2. Коринћанима 2:1 Али ја сам себи одредио да више не долазим к вама тежина. 2:2 Јер ако вас зажалим, ко је онда онај који ме радује, осим исто што ми је жао? 2:3 И ово сам вам писао, да не бих, кад дођем, туговао од оних којима треба да се радујем; имајући поверење у све вас, то моја радост је радост свих вас. 2:4 Јер из велике невоље и муке срца писах вам много суза; не да бисте се туговали, него да бисте знали љубав коју имам у изобиљу према вама. 2:5 Али ако је ко нанео тугу, није ме ожалостио, него делимично: то Можда вам нећу превише наплатити. 2:6 Таквом човеку је довољна ова казна која је изречена многи. 2:7 Дакле, напротив, радије треба да му опростите и утешите га, да можда таквог не прогута превелика туга. 2:8 Зато вас молим да потврдите своју љубав према њему. 2:9 Јер и за то написах да знам доказ о вама, да ли сте у свему послушни. 2:10 Коме ви опростите било шта, опраштам и ја; јер ако сам коме опростио ствар, коме сам то опростио, због тебе сам то опростио у личности Христа; 2:11 Да нас Сатана не би извукао у предност: јер ми нисмо у незнању о њему уређаја. 2:12 Штавише, када сам дошао у Троаду да проповедам Христово јеванђеље, и врата отвори ми се од Господа, 2:13 Нисам имао покоја у духу, јер не нађох Тита, брата свога, него опростивши се с њима, отишао сам одатле у Македонију. 2:14 Сада хвала Богу, који нас увек чини да побеђујемо у Христу, и показује мирис знања свога преко нас на сваком месту. 2:15 Јер ми смо Богу угодан мирис Христов у онима који се спасавају, и у онима који пропадају: 2:16 За једнога смо мирис смрти до смрти; а другом тхе мирис живота за живот. А ко је довољан за ове ствари? 2:17 Јер нисмо као многи који кваре реч Божију, него као од искреност, али као од Бога, пред Богом говоримо у Христу.