2 Кингс 6:1 А синови пророчки рекоше Јелисеју: Ево сад места где с тобом пребивамо је сувише тесно за нас. 6:2 Хајдемо, молим те, до Јордана, и понесимо одатле сваки по једну греду, и учинимо себи место тамо где ћемо становати. А он је одговорио, Иди ти. 6:3 А један рече: Буди задовољан, молим те, иди са својим слугама. И он одговори, идем. 6:4 Па је отишао с њима. И кад дођоше на Јордан, посекоше дрва. 6:5 Али док је један обарао греду, глава секире паде у воду, и он повика и рече: Јао, господару! јер је позајмљено. 6:6 И рече човек Божији: Где је пао? И показа му место. И одсече штап, и баци га тамо; а гвожђе је пливало. 6:7 Зато рече: Узми то себи. И пружи руку и узе то. 6:8 Тада је сиријски краљ заратио против Израиља, и саветовао се са својим слуге говорећи: На том и том месту биће мој логор. 6:9 И посла човек Божији цару Израиљевом говорећи: Чувај се тога не пролазиш поред таквог места; јер су тамо Сиријци сишли. 6:10 И посла цар Израиљев на место које му рече човек Божији и упозорио га, и ту се спасао ни једном ни двапут. 6:11 Зато се срце цара сиријског јако узнемири због тога ствар; и дозва слуге своје и рече им: нећете ли показати ја ко је од нас за цара Израиља? 6:12 А један од његових слугу рече: „Нико, господару мој, царе, него Јелисеј, пророк који је у Израиљу, каже цару Израиљевом речи које ти говориш у својој спаваћој соби. 6:13 А он рече: иди и извиди где је, да пошаљем по њега. И рекоше му се говорећи: Ево га у Дотану. 6:14 Зато је послао онамо коње и кола и велику војску дођоше ноћу и опколише град. 6:15 И кад слуга човека Божијег устане рано и изиђе, гле, војска опколи град и коњима и колима. И његов слуга му рече: Јао, господару! како ћемо? 6:16 А он одговори: Не бој се, јер су они који су с нама више од њих да буде са њима. 6:17 А Јелисеј се помоли и рече: Господе, молим те, отвори му очи, да он може видети. И Господ отвори очи младићу; и видео је: и, гле, гора је била пуна коња и ватрених кола унаоколо Јелисеј. 6:18 И кад сиђоше к њему, Јелисеј се помоли Господу и рече: Удари овај народ, молим те, слепилом. И удари их са слепило по речи Јелисијевој. 6:19 А Јелисеј им рече: Ово није пут, нити је ово град: пођи за мном, и довешћу те до човека кога тражите. Али је он одвео их у Самарију. 6:20 И кад дођоше у Самарију, Јелисеј рече: Господе, отвори очи овим људима да виде. И отвори Господ њихове очи, и они виде; и гле, они су били усред Самариа. 6:21 А цар Израиљев рече Јелисеју, кад их виде: оче мој! да ли да их ударим? да ли да их ударим? 6:22 А он одговори: Нећеш их ударити, хоћеш ли побити оне кога си заробио мачем својим и луком својим? постављен хлеб и воду пред њима, да једу и пију, и да иду својим мајстор. 6:23 И припреми им велику храну; и кад су јели и пијани их отпусти, а они одоше своме господару. Дакле, бендови од Сирија више није долазила у земљу Израелову. 6:24 И догоди се после тога да Бен-Адад, краљ Сирије, сакупи све своју војску, и попе се и опседа Самарију. 6:25 И наста глад велика у Самарији, и гле, опколише је, све док магарећа глава није продата за шестдесет сребрника, и четврти део кабине голубове балеге за пет сребрника. 6:26 И док је цар Израиљев пролазио зидом, повика а жена му говорећи: Помози, господару, царе. 6:27 И рече: Ако ти Господ не помогне, одакле да ти помогнем? оут са пода штале, или из пресе? 6:28 А цар јој рече: Шта ти је? А она је одговорила: Ово жена ми рече: дај сина свога да га данас поједемо и ми сутра ће појести мог сина. 6:29 Тако смо скували мог сина и јесмо га, и ја сам јој рекао следећег дан, дај сина свога да га поједемо, а она је сакрила сина свога. 6:30 И кад је цар чуо речи жене, он изнајми своју одећу; и прође по зиду, а људи погледаше, и гле, имао је костријет унутра на свом телу. 6:31 Затим рече: Бог учини тако и више мени ако глава Јелисејева син Шафатов стајаће на њему данас. 6:32 Али Јелисеј седе у својој кући, и старешине сеђаху с њим; и краљ послао човека испред себе, али пре него што му је дошао гласник рече старјешинама: Видите како је овај син убице послао да одведе моја глава? гле, кад дође гласник, затвори врата и држи га брзо на вратима: није ли иза њега шум ногу његовог господара? 6:33 И док је још разговарао с њима, гле, гласник сиђе у а он рече: Гле, ово је зло од Господа; шта да чекам за ГОСПОДА више?