2 Есдрас
14:1 И догоди се трећег дана, седох под храст, и гле,
чуо се глас из једног жбуна насупрот мени и рекао: Есдра,
Есдрас.
14:2 И рекох: Ево ме, Господе, и устао сам на ноге.
14:3 Тада ми рече: У жбуњу сам се очигледно открио
Мојсије, и разговарао с њим, када је мој народ служио у Египту:
14:4 И послао сам га и извео свој народ из Египта, и одвео га у
брдо где сам га држао крај себе дугу сезону,
14:5 И испричаше му многе чудесне ствари, и показаше му тајне
времена, и крај; и заповеди му говорећи:
14:6 Ове речи ћеш објавити, а ове ћеш сакрити.
14:7 А сада ти кажем,
14:8 Да положиш у своје срце знакове које сам показао, и
снове које си видео и тумачења која имаш
слушао:
14:9 Јер ћеш бити одузет од свих, и од сада ћеш
остани са мојим Сином и са онима који су као ти, до времена
завршио.
14:10 Јер свет је изгубио своју младост, и времена почињу да старе.
14:11 Јер је свет подељен на дванаест делова, а десет делова је његових
већ отишло, а половина десетог дела:
14:12 И остаје оно што је после половине десетог дела.
14:13 Сада, дакле, уреди свој дом и утеши свој народ
који су у невољи, а сада се одрекну корупције,
14:14 Пусти од себе смртне мисли, одбаци бреме човека, одбаци
сада слаба природа,
14:15 И одбаци мисли које су ти најтеже, и пожури се
да бежи од ових времена.
14:16 Јер ће бити још већа зла од оних која сте видели
урађено убудуће.
14:17 Јер погледајте колико ће свет бити слабији кроз године, толико
више ће се зла повећати на онима који у њему живе.
14:18 Јер време је бежало далеко, а лизинг је тежак: за сада
пожурује будућу визију коју си видео.
14:19 Тада сам одговорио пред тобом и рекао:
14:20 Гле, Господе, ићи ћу, како си ми заповедио, и прекорићу
људи који су присутни: али они који ће се потом родити, који
ће их опоменути? тако је свет у тами, а они то
живе у њему су без светлости.
14:21 Јер је твој закон спаљен, зато нико не зна шта се ради
од тебе, или дело које ће почети.
14:22 Али ако сам нашао милост пред тобом, пошаљи у мене Духа Светога, и
Написаћу све што се у свету радило од почетка,
који су написани у закону твоме да људи нађу пут твој, и да они
који ће живети у последњим данима може живети.
14:23 А он ми одговори говорећи: Иди, скупи народ и
реци им да те не траже четрдесет дана.
14:24 Али гле, ти припремиш много боксера, и понеси са собом Сареју,
Дабриа, Селемиа, Ецанус и Асиел, ових пет који су спремни за писање
брзо;
14:25 И дођи овамо, и ја ћу запалити свећу разумевања у твојој
срце које се неће угасити док се не изврши оно што
почећеш да пишеш.
14:26 И када то урадиш, неке ствари ћеш објавити, а неке ствари
показуј тајно мудрима: сутра овог часа ћеш
почети писати.
14:27 Онда сам изашао, како је заповедио, и сабрао сав народ
заједно, и рекао,
14:28 Чуј ове речи, Израеле.
14:29 Наши очеви у почетку беху странци у Египту, одакле су
су испоручени:
14:30 И примише закон живота, који нису одржали, који и ви имате
преступио после њих.
14:31 Тада је земља, земља Сион, подељена међу вама жребом, али
очеви ваши и ви сами чинили сте неправду и нисте
чувај путеве које ти је Свевишњи заповедио.
14:32 И пошто је он праведан судија, он је од вас на време узео
ствар коју ти је дао.
14:33 И сада сте ви овде, и ваша браћа међу вама.
14:34 Дакле, ако је тако да ћете покорити свој сопствени разум, и
реформишите своја срца, остаћете живи и после смрти ћете
задоби милост.
14:35 Јер после смрти ће доћи суд, када ћемо поново живети: и
тада ће се показати имена праведника и дела
безбожницима ће бити проглашени.
14:36 Зато нека нико не долази к мени сада, нити тражи за мном ових четрдесет
дана.
14:37 Тако сам узео пет људи, како ми је заповедио, и отишли смо у поље,
и ту остао.
14:38 И сутрадан, гле, глас ме позва говорећи: Есдра, отвори
уста и пиће које ти дајем да пијеш.
14:39 Тада отворих уста своја, и гле, дохвати ми пуну чашу која беше
пун као да је био водом, али боја је била као ватра.
14:40 И узех, и попијех; и кад сам је попио, срце моје изговори
разум и мудрост расла у грудима мојим, јер је дух мој ојачао
моје сећање:
14:41 И уста су ми се отворила и више се нису затворила.
14:42 Свевишњи је дао разум петорици људи, и они су написали
дивна виђења ноћи која су испричана, а која нису знали: и
седели су четрдесет дана, и писали дању, а ноћу јели
хлеба.
14:43 Што се мене тиче. Дању сам говорио, а ноћу нисам држао језик за зубима.
14:44 За четрдесет дана написали су двеста четири књиге.
14:45 И догоди се, када се напуни четрдесет дана, Свевишњи
говорио, говорећи: Прво што си написао објави јавно, да је
достојни и недостојни могу то прочитати:
14:46 Али чувај седамдесет последњих, да их предаш само таквима
буди мудар међу људима:
14:47 Јер у њима је извор разумевања, извор мудрости, и
ток знања.
14:48 И урадио сам то.