2 Есдрас 9:1 Одговори ми тада и рече: Пажљиво мери време себе: и када видиш део прошлих знакова, које сам рекао тебе пре, 9:2 Тада ћеш разумети да је то исто време када је Највиши ће почети да посећује свет који је направио. 9:3 Зато када се виде земљотреси и немири људи у свету: 9:4 Онда ћеш добро разумети да је Свевишњи говорио о њима ствари из дана који су били пре тебе, чак и од почетка. 9:5 Јер као што све што је створено у свету има почетак и крај, и крај је очигледан: 9:6 Тако и времена Свевишњег имају јасне почетке у чуду и моћна дела, и завршеци у ефектима и знацима. 9:7 И сваки који ће се спасити и моћи ће да побегне својим делима и вером у коју сте веровали, 9:8 Сачуваћу се од наведених опасности и видеће своје спасење у њему земљу моју и у границама мојим, јер сам их посветио себи од почетак. 9:9 Тада ће бити у милосрдном случају, који су сада злоупотребили путеве моје; они који су их безочно одбацили живеће у мукама. 9:10 Јер они који су у свом животу примили добробит, а мене нису познали; 9:11 И они који су се гнушали мог закона, док су још имали слободу, и када дотле им је место покајања било отворено, не разумели, али презирао га; 9:12 Исти то мора знати након смрти од бола. 9:13 И зато не буди радознао како ће безбожници бити кажњени, и када: али распитај се како ће се спасти праведник чији је свет, и за које је свет створен. 9:14 Тада сам одговорио и рекао: 9:15 Рекао сам раније, и сада говори, и говорићу то и касније, да је много више оних који пропадају него оних који ће бити спасен: 9:16 Као што је талас већи од капи. 9:17 А он ми одговори говорећи: какво је поље, такво је и семе; какво је цвеће, такве су и боје; какав је радник, такав је и посао; и какав је виноградар сам, такав је и његов сточарство такође: јер је то било време света. 9:18 И сада када сам припремио свет, који још није створен, чак ни за њих да живим у том садашњем животу, нико није говорио против мене. 9:19 Јер тада су сви послушали, а сада начини створених у овом свету који је створен су покварени вечним семеном, и а закона који је недокучив ослободити себе. 9:20 Тако сам разматрао свет, и гле, опасност је била због уређаја који су у њега улазили. 9:21 И видех, и много га поштедех, и сачувах ми грожђе од своје грозд, и биљка великог народа. 9:22 Нека онда пропадне мноштво које се родило узалуд; и нека моје грожђе чувај се и моја биљка; јер сам га великим трудом учинио савршеним. 9:23 Ипак, ако престанеш још седам дана, (али ћеш не пост у њима, 9:24 Али идите у поље цвећа, где није изграђена кућа, и једите само пољско цвеће; не окуси месо, не пиј вина, него једи цвеће само ;) 9:25 И молите се Вишњем непрестано, тада ћу доћи и разговарати с њим те. 9:26 Тако сам отишао у поље које се зове Ардат, као и он заповедио ми је; и тамо сам седео међу цвећем и јео од пољског биља, а месо истог ме наситило. 9:27 После седам дана седох на траву, и срце ми се узнемири у мени, као и пре: 9:28 И отворих уста своја, и почех говорити пред Свевишњим, и рекох: 9:29 Господе, који си нам се показао, показао си се нашим очеви у пустињи, на месту где нико не гази, у јаловини месту, када су изашли из Египта. 9:30 А ти си говорио говорећи: Чуј ме, Израеле; и забележи моје речи, семе Јакова. 9:31 Јер, ево, ја сејем свој закон у вама, и донеће плод у вама, и бићете у њему част довека. 9:32 Али оци наши, који примише закон, не држаше га и не држаше га наредбе твоје: и премда ни плод закона твога није пропао могао, јер је био твој; 9:33 Али они који су то примили погинуше, јер не сачуваше оно што је била посејана у њима. 9:34 И, ево, обичај је, када земља прими семе, или море брод, или било које пловило, месо или пиће, оно што је страдало у чему било је посејано или бачено у, 9:35 И оно што је посејано, или бачено, или примљено, ради пропасти, и не остаје с нама, али с нама се није тако догодило. 9:36 Јер ми који смо примили закон грехом пропадамо, а и срце наше која га је примила 9:37 Без обзира на то, закон не нестаје, него остаје у својој сили. 9:38 И када сам ово говорио у свом срцу, погледао сам уназад својим очима, а с десне стране видех жену, и гле, тугује и плаче громким гласом, и много ожалошћена у срцу, и хаљине њене беше ренту, и имала је пепео на глави. 9:39 Онда сам пустио своје мисли да сам био у, и окренуо ме к њој, 9:40 И рече јој: Зашто плачеш? зашто си тако тужан твој ум? 9:41 А она ми рече: Господине, пусти ме да се оплакујем, и додај тугу мојој, јер сам јако узнемирен у свом уму и веома сам доведен ниско. 9:42 И рекох јој: Шта ти је? Кажи ми. 9:43 Она ми рече: Ја слушкиња твоја била сам нероткиња и нисам имала детета, иако сам имала мужа тридесет година, 9:44 И тих тридесет година ништа друго нисам радио дан и ноћ, и сваки час, али учини моју, молитву Свевишњем. 9:45 После тридесет година Бог ме услиши слушкињу твоју, погледа на моју беду, размотрио моју невољу и дао ми сина, и ја сам му се веома обрадовао био је и мој муж и сви моји суседи; и ми смо указали велику част свемогућем. 9:46 И хранио сам га великим трудом. 9:47 Па кад је одрастао и дошао у време да има жену, ја направио гозбу.