2. Коринћанима
3:1 Да ли поново почињемо да се похвалимо? или требамо, као неки други,
похвалне посланице вама, или ваша похвална писма?
3:2 Ви сте наша посланица записана у нашим срцима, позната и читана од свих људи:
3:3 Будући да сте очигледно проглашени за Христову посланицу
служено од нас, написано не мастилом, него Духом
живи Бог; не у каменим плочама, него у меснатим плочама срца.
3:4 И такво уздање имамо кроз Христа у Бога:
3:5 Није да смо сами себи довољни да о било чему размишљамо
себе; али наша довољност је од Бога;
3:6 Који нас је и учинио способним служитељима Новога завета; не од
слово, али од духа: јер слово убија, а дух даје
живот.
3:7 Али ако је служење смрти, исписано и уклесано у камење, било
славни, тако да синови Израиљеви нису могли постојано да гледају
лице Мојсијево за славу лица његовог; која је слава требало да буде
уклоњено:
3:8 Како служба духа неће бити прилично славна?
3:9 Јер ако је служба осуде слава, много више
служење праведности је веће у слави.
3:10 Јер ни оно што је учињено славним није имало славу у овом погледу, по
разлог славе која предњачи.
3:11 Јер ако је оно што је уклоњено било славно, много више од онога што је
остаје славан.
3:12 Видећи дакле да имамо такву наду, користимо велику јасноћу говора:
3:13 А не као Мојсије, који је ставио застор на лице своје, да синови
Израел није могао упорно гледати до краја онога што је укинуто:
3:14 Али њихови умови су били заслепљени, јер до данас остаје иста завеса
неотузет у читању старог завета; који је ваил учињен
далеко у Христу.
3:15 Али и дан-данас, када се чита Мојсије, завеса је на њима
срце.
3:16 Ипак, када се обрати Господу, завеса ће бити узета
далеко.
3:17 Сада је Господ тај Дух; и где је Дух Господњи, тамо
је слобода.
3:18 Али сви ми, отвореним лицем, гледамо као у чаши славу
Господе, мењају се у исти лик из славе у славу, као и по
Дух Господњи.