2 Есдрас
6:1 И рече ми: У почетку, када је створена земља, пре
границе света су стајале, или су ветрови икада дували,
6:2 Пре него што је загрмео и осветлио, или икада темељи раја
били положени,
6:3 Пре него што се видело лепо цвеће, или пре него што су покретне силе биле
установљен, пре него што се сакупило небројено мноштво анђела
заједно,
6:4 Или су се икад уздизале висине ваздушне, пре мера
небески свод је добио име, или су икада димњаци у Сиону били врући,
6:5 И пре него што су садашње године тражене, и или икада изуми
они који су се сада окренули греху, пре него што су били запечаћени који имају
сабрао веру за благо:
6:6 Тада сам размотрио ове ствари, и све је постало кроз мене
сами, и ни кроз кога другог: по мени ће и они бити окончани, и кроз
нико други.
6:7 Тада одговорим и рекох: шта ће бити растанак од њих
пута? или када ће бити крај првог и почетак
то следи?
6:8 И рече ми: Од Аврахама до Исака, када су Јаков и Исав
рођен од њега, Јаковљева рука држала је најпре пету Исавову.
6:9 Јер Исав је крај света, а Јаков је почетак тога
прати.
6:10 Рука човека је између пете и руке: друго питање,
Есдрас, не питај.
6:11 Одговорих тада и рекох: Господе који носиш власт, ако сам нашао
милост у твојим очима,
6:12 Молим те, покажи свом слузи крај знакова својих, од којих
раставио ме прошле ноћи.
6:13 Он одговори и рече ми: Устани на ноге и чуј а
моћан глас.
6:14 И биће као велики покрет; али место где ти
постоље се не помера.
6:15 И зато када говори не бојте се, јер је реч од
крај, и темељ земље се разуме.
6:16 А зашто? јер говор ових ствари дрхти и потреса се: јер
оно зна да се крај ових ствари мора променити.
6:17 И догоди се да кад то чух устадох на ноге, и
послушао, и гле, глас који је говорио, и звук од
то је било као шум многих вода.
6:18 И рече: Ево, долазе дани када ћу се почети приближавати, и
да посетим оне који живе на земљи,
6:19 И почеће да их испитује шта су они који су повредили
неправедно са својом неправдом и када невоља Сионска
биће испуњени;
6:20 И када ће свет, који ће почети да нестаје, биће готов,
онда ћу показати ове знакове: књиге ће се отворити пред
небески свод, и видеће све заједно:
6:21 И деца од годину дана говориће својим гласовима, жене
са дететом ће родити неблаговремену децу од три или четири месеца
стари, и они ће живети и ускрснути.
6:22 И одједном ће засејана места бити незасијана, пуна складишта
изненада ће се наћи празно:
6:23 И труба ће дати звук, који кад сваки чује, они
одједном ће се уплашити.
6:24 У то време ће се пријатељи борити једни против других као непријатељи, и
земља ће стајати у страху са онима који живе у њој, изворима
од извора ће стати, и за три сата неће
трцати.
6:25 Ко остане од свега овога што сам ти рекао, побећи ће,
и види спасење моје и крај света твога.
6:26 И видеће то људи који буду примљени, који нису окусили смрт
од њиховог рођења: и срца становника ће се променити, и
претворена у друго значење.
6:27 Јер ће се зло угасити, и превара ће се угасити.
6:28 Што се тиче вере, она ће цветати, поквареност ће бити побеђена, и
истина, која је тако дуго била без плода, биће објављена.
6:29 И када је разговарао са мном, гле, ја сам мало-мало гледао
онога пред којим сам стајао.
6:30 И ове речи рече ми; Дошао сам да ти покажем време
ноћ која долази.
6:31 Ако се будеш молио још и поново постио седам дана, рећи ћу ти
веће ствари по дану него што сам чуо.
6:32 Јер се чује глас твој пред Свевишњим, јер је Моћни видео
твоје праведно поступање, он је видео и чедност твоју коју имаш
имао још од младости своје.
6:33 И зато ме посла да ти покажем све ове ствари и да кажем
теби, утеши се и не бој се
6:34 И не журите са прошлим временима, да мислите сујетне ствари, то
немој журити од последњих времена.
6:35 И догоди се после тога, да опет плаках и постих седам дана
на исти начин да испуним три недеље које ми рече.
6:36 И осме ноћи моје срце се поново узнемири у мени, и почех
да говори пред Свевишњим.
6:37 Јер се дух мој јако запали, и душа моја беше у невољи.
6:38 И рекох: Господе, ти си говорио од почетка стварања,
чак и првог дана, и тако рече; Нека буду створени небо и земља; и
твоја реч беше савршено дело.
6:39 И тада је био дух, и тама и тишина су били са свих страна;
звук човековог гласа још није био формиран.
6:40 Тада си заповедио да лепо светло изађе из блага својих, да
твој рад би се могао појавити.
6:41 Другог дана начинио си дух небеског свода, и
наредио му да се раздвоји и да направи поделу између
воде, да један део може да се подигне, а други остане испод.
6:42 Трећег дана си заповедио да се сакупи вода
у седмом делу земље: шест тапса си осушио и сачувао
њих, са намером да се неки од њих посаде од Бога и обрађују
могао би ти послужити.
6:43 Јер чим је твоја реч изашла, дело је извршено.
6:44 Јер одмах беше велики и безбројни плодови, и многи и
ронилачке ужитке за укус, и цвеће непроменљиве боје, и
мириси дивног мириса: и то је учињено трећи дан.
6:45 Четвртог дана си заповедио да сунце сија, и
месец јој даје светлост, а звезде треба да буду у реду:
6:46 И даде им налог да служе људима, што је требало учинити.
6:47 Петог дана рекао си седмом делу где воде
били окупљени да би изнедрила жива бића, птице и
рибе: и тако се догодило.
6:48 Јер нијема вода и без живота изнедрила је жива бића на
заповест Божија, да сви људи хвале чудесна дела твоја.
6:49 Тада си одредио два жива бића, оно које си назвао
Енох, а други Левијатан;
6:50 И раздвоји једно од другог: за седми део, наиме,
где се вода скупила, можда их обоје не држи.
6:51 Еноху си дао један део, који се осуши трећи дан,
треба да живи у истом делу, где је хиљаду брда:
6:52 А Левијатану си дао седми део, наиме, влажан; и
чувао си га да га прождире кога хоћеш и када.
6:53 Шестог дана си дао заповест земљи, да пре
теби треба да донесе звери, стоку и гмизавце;
6:54 А после ових и Адама, кога си учинио господаром свих створења својих:
од њега смо сви ми, а и народ који си изабрао.
6:55 Све ово рекох пред тобом, Господе, јер си ти створио
света ради нас
6:56 Што се тиче других људи, који такође долазе од Адама, ти си то рекао
они су ништа, него су као пљувачки: и упореди се са
обиље их до капи која пада из посуде.
6:57 И сада, Господе, гле, ови незнабошци, који су одувек били на гласу као
ништа, почели су да нам господаре и да нас прождиру.
6:58 Али ми народ твој, које си назвао својим првенцем, својим јединим
рођени, и твој жарки љубавник, предани су у њихове руке.
6:59 Ако је свет сада створен ради нас, зашто не поседујемо
наслеђе са светом? колико ће ово трајати?