2 Кингс
2:1 И догоди се, када Господ хтеде узети Илију на небо за а
вихор, да је Илија отишао с Јелисејем из Галгала.
2:2 И Илија рече Јелисеју: остани овде, молим те; јер Господ има
послао ме у Бетел. И рече му Јелисеј: жив је Господ и како
жива душа твоја, нећу те оставити. Тако су сишли у Бетел.
2:3 И синови пророчки који беху у Ветиљу изиђоше Јелисеју,
и рече му: знаш ли да ће Господ узети господара твога
од твоје главе до дана? А он рече: Да, знам; ћутите.
2:4 И Илија му рече: Јелисеј, остани овде, молим те; за ГОСПОДА
послао ме у Јерихон. И рече: Жив је Господ и као твој
жива душа, нећу те оставити. Тако су дошли у Јерихон.
2:5 И синови пророчки који беху у Јерихону дођоше к Јелисеју, и
рече му: знаш ли да ће Господ одузети господара твог
твоја глава данас? А он одговори: Да, знам; ћутите.
2:6 А Илија му рече: остани овде; јер Господ има
послао ме у Јордан. И рече: Жив је Господ и као душа твоја
живи, нећу те оставити. И њих двоје су отишли даље.
2:7 И оде педесет људи од синова пророчких, и стадоше да гледају из далека
офф: и њих двојица стадоше поред Јордана.
2:8 И узе Илија свој плашт, и замота га, и удари га
воде, и поделише се тамо-амо, тако да отидоше њих двоје
преко на сувом тлу.
2:9 И догоди се, кад пређоше, рече Илија
Јелисеје, питај шта ћу учинити за тебе, пре него што будем узет од тебе.
А Јелисеј рече: Молим те, нека буде двоструки део духа твога
ја.
2:10 А он рече: тешку ствар си тражио, али ако ме видиш
кад будем узет од тебе, тако ће ти бити; али ако не, онда
неће бити тако.
2:11 И догоди се, док су још ишли и разговарали, гле,
појавише се огњена кола и огњени коњи, и раздвоје их
оба одвојено; а Илија се уз вихор узнесе на небо.
2:12 И виде Јелисеј, и повика: Оче мој, оче мој, кола
Израел и његови коњаници. И више га не виде: и узе
држи своју одећу и изнајми је на два дела.
2:13 Узе и огртач Илијин који паде с њега, и врати се назад,
и стајаше на обали Јордана;
2:14 И узе огртач Илијин који је пао с њега, и удари га
воде и рече: Где је Господ Бог Илијин? а кога је такође имао
удари воде, разиђоше се тамо-амо, и Јелисеј оде
преко.
2:15 И кад га угледаше синови пророчки који су гледали у Јерихон,
рекоше: Дух Илијин почива на Јелисеју. И дошли су к себи
срели га и поклонили се до земље пред њим.
2:16 А они му рекоше: Ево, са слугама твојим педесет
јаки мушкарци; пусти их да потраже господара свога да не би
можда га је Дух Господњи узео и бацио на њега
неку планину, или у неку долину. А он рече: Не шаљете.
2:17 А кад су га наговарали док се не постиде, рекао је: пошаљи. Послали су
дакле педесет људи; и тражили су три дана, али га не нађоше.
2:18 А кад су му опет дошли, (јер је он боравио у Јерихону), рече
њима: Нисам ли вам рекао: Не идите?
2:19 А људи из града рекоше Јелисеју: Гле, молим те,
ситуација овог града је пријатна, као што види мој господар, али вода јесте
ништа, а земља неплодна.
2:20 А он рече: Донеси ми нову лонац и стави соли у њу. А они
донео му је.
2:21 И изиђе на извор воде, и баци со
тамо и рече: Овако вели Господ: Ја сам исцелио ове воде; тамо
неће бити оданде више смрти ни неплодне земље.
2:22 Тако су воде оздравиле до данас, по изреци о
Јелисеја који је говорио.
2:23 И отиде оданде у Бетел;
пут, изиђоше деца из града и ругаху му се,
и рече му: Иди горе, ћелаво; иди горе, ћелаво.
2:24 И окрену се, погледа их и прокле их у име
Господ. И изиђоше два медведа из шуме и таре
њих четрдесет и двоје деце.
2:25 И одатле је отишао на гору Кармил, и одатле се вратио
Самариа.