2. Коринћанима 3:1 Да ли поново почињемо да се похвалимо? или требамо, као неки други, похвалне посланице вама, или ваша похвална писма? 3:2 Ви сте наша посланица записана у нашим срцима, позната и читана од свих људи: 3:3 Будући да сте очигледно проглашени за Христову посланицу служено од нас, написано не мастилом, него Духом живи Бог; не у каменим плочама, него у меснатим плочама срца. 3:4 И такво уздање имамо кроз Христа у Бога: 3:5 Није да смо сами себи довољни да о било чему размишљамо себе; али наша довољност је од Бога; 3:6 Који нас је и учинио способним служитељима Новога завета; не од слово, али од духа: јер слово убија, а дух даје живот. 3:7 Али ако је служење смрти, исписано и уклесано у камење, било славни, тако да синови Израиљеви нису могли постојано да гледају лице Мојсијево за славу лица његовог; која је слава требало да буде уклоњено: 3:8 Како служба духа неће бити прилично славна? 3:9 Јер ако је служба осуде слава, много више служење праведности је веће у слави. 3:10 Јер ни оно што је учињено славним није имало славу у овом погледу, по разлог славе која предњачи. 3:11 Јер ако је оно што је уклоњено било славно, много више од онога што је остаје славан. 3:12 Видећи дакле да имамо такву наду, користимо велику јасноћу говора: 3:13 А не као Мојсије, који је ставио застор на лице своје, да синови Израел није могао упорно гледати до краја онога што је укинуто: 3:14 Али њихови умови су били заслепљени, јер до данас остаје иста завеса неотузет у читању старог завета; који је ваил учињен далеко у Христу. 3:15 Али и дан-данас, када се чита Мојсије, завеса је на њима срце. 3:16 Ипак, када се обрати Господу, завеса ће бити узета далеко. 3:17 Сада је Господ тај Дух; и где је Дух Господњи, тамо је слобода. 3:18 Али сви ми, отвореним лицем, гледамо као у чаши славу Господе, мењају се у исти лик из славе у славу, као и по Дух Господњи.