2. Коринћанима
2:1 Али ја сам себи одредио да више не долазим к вама
тежина.
2:2 Јер ако вас зажалим, ко је онда онај који ме радује, осим
исто што ми је жао?
2:3 И ово сам вам писао, да не бих, кад дођем, туговао
од оних којима треба да се радујем; имајући поверење у све вас, то
моја радост је радост свих вас.
2:4 Јер из велике невоље и муке срца писах вам
много суза; не да бисте се туговали, него да бисте знали
љубав коју имам у изобиљу према вама.
2:5 Али ако је ко нанео тугу, није ме ожалостио, него делимично: то
Можда вам нећу превише наплатити.
2:6 Таквом човеку је довољна ова казна која је изречена
многи.
2:7 Дакле, напротив, радије треба да му опростите и утешите га,
да можда таквог не прогута превелика туга.
2:8 Зато вас молим да потврдите своју љубав према њему.
2:9 Јер и за то написах да знам доказ о вама,
да ли сте у свему послушни.
2:10 Коме ви опростите било шта, опраштам и ја; јер ако сам коме опростио
ствар, коме сам то опростио, због тебе сам то опростио у личности
Христа;
2:11 Да нас Сатана не би извукао у предност: јер ми нисмо у незнању о њему
уређаја.
2:12 Штавише, када сам дошао у Троаду да проповедам Христово јеванђеље, и врата
отвори ми се од Господа,
2:13 Нисам имао покоја у духу, јер не нађох Тита, брата свога, него
опростивши се с њима, отишао сам одатле у Македонију.
2:14 Сада хвала Богу, који нас увек чини да побеђујемо у Христу,
и показује мирис знања свога преко нас на сваком месту.
2:15 Јер ми смо Богу угодан мирис Христов у онима који се спасавају,
и у онима који пропадају:
2:16 За једнога смо мирис смрти до смрти; а другом тхе
мирис живота за живот. А ко је довољан за ове ствари?
2:17 Јер нисмо као многи који кваре реч Божију, него као од
искреност, али као од Бога, пред Богом говоримо у Христу.