2 Есдрас 6:1 И рече ми: У почетку, када је створена земља, пре границе света су стајале, или су ветрови икада дували, 6:2 Пре него што је загрмео и осветлио, или икада темељи раја били положени, 6:3 Пре него што се видело лепо цвеће, или пре него што су покретне силе биле установљен, пре него што се сакупило небројено мноштво анђела заједно, 6:4 Или су се икад уздизале висине ваздушне, пре мера небески свод је добио име, или су икада димњаци у Сиону били врући, 6:5 И пре него што су садашње године тражене, и или икада изуми они који су се сада окренули греху, пре него што су били запечаћени који имају сабрао веру за благо: 6:6 Тада сам размотрио ове ствари, и све је постало кроз мене сами, и ни кроз кога другог: по мени ће и они бити окончани, и кроз нико други. 6:7 Тада одговорим и рекох: шта ће бити растанак од њих пута? или када ће бити крај првог и почетак то следи? 6:8 И рече ми: Од Аврахама до Исака, када су Јаков и Исав рођен од њега, Јаковљева рука држала је најпре пету Исавову. 6:9 Јер Исав је крај света, а Јаков је почетак тога прати. 6:10 Рука човека је између пете и руке: друго питање, Есдрас, не питај. 6:11 Одговорих тада и рекох: Господе који носиш власт, ако сам нашао милост у твојим очима, 6:12 Молим те, покажи свом слузи крај знакова својих, од којих раставио ме прошле ноћи. 6:13 Он одговори и рече ми: Устани на ноге и чуј а моћан глас. 6:14 И биће као велики покрет; али место где ти постоље се не помера. 6:15 И зато када говори не бојте се, јер је реч од крај, и темељ земље се разуме. 6:16 А зашто? јер говор ових ствари дрхти и потреса се: јер оно зна да се крај ових ствари мора променити. 6:17 И догоди се да кад то чух устадох на ноге, и послушао, и гле, глас који је говорио, и звук од то је било као шум многих вода. 6:18 И рече: Ево, долазе дани када ћу се почети приближавати, и да посетим оне који живе на земљи, 6:19 И почеће да их испитује шта су они који су повредили неправедно са својом неправдом и када невоља Сионска биће испуњени; 6:20 И када ће свет, који ће почети да нестаје, биће готов, онда ћу показати ове знакове: књиге ће се отворити пред небески свод, и видеће све заједно: 6:21 И деца од годину дана говориће својим гласовима, жене са дететом ће родити неблаговремену децу од три или четири месеца стари, и они ће живети и ускрснути. 6:22 И одједном ће засејана места бити незасијана, пуна складишта изненада ће се наћи празно: 6:23 И труба ће дати звук, који кад сваки чује, они одједном ће се уплашити. 6:24 У то време ће се пријатељи борити једни против других као непријатељи, и земља ће стајати у страху са онима који живе у њој, изворима од извора ће стати, и за три сата неће трцати. 6:25 Ко остане од свега овога што сам ти рекао, побећи ће, и види спасење моје и крај света твога. 6:26 И видеће то људи који буду примљени, који нису окусили смрт од њиховог рођења: и срца становника ће се променити, и претворена у друго значење. 6:27 Јер ће се зло угасити, и превара ће се угасити. 6:28 Што се тиче вере, она ће цветати, поквареност ће бити побеђена, и истина, која је тако дуго била без плода, биће објављена. 6:29 И када је разговарао са мном, гле, ја сам мало-мало гледао онога пред којим сам стајао. 6:30 И ове речи рече ми; Дошао сам да ти покажем време ноћ која долази. 6:31 Ако се будеш молио још и поново постио седам дана, рећи ћу ти веће ствари по дану него што сам чуо. 6:32 Јер се чује глас твој пред Свевишњим, јер је Моћни видео твоје праведно поступање, он је видео и чедност твоју коју имаш имао још од младости своје. 6:33 И зато ме посла да ти покажем све ове ствари и да кажем теби, утеши се и не бој се 6:34 И не журите са прошлим временима, да мислите сујетне ствари, то немој журити од последњих времена. 6:35 И догоди се после тога, да опет плаках и постих седам дана на исти начин да испуним три недеље које ми рече. 6:36 И осме ноћи моје срце се поново узнемири у мени, и почех да говори пред Свевишњим. 6:37 Јер се дух мој јако запали, и душа моја беше у невољи. 6:38 И рекох: Господе, ти си говорио од почетка стварања, чак и првог дана, и тако рече; Нека буду створени небо и земља; и твоја реч беше савршено дело. 6:39 И тада је био дух, и тама и тишина су били са свих страна; звук човековог гласа још није био формиран. 6:40 Тада си заповедио да лепо светло изађе из блага својих, да твој рад би се могао појавити. 6:41 Другог дана начинио си дух небеског свода, и наредио му да се раздвоји и да направи поделу између воде, да један део може да се подигне, а други остане испод. 6:42 Трећег дана си заповедио да се сакупи вода у седмом делу земље: шест тапса си осушио и сачувао њих, са намером да се неки од њих посаде од Бога и обрађују могао би ти послужити. 6:43 Јер чим је твоја реч изашла, дело је извршено. 6:44 Јер одмах беше велики и безбројни плодови, и многи и ронилачке ужитке за укус, и цвеће непроменљиве боје, и мириси дивног мириса: и то је учињено трећи дан. 6:45 Четвртог дана си заповедио да сунце сија, и месец јој даје светлост, а звезде треба да буду у реду: 6:46 И даде им налог да служе људима, што је требало учинити. 6:47 Петог дана рекао си седмом делу где воде били окупљени да би изнедрила жива бића, птице и рибе: и тако се догодило. 6:48 Јер нијема вода и без живота изнедрила је жива бића на заповест Божија, да сви људи хвале чудесна дела твоја. 6:49 Тада си одредио два жива бића, оно које си назвао Енох, а други Левијатан; 6:50 И раздвоји једно од другог: за седми део, наиме, где се вода скупила, можда их обоје не држи. 6:51 Еноху си дао један део, који се осуши трећи дан, треба да живи у истом делу, где је хиљаду брда: 6:52 А Левијатану си дао седми део, наиме, влажан; и чувао си га да га прождире кога хоћеш и када. 6:53 Шестог дана си дао заповест земљи, да пре теби треба да донесе звери, стоку и гмизавце; 6:54 А после ових и Адама, кога си учинио господаром свих створења својих: од њега смо сви ми, а и народ који си изабрао. 6:55 Све ово рекох пред тобом, Господе, јер си ти створио света ради нас 6:56 Што се тиче других људи, који такође долазе од Адама, ти си то рекао они су ништа, него су као пљувачки: и упореди се са обиље их до капи која пада из посуде. 6:57 И сада, Господе, гле, ови незнабошци, који су одувек били на гласу као ништа, почели су да нам господаре и да нас прождиру. 6:58 Али ми народ твој, које си назвао својим првенцем, својим јединим рођени, и твој жарки љубавник, предани су у њихове руке. 6:59 Ако је свет сада створен ради нас, зашто не поседујемо наслеђе са светом? колико ће ово трајати?