2 Кингс
6:1 А синови пророчки рекоше Јелисеју: Ево сад места
где с тобом пребивамо је сувише тесно за нас.
6:2 Хајдемо, молим те, до Јордана, и понесимо одатле сваки по једну греду,
и учинимо себи место тамо где ћемо становати. А он је одговорио,
Иди ти.
6:3 А један рече: Буди задовољан, молим те, иди са својим слугама. И он
одговори, идем.
6:4 Па је отишао с њима. И кад дођоше на Јордан, посекоше дрва.
6:5 Али док је један обарао греду, глава секире паде у воду, и он
повика и рече: Јао, господару! јер је позајмљено.
6:6 И рече човек Божији: Где је пао? И показа му место. И
одсече штап, и баци га тамо; а гвожђе је пливало.
6:7 Зато рече: Узми то себи. И пружи руку и узе
то.
6:8 Тада је сиријски краљ заратио против Израиља, и саветовао се са својим
слуге говорећи: На том и том месту биће мој логор.
6:9 И посла човек Божији цару Израиљевом говорећи: Чувај се тога
не пролазиш поред таквог места; јер су тамо Сиријци сишли.
6:10 И посла цар Израиљев на место које му рече човек Божији
и упозорио га, и ту се спасао ни једном ни двапут.
6:11 Зато се срце цара сиријског јако узнемири због тога
ствар; и дозва слуге своје и рече им: нећете ли показати
ја ко је од нас за цара Израиља?
6:12 А један од његових слугу рече: „Нико, господару мој, царе, него Јелисеј,
пророк који је у Израиљу, каже цару Израиљевом речи које
ти говориш у својој спаваћој соби.
6:13 А он рече: иди и извиди где је, да пошаљем по њега. И
рекоше му се говорећи: Ево га у Дотану.
6:14 Зато је послао онамо коње и кола и велику војску
дођоше ноћу и опколише град.
6:15 И кад слуга човека Божијег устане рано и изиђе,
гле, војска опколи град и коњима и колима. И
његов слуга му рече: Јао, господару! како ћемо?
6:16 А он одговори: Не бој се, јер су они који су с нама више од њих
да буде са њима.
6:17 А Јелисеј се помоли и рече: Господе, молим те, отвори му очи, да он
може видети. И Господ отвори очи младићу; и видео је: и,
гле, гора је била пуна коња и ватрених кола унаоколо
Јелисеј.
6:18 И кад сиђоше к њему, Јелисеј се помоли Господу и рече:
Удари овај народ, молим те, слепилом. И удари их са
слепило по речи Јелисијевој.
6:19 А Јелисеј им рече: Ово није пут, нити је ово
град: пођи за мном, и довешћу те до човека кога тражите. Али је он
одвео их у Самарију.
6:20 И кад дођоше у Самарију, Јелисеј рече:
Господе, отвори очи овим људима да виде. И отвори Господ
њихове очи, и они виде; и гле, они су били усред
Самариа.
6:21 А цар Израиљев рече Јелисеју, кад их виде: оче мој!
да ли да их ударим? да ли да их ударим?
6:22 А он одговори: Нећеш их ударити, хоћеш ли побити оне
кога си заробио мачем својим и луком својим? постављен хлеб
и воду пред њима, да једу и пију, и да иду својим
мајстор.
6:23 И припреми им велику храну; и кад су јели и
пијани их отпусти, а они одоше своме господару. Дакле, бендови од
Сирија више није долазила у земљу Израелову.
6:24 И догоди се после тога да Бен-Адад, краљ Сирије, сакупи све
своју војску, и попе се и опседа Самарију.
6:25 И наста глад велика у Самарији, и гле, опколише је,
све док магарећа глава није продата за шестдесет сребрника, и
четврти део кабине голубове балеге за пет сребрника.
6:26 И док је цар Израиљев пролазио зидом, повика а
жена му говорећи: Помози, господару, царе.
6:27 И рече: Ако ти Господ не помогне, одакле да ти помогнем? оут
са пода штале, или из пресе?
6:28 А цар јој рече: Шта ти је? А она је одговорила: Ово
жена ми рече: дај сина свога да га данас поједемо и ми
сутра ће појести мог сина.
6:29 Тако смо скували мог сина и јесмо га, и ја сам јој рекао следећег
дан, дај сина свога да га поједемо, а она је сакрила сина свога.
6:30 И кад је цар чуо речи жене, он
изнајми своју одећу; и прође по зиду, а људи погледаше,
и гле, имао је костријет унутра на свом телу.
6:31 Затим рече: Бог учини тако и више мени ако глава Јелисејева
син Шафатов стајаће на њему данас.
6:32 Али Јелисеј седе у својој кући, и старешине сеђаху с њим; и краљ
послао човека испред себе, али пре него што му је дошао гласник рече
старјешинама: Видите како је овај син убице послао да одведе
моја глава? гле, кад дође гласник, затвори врата и држи га
брзо на вратима: није ли иза њега шум ногу његовог господара?
6:33 И док је још разговарао с њима, гле, гласник сиђе у
а он рече: Гле, ово је зло од Господа; шта да чекам
за ГОСПОДА више?