2 Есдрас
9:1 Одговори ми тада и рече: Пажљиво мери време
себе: и када видиш део прошлих знакова, које сам рекао
тебе пре,
9:2 Тада ћеш разумети да је то исто време када је
Највиши ће почети да посећује свет који је направио.
9:3 Зато када се виде земљотреси и немири људи
у свету:
9:4 Онда ћеш добро разумети да је Свевишњи говорио о њима
ствари из дана који су били пре тебе, чак и од почетка.
9:5 Јер као што све што је створено у свету има почетак и крај,
и крај је очигледан:
9:6 Тако и времена Свевишњег имају јасне почетке у чуду
и моћна дела, и завршеци у ефектима и знацима.
9:7 И сваки који ће се спасити и моћи ће да побегне својим
делима и вером у коју сте веровали,
9:8 Сачуваћу се од наведених опасности и видеће своје спасење у њему
земљу моју и у границама мојим, јер сам их посветио себи од
почетак.
9:9 Тада ће бити у милосрдном случају, који су сада злоупотребили путеве моје;
они који су их безочно одбацили живеће у мукама.
9:10 Јер они који су у свом животу примили добробит, а мене нису познали;
9:11 И они који су се гнушали мог закона, док су још имали слободу, и када
дотле им је место покајања било отворено, не разумели, али
презирао га;
9:12 Исти то мора знати након смрти од бола.
9:13 И зато не буди радознао како ће безбожници бити кажњени, и
када: али распитај се како ће се спасти праведник чији је свет,
и за које је свет створен.
9:14 Тада сам одговорио и рекао:
9:15 Рекао сам раније, и сада говори, и говорићу то и касније,
да је много више оних који пропадају него оних који ће
бити спасен:
9:16 Као што је талас већи од капи.
9:17 А он ми одговори говорећи: какво је поље, такво је и семе;
какво је цвеће, такве су и боје; какав је радник,
такав је и посао; и какав је виноградар сам, такав је и његов
сточарство такође: јер је то било време света.
9:18 И сада када сам припремио свет, који још није створен, чак ни за њих
да живим у том садашњем животу, нико није говорио против мене.
9:19 Јер тада су сви послушали, а сада начини створених
у овом свету који је створен су покварени вечним семеном, и а
закона који је недокучив ослободити себе.
9:20 Тако сам разматрао свет, и гле, опасност је била због
уређаја који су у њега улазили.
9:21 И видех, и много га поштедех, и сачувах ми грожђе од своје
грозд, и биљка великог народа.
9:22 Нека онда пропадне мноштво које се родило узалуд; и нека моје грожђе
чувај се и моја биљка; јер сам га великим трудом учинио савршеним.
9:23 Ипак, ако престанеш још седам дана, (али ћеш
не пост у њима,
9:24 Али идите у поље цвећа, где није изграђена кућа, и једите само
пољско цвеће; не окуси месо, не пиј вина, него једи цвеће
само ;)
9:25 И молите се Вишњем непрестано, тада ћу доћи и разговарати с њим
те.
9:26 Тако сам отишао у поље које се зове Ардат, као и он
заповедио ми је; и тамо сам седео међу цвећем и јео од
пољског биља, а месо истог ме наситило.
9:27 После седам дана седох на траву, и срце ми се узнемири у мени,
као и пре:
9:28 И отворих уста своја, и почех говорити пред Свевишњим, и рекох:
9:29 Господе, који си нам се показао, показао си се нашим
очеви у пустињи, на месту где нико не гази, у јаловини
месту, када су изашли из Египта.
9:30 А ти си говорио говорећи: Чуј ме, Израеле; и забележи моје речи, семе
Јакова.
9:31 Јер, ево, ја сејем свој закон у вама, и донеће плод у вама, и
бићете у њему част довека.
9:32 Али оци наши, који примише закон, не држаше га и не држаше га
наредбе твоје: и премда ни плод закона твога није пропао
могао, јер је био твој;
9:33 Али они који су то примили погинуше, јер не сачуваше оно што је
била посејана у њима.
9:34 И, ево, обичај је, када земља прими семе, или море
брод, или било које пловило, месо или пиће, оно што је страдало у чему
било је посејано или бачено у,
9:35 И оно што је посејано, или бачено, или примљено, ради
пропасти, и не остаје с нама, али с нама се није тако догодило.
9:36 Јер ми који смо примили закон грехом пропадамо, а и срце наше
која га је примила
9:37 Без обзира на то, закон не нестаје, него остаје у својој сили.
9:38 И када сам ово говорио у свом срцу, погледао сам уназад својим очима,
а с десне стране видех жену, и гле, тугује и плаче
громким гласом, и много ожалошћена у срцу, и хаљине њене беше
ренту, и имала је пепео на глави.
9:39 Онда сам пустио своје мисли да сам био у, и окренуо ме к њој,
9:40 И рече јој: Зашто плачеш? зашто си тако тужан
твој ум?
9:41 А она ми рече: Господине, пусти ме да се оплакујем, и
додај тугу мојој, јер сам јако узнемирен у свом уму и веома сам доведен
ниско.
9:42 И рекох јој: Шта ти је? Кажи ми.
9:43 Она ми рече: Ја слушкиња твоја била сам нероткиња и нисам имала детета,
иако сам имала мужа тридесет година,
9:44 И тих тридесет година ништа друго нисам радио дан и ноћ, и сваки час,
али учини моју, молитву Свевишњем.
9:45 После тридесет година Бог ме услиши слушкињу твоју, погледа на моју беду,
размотрио моју невољу и дао ми сина, и ја сам му се веома обрадовао
био је и мој муж и сви моји суседи; и ми смо указали велику част
свемогућем.
9:46 И хранио сам га великим трудом.
9:47 Па кад је одрастао и дошао у време да има жену, ја
направио гозбу.