2 Кингс
4:1 А повика једна жена од жена синова пророчких
Јелисеју говорећи: Умро је слуга твој, муж мој; а ти знаш
да се слуга твој побојао Господа, а кредитор је дошао да узме
њему моја два сина да буду робови.
4:2 А Јелисеј јој рече: Шта да ти учиним? реци ми шта има
ти у кући? А она рече: Слушкиња твоја нема ништа
кућу, сачувај лонац уља.
4:3 Тада рече: иди, позајми себи посуђе од свих суседа својих, чак
празне посуде; позајми не мало.
4:4 И када уђеш, затворићеш врата пред собом и
синове своје, и излиј у све те судове, и смести
на страну оно што је пуно.
4:5 Она оде од њега и затвори врата за собом и за синове своје, који
донео јој посуде; а она је излила.
4:6 И догоди се, кад се посуде напунише, она јој рече
сине, донеси ми још посуду. А он јој рече: Нема посуде
више. А уље је остало.
4:7 Онда је дошла и рекла човеку Божијем. А он рече: иди, продај уље,
и плати свој дуг, и живи ти и твоја деца од осталих.
4:8 И дође један дан да Јелисеј пређе у Сунем, где беше велика
жена; и приморала га је да једе хлеб. И тако је било, тако често
док је пролазио, ушао је тамо да једе хлеб.
4:9 А она рече мужу своме: Ево сад видим да је ово
свети Божији човек који непрестано пролази поред нас.
4:10 Хајде да направимо малу одају, молим те, на зиду; и да поставимо
за њега ту и кревет и сто, и столић и свећњак: и то
биће, кад дође к нама, тамо ће се обратити.
4:11 И паде један дан да дође тамо, и претвори се у
комору, и лежао тамо.
4:12 И рече Гијезију, слузи своме: Позови ову Сунамитку. А кад је имао
позвала је, она је стала пред њега.
4:13 А он му рече: реци јој сада: гле, била си опрезна
за нас са свом овом пажњом; шта треба учинити за тебе? да ли би био
речено за краља или за војсковође? А она је одговорила,
Ја живим међу својим народом.
4:14 А он рече: шта ће јој онда учинити? А Гијези одговори:
Заиста она нема детета, а њен муж је стар.
4:15 А он рече: Позови је. И када ју је позвао, она је стала у
врата.
4:16 И рече: Отприлике у ово доба, према времену живота, ти
загрлиће сина. А она рече: Не, господару мој, човече Божји, немој
лажи слушкињу своју.
4:17 И жена затрудње, и роди сина у оно доба које је имао Јелисеј
рече јој према времену живота.
4:18 И кад дете порасте, дође један дан да изађе к своме
отац жетеоцима.
4:19 И рече свом оцу: моја глава, моја глава. И рече момку,
Однеси га његовој мајци.
4:20 И кад га узе и одведе мајци његовој, седе на њу
колена до поднева, а затим умро.
4:21 И она оде, и положи га на постељу човека Божијег, и затвори
врата на њега, и изашао.
4:22 И дозва мужа свога и рече: пошаљи ми, молим те, једног од
младићи и један магарац, да отрчим до човека Божијег,
и опет дођи.
4:23 А он рече: Зашто ћеш данас к њему? није ни ново
месец, ни субота. А она рече: Биће добро.
4:24 Тада она оседла магарца и рече слузи своме: Вози и иди напред;
не олабави јахање за мене, осим што ти не кажем.
4:25 Тако је отишла и дошла до човека Божијег на гору Кармил. И дошло је до тога
прође, кад је човек Божији угледа издалека, рече Гијезију своје
слуго, гле, тамо је она Сунамита:
4:26 Потрчи сада, молим те, да је сретнеш, и реци јој: је ли добро
тебе? је ли добро с твојим мужем? да ли је добро са дететом? И она
одговори: Добро је.
4:27 И кад дође човеку Божијем на брдо, ухвати га за
стопала: али Гијези се приближио да је одбаци. И рече човек Божији:
Пустите је на миру; јер је душа њена у њој, и Господ је сакрио
то од мене, а није ми рекао.
4:28 Затим рече: Да ли сам желела сина свог господара? зар нисам рекао, немој
превари ме?
4:29 Тада рече Гијезију: опаши бедра своја и узми мој штап у свој
руку и иди; ако сретнеш некога, не поздрављај га; и ако их има
поздрави те, немој му више одговарати, и стави мој штап на лице
дете.
4:30 А мајка детета рече: Жив је Господ и као душа твоја
живи, нећу те оставити. И устаде и пође за њом.
4:31 И Гијези је прошао испред њих и положио штап на лице
дете; али није било ни гласа, ни слуха. Због чега је отишао
опет да га сретне, и рече му говорећи: Дете се не пробуди.
4:32 И кад Јелисеј уђе у кућу, гле, дете беше мртво, и
положио на свој кревет.
4:33 Уђе дакле, и затвори врата за њих двоје, и помоли се
Господ.
4:34 И он оде и легне на дете, и стави своја уста на његова
уста, и очи његове на очи његове, и руке његове на руке његове, и он
испружио се на детету; а тело детета се загрејало.
4:35 Затим се вратио, и ходао по кући амо-тамо; и отишао горе, и
испружи се на њега: и дете кихну седам пута и
дете отвори очи.
4:36 И позва Гијезија и рече: Позовите ову Сунамиту. Па ју је позвао.
А кад она уђе к њему, рече: Узми сина свога.
4:37 Затим је ушла, пала пред његове ноге, и поклонила се до земље,
и узе сина свога и изиђе.
4:38 И опет дође Јелисеј у Галгал, и постаде несташица у земљи; и
пред њим су седели синови пророчки. И рече своме
слуго, Стави на велики лонац и кувај лонац за синове
пророци.
4:39 И изиђе један у поље да бере биље, и нађе дивљу лозу,
и сакупи од њих дивље тикве пуне своје скуте, и дође и исецка их
у лонац потапа: јер их нису познавали.
4:40 Тако су излили људима да једу. И догодило се, као што су били
јели лонац, да су повикали и рекли: Човече Божији!
у лонцу је смрт. И нису могли да једу од тога.
4:41 Али он рече: Онда донеси оброк. И баци га у лонац; и рекао је,
Излијте народу да једе. И није било зла у
пот.
4:42 И дође један човек из Валшалисе, и донесе човеку Божијем хлеб
од првина двадесет хлебова јечма и пуних класова у
његову љуску. А он рече: дајте људима да једу.
4:43 А његов слуга рече: Шта, да ово поставим пред стотину људи? Он
опет рече: Дајте народу да једе, јер овако вели Господ:
Они ће јести и оставити га.
4:44 И стави их пред њих, и они једоше, и оставише од тога, према
на реч Господњу.