2 Кингс 2:1 И догоди се, када Господ хтеде узети Илију на небо за а вихор, да је Илија отишао с Јелисејем из Галгала. 2:2 И Илија рече Јелисеју: остани овде, молим те; јер Господ има послао ме у Бетел. И рече му Јелисеј: жив је Господ и како жива душа твоја, нећу те оставити. Тако су сишли у Бетел. 2:3 И синови пророчки који беху у Ветиљу изиђоше Јелисеју, и рече му: знаш ли да ће Господ узети господара твога од твоје главе до дана? А он рече: Да, знам; ћутите. 2:4 И Илија му рече: Јелисеј, остани овде, молим те; за ГОСПОДА послао ме у Јерихон. И рече: Жив је Господ и као твој жива душа, нећу те оставити. Тако су дошли у Јерихон. 2:5 И синови пророчки који беху у Јерихону дођоше к Јелисеју, и рече му: знаш ли да ће Господ одузети господара твог твоја глава данас? А он одговори: Да, знам; ћутите. 2:6 А Илија му рече: остани овде; јер Господ има послао ме у Јордан. И рече: Жив је Господ и као душа твоја живи, нећу те оставити. И њих двоје су отишли даље. 2:7 И оде педесет људи од синова пророчких, и стадоше да гледају из далека офф: и њих двојица стадоше поред Јордана. 2:8 И узе Илија свој плашт, и замота га, и удари га воде, и поделише се тамо-амо, тако да отидоше њих двоје преко на сувом тлу. 2:9 И догоди се, кад пређоше, рече Илија Јелисеје, питај шта ћу учинити за тебе, пре него што будем узет од тебе. А Јелисеј рече: Молим те, нека буде двоструки део духа твога ја. 2:10 А он рече: тешку ствар си тражио, али ако ме видиш кад будем узет од тебе, тако ће ти бити; али ако не, онда неће бити тако. 2:11 И догоди се, док су још ишли и разговарали, гле, појавише се огњена кола и огњени коњи, и раздвоје их оба одвојено; а Илија се уз вихор узнесе на небо. 2:12 И виде Јелисеј, и повика: Оче мој, оче мој, кола Израел и његови коњаници. И више га не виде: и узе држи своју одећу и изнајми је на два дела. 2:13 Узе и огртач Илијин који паде с њега, и врати се назад, и стајаше на обали Јордана; 2:14 И узе огртач Илијин који је пао с њега, и удари га воде и рече: Где је Господ Бог Илијин? а кога је такође имао удари воде, разиђоше се тамо-амо, и Јелисеј оде преко. 2:15 И кад га угледаше синови пророчки који су гледали у Јерихон, рекоше: Дух Илијин почива на Јелисеју. И дошли су к себи срели га и поклонили се до земље пред њим. 2:16 А они му рекоше: Ево, са слугама твојим педесет јаки мушкарци; пусти их да потраже господара свога да не би можда га је Дух Господњи узео и бацио на њега неку планину, или у неку долину. А он рече: Не шаљете. 2:17 А кад су га наговарали док се не постиде, рекао је: пошаљи. Послали су дакле педесет људи; и тражили су три дана, али га не нађоше. 2:18 А кад су му опет дошли, (јер је он боравио у Јерихону), рече њима: Нисам ли вам рекао: Не идите? 2:19 А људи из града рекоше Јелисеју: Гле, молим те, ситуација овог града је пријатна, као што види мој господар, али вода јесте ништа, а земља неплодна. 2:20 А он рече: Донеси ми нову лонац и стави соли у њу. А они донео му је. 2:21 И изиђе на извор воде, и баци со тамо и рече: Овако вели Господ: Ја сам исцелио ове воде; тамо неће бити оданде више смрти ни неплодне земље. 2:22 Тако су воде оздравиле до данас, по изреци о Јелисеја који је говорио. 2:23 И отиде оданде у Бетел; пут, изиђоше деца из града и ругаху му се, и рече му: Иди горе, ћелаво; иди горе, ћелаво. 2:24 И окрену се, погледа их и прокле их у име Господ. И изиђоше два медведа из шуме и таре њих четрдесет и двоје деце. 2:25 И одатле је отишао на гору Кармил, и одатле се вратио Самариа.