2 Кингс 4:1 А повика једна жена од жена синова пророчких Јелисеју говорећи: Умро је слуга твој, муж мој; а ти знаш да се слуга твој побојао Господа, а кредитор је дошао да узме њему моја два сина да буду робови. 4:2 А Јелисеј јој рече: Шта да ти учиним? реци ми шта има ти у кући? А она рече: Слушкиња твоја нема ништа кућу, сачувај лонац уља. 4:3 Тада рече: иди, позајми себи посуђе од свих суседа својих, чак празне посуде; позајми не мало. 4:4 И када уђеш, затворићеш врата пред собом и синове своје, и излиј у све те судове, и смести на страну оно што је пуно. 4:5 Она оде од њега и затвори врата за собом и за синове своје, који донео јој посуде; а она је излила. 4:6 И догоди се, кад се посуде напунише, она јој рече сине, донеси ми још посуду. А он јој рече: Нема посуде више. А уље је остало. 4:7 Онда је дошла и рекла човеку Божијем. А он рече: иди, продај уље, и плати свој дуг, и живи ти и твоја деца од осталих. 4:8 И дође један дан да Јелисеј пређе у Сунем, где беше велика жена; и приморала га је да једе хлеб. И тако је било, тако често док је пролазио, ушао је тамо да једе хлеб. 4:9 А она рече мужу своме: Ево сад видим да је ово свети Божији човек који непрестано пролази поред нас. 4:10 Хајде да направимо малу одају, молим те, на зиду; и да поставимо за њега ту и кревет и сто, и столић и свећњак: и то биће, кад дође к нама, тамо ће се обратити. 4:11 И паде један дан да дође тамо, и претвори се у комору, и лежао тамо. 4:12 И рече Гијезију, слузи своме: Позови ову Сунамитку. А кад је имао позвала је, она је стала пред њега. 4:13 А он му рече: реци јој сада: гле, била си опрезна за нас са свом овом пажњом; шта треба учинити за тебе? да ли би био речено за краља или за војсковође? А она је одговорила, Ја живим међу својим народом. 4:14 А он рече: шта ће јој онда учинити? А Гијези одговори: Заиста она нема детета, а њен муж је стар. 4:15 А он рече: Позови је. И када ју је позвао, она је стала у врата. 4:16 И рече: Отприлике у ово доба, према времену живота, ти загрлиће сина. А она рече: Не, господару мој, човече Божји, немој лажи слушкињу своју. 4:17 И жена затрудње, и роди сина у оно доба које је имао Јелисеј рече јој према времену живота. 4:18 И кад дете порасте, дође један дан да изађе к своме отац жетеоцима. 4:19 И рече свом оцу: моја глава, моја глава. И рече момку, Однеси га његовој мајци. 4:20 И кад га узе и одведе мајци његовој, седе на њу колена до поднева, а затим умро. 4:21 И она оде, и положи га на постељу човека Божијег, и затвори врата на њега, и изашао. 4:22 И дозва мужа свога и рече: пошаљи ми, молим те, једног од младићи и један магарац, да отрчим до човека Божијег, и опет дођи. 4:23 А он рече: Зашто ћеш данас к њему? није ни ново месец, ни субота. А она рече: Биће добро. 4:24 Тада она оседла магарца и рече слузи своме: Вози и иди напред; не олабави јахање за мене, осим што ти не кажем. 4:25 Тако је отишла и дошла до човека Божијег на гору Кармил. И дошло је до тога прође, кад је човек Божији угледа издалека, рече Гијезију своје слуго, гле, тамо је она Сунамита: 4:26 Потрчи сада, молим те, да је сретнеш, и реци јој: је ли добро тебе? је ли добро с твојим мужем? да ли је добро са дететом? И она одговори: Добро је. 4:27 И кад дође човеку Божијем на брдо, ухвати га за стопала: али Гијези се приближио да је одбаци. И рече човек Божији: Пустите је на миру; јер је душа њена у њој, и Господ је сакрио то од мене, а није ми рекао. 4:28 Затим рече: Да ли сам желела сина свог господара? зар нисам рекао, немој превари ме? 4:29 Тада рече Гијезију: опаши бедра своја и узми мој штап у свој руку и иди; ако сретнеш некога, не поздрављај га; и ако их има поздрави те, немој му више одговарати, и стави мој штап на лице дете. 4:30 А мајка детета рече: Жив је Господ и као душа твоја живи, нећу те оставити. И устаде и пође за њом. 4:31 И Гијези је прошао испред њих и положио штап на лице дете; али није било ни гласа, ни слуха. Због чега је отишао опет да га сретне, и рече му говорећи: Дете се не пробуди. 4:32 И кад Јелисеј уђе у кућу, гле, дете беше мртво, и положио на свој кревет. 4:33 Уђе дакле, и затвори врата за њих двоје, и помоли се Господ. 4:34 И он оде и легне на дете, и стави своја уста на његова уста, и очи његове на очи његове, и руке његове на руке његове, и он испружио се на детету; а тело детета се загрејало. 4:35 Затим се вратио, и ходао по кући амо-тамо; и отишао горе, и испружи се на њега: и дете кихну седам пута и дете отвори очи. 4:36 И позва Гијезија и рече: Позовите ову Сунамиту. Па ју је позвао. А кад она уђе к њему, рече: Узми сина свога. 4:37 Затим је ушла, пала пред његове ноге, и поклонила се до земље, и узе сина свога и изиђе. 4:38 И опет дође Јелисеј у Галгал, и постаде несташица у земљи; и пред њим су седели синови пророчки. И рече своме слуго, Стави на велики лонац и кувај лонац за синове пророци. 4:39 И изиђе један у поље да бере биље, и нађе дивљу лозу, и сакупи од њих дивље тикве пуне своје скуте, и дође и исецка их у лонац потапа: јер их нису познавали. 4:40 Тако су излили људима да једу. И догодило се, као што су били јели лонац, да су повикали и рекли: Човече Божији! у лонцу је смрт. И нису могли да једу од тога. 4:41 Али он рече: Онда донеси оброк. И баци га у лонац; и рекао је, Излијте народу да једе. И није било зла у пот. 4:42 И дође један човек из Валшалисе, и донесе човеку Божијем хлеб од првина двадесет хлебова јечма и пуних класова у његову љуску. А он рече: дајте људима да једу. 4:43 А његов слуга рече: Шта, да ово поставим пред стотину људи? Он опет рече: Дајте народу да једе, јер овако вели Господ: Они ће јести и оставити га. 4:44 И стави их пред њих, и они једоше, и оставише од тога, према на реч Господњу.