра, неки
невоља ће доћи на нас: сада, дакле, дођи да идемо и кажемо
царев дом.
7:10 И дођоше и дозваше вратара града, и они им рекоше:
говорећи: Дођосмо у табор Сиријаца, и гле, нема га
човек тамо, ни глас човечији, него коњи привезани, и магарци привезани, и
шатори какви су били.
7:11 И позва вратаре; и казаше то царевом дому унутра.
7:12 А цар устаде ноћу и рече слугама својим: сада ћу
покажи ти шта су нам Сиријци урадили. Они знају да смо гладни;
зато су изашли из логора да се сакрију у пољу,
говорећи: Кад изађу из града ухватићемо их живе и
ући у град.
7:13 А један од слугу његових одговори и рече: Нека узму неки, молим те,
пет коња који су остали, који су остали у граду, (гле,
они су као сав народ Израиљев који је остао у њему: гле, ја
кажу, они су као и све мноштво Израелаца који су
потрошено:) и дај да пошаљемо да видимо.
7:14 Узеше дакле два коња; а цар посла за војском
од Сиријаца, говорећи: Идите и видите.
7:15 И пођоше за њима до Јордана, и гле, сав је пут био пун
хаљине и посуде које су Сиријци у журби бацили.
И вратише се гласници и јавише цару.
7:16 И народ је изашао и опљачкао шаторе Сиријаца. Тако да
мера финог брашна продавала се за сикел, а две мере јечма
за сикел, по речи Господњој.
7:17 И цар је одредио господара на чију руку се ослањао да има
на капији: и народ гази на капији, и он
умро, као што је рекао човек Божији, који је говорио када је краљ дошао у
него.
7:18 И догоди се као што је човек Божији говорио цару говорећи:
Две мере јечма за сикел и мера финог брашна за а
сикел, биће сутра отприлике у ово време на вратима Самарије:
7:19 А тај господар одговори човеку Божијем и рече: Сада, гле, ако
ГОСПОД треба да направи прозоре на небу, да ли је тако нешто? и рекао је,
Гле, видећеш то очима својим, али нећеш јести од тога.
7:20 И тако му је пало, јер га је народ газио на капији,
и он је умро.