2 Есдрас 14:1 И догоди се трећег дана, седох под храст, и гле, чуо се глас из једног жбуна насупрот мени и рекао: Есдра, Есдрас. 14:2 И рекох: Ево ме, Господе, и устао сам на ноге. 14:3 Тада ми рече: У жбуњу сам се очигледно открио Мојсије, и разговарао с њим, када је мој народ служио у Египту: 14:4 И послао сам га и извео свој народ из Египта, и одвео га у брдо где сам га држао крај себе дугу сезону, 14:5 И испричаше му многе чудесне ствари, и показаше му тајне времена, и крај; и заповеди му говорећи: 14:6 Ове речи ћеш објавити, а ове ћеш сакрити. 14:7 А сада ти кажем, 14:8 Да положиш у своје срце знакове које сам показао, и снове које си видео и тумачења која имаш слушао: 14:9 Јер ћеш бити одузет од свих, и од сада ћеш остани са мојим Сином и са онима који су као ти, до времена завршио. 14:10 Јер свет је изгубио своју младост, и времена почињу да старе. 14:11 Јер је свет подељен на дванаест делова, а десет делова је његових већ отишло, а половина десетог дела: 14:12 И остаје оно што је после половине десетог дела. 14:13 Сада, дакле, уреди свој дом и утеши свој народ који су у невољи, а сада се одрекну корупције, 14:14 Пусти од себе смртне мисли, одбаци бреме човека, одбаци сада слаба природа, 14:15 И одбаци мисли које су ти најтеже, и пожури се да бежи од ових времена. 14:16 Јер ће бити још већа зла од оних која сте видели урађено убудуће. 14:17 Јер погледајте колико ће свет бити слабији кроз године, толико више ће се зла повећати на онима који у њему живе. 14:18 Јер време је бежало далеко, а лизинг је тежак: за сада пожурује будућу визију коју си видео. 14:19 Тада сам одговорио пред тобом и рекао: 14:20 Гле, Господе, ићи ћу, како си ми заповедио, и прекорићу људи који су присутни: али они који ће се потом родити, који ће их опоменути? тако је свет у тами, а они то живе у њему су без светлости. 14:21 Јер је твој закон спаљен, зато нико не зна шта се ради од тебе, или дело које ће почети. 14:22 Али ако сам нашао милост пред тобом, пошаљи у мене Духа Светога, и Написаћу све што се у свету радило од почетка, који су написани у закону твоме да људи нађу пут твој, и да они који ће живети у последњим данима може живети. 14:23 А он ми одговори говорећи: Иди, скупи народ и реци им да те не траже четрдесет дана. 14:24 Али гле, ти припремиш много боксера, и понеси са собом Сареју, Дабриа, Селемиа, Ецанус и Асиел, ових пет који су спремни за писање брзо; 14:25 И дођи овамо, и ја ћу запалити свећу разумевања у твојој срце које се неће угасити док се не изврши оно што почећеш да пишеш. 14:26 И када то урадиш, неке ствари ћеш објавити, а неке ствари показуј тајно мудрима: сутра овог часа ћеш почети писати. 14:27 Онда сам изашао, како је заповедио, и сабрао сав народ заједно, и рекао, 14:28 Чуј ове речи, Израеле. 14:29 Наши очеви у почетку беху странци у Египту, одакле су су испоручени: 14:30 И примише закон живота, који нису одржали, који и ви имате преступио после њих. 14:31 Тада је земља, земља Сион, подељена међу вама жребом, али очеви ваши и ви сами чинили сте неправду и нисте чувај путеве које ти је Свевишњи заповедио. 14:32 И пошто је он праведан судија, он је од вас на време узео ствар коју ти је дао. 14:33 И сада сте ви овде, и ваша браћа међу вама. 14:34 Дакле, ако је тако да ћете покорити свој сопствени разум, и реформишите своја срца, остаћете живи и после смрти ћете задоби милост. 14:35 Јер после смрти ће доћи суд, када ћемо поново живети: и тада ће се показати имена праведника и дела безбожницима ће бити проглашени. 14:36 Зато нека нико не долази к мени сада, нити тражи за мном ових четрдесет дана. 14:37 Тако сам узео пет људи, како ми је заповедио, и отишли смо у поље, и ту остао. 14:38 И сутрадан, гле, глас ме позва говорећи: Есдра, отвори уста и пиће које ти дајем да пијеш. 14:39 Тада отворих уста своја, и гле, дохвати ми пуну чашу која беше пун као да је био водом, али боја је била као ватра. 14:40 И узех, и попијех; и кад сам је попио, срце моје изговори разум и мудрост расла у грудима мојим, јер је дух мој ојачао моје сећање: 14:41 И уста су ми се отворила и више се нису затворила. 14:42 Свевишњи је дао разум петорици људи, и они су написали дивна виђења ноћи која су испричана, а која нису знали: и седели су четрдесет дана, и писали дању, а ноћу јели хлеба. 14:43 Што се мене тиче. Дању сам говорио, а ноћу нисам држао језик за зубима. 14:44 За четрдесет дана написали су двеста четири књиге. 14:45 И догоди се, када се напуни четрдесет дана, Свевишњи говорио, говорећи: Прво што си написао објави јавно, да је достојни и недостојни могу то прочитати: 14:46 Али чувај седамдесет последњих, да их предаш само таквима буди мудар међу људима: 14:47 Јер у њима је извор разумевања, извор мудрости, и ток знања. 14:48 И урадио сам то.